Mi nismo prvi koji su trazili ostavku Domazeta - to je izgleda hteo da uradi i Djindjic!


Izvod sa kraja ovog teksta od 16, januara 2003. godine. Prikacena je biografija Domazeta -prazne reci - nema sustine, tj, nauke.


"G. Ministre, zbog svega sto je u ovom obracanju izlozeno pozivam Vas da PODNESETE OSTAVKU na funkciju koju obavljate. Na osnovu onoga sto se prica jasno je da cete na ovaj nacin izazvati osecanje znatnog olaksanja kod najveceg dela clanova Vlade Republike Srbije (kao sto znate, Vase kolege ministri nemaju visoko misljenje o Vasem radu prevashodno zbog silnih zalbi koje im neprestano stizu od nezadovoljnih naucnika), a VEOMA MNOGO CETE ZADUZITI i 221 naucnog savetnika, 222 visa naucna saradnika i 303 naucna saradnika Republike Srbije, kao i ostale istrazivace, koji ucestvuju na nasim projektima iz oblasti osnovnih nauka. Mislim da ce i g. Predsednik Vlade RS Dr Zoran Djindjic sa zahvalnoscu prihvatiti Vasu ostavku jer on ionako ceka prvu zgodnu priliku (na primer, rekonstrukciju Vlade) da bi Vas se "resio". Kazu da Predsednik Djindjic jednostavno ne zeli niti da razgovara sa Vama ni po kakvom osnovu. "

----------------------------------------------------------------

Postovani g. Ministre

Analizirali cmo Vas CV (hvala sto ste ga konacno stavili na uvid). Kao sto znate, moja sluzba je sposobna za ovakvu vrstu analize. To smo cinili za sve naucnike u Srbiji pa zasto ne bi i u Vasem slucaju. Evo, dakle, sta smo pronasli u Vasem slucaju.

Vi ste u svom CV-iju napisali da ste u toku celokupne svoje karijere objavili samo sest naucnih radova (ove radove ste oznacili kao "Journal papers" sto inace ne postoji u kategorizaciji naseg Ministarstva). Nazalost, kao sto se moze videti, SAMO JEDAN od ovih 6 naucnih radova je objavljen u medjunarodnom naucnom casopisu (to je Vas rad koji je objavljen u casopisu "Computers in Industry" 1996 godine). Cak i ovaj rad je kategorije R52 ("obican" medjunarodni), a ne R51 ("vodeci" medjunarodni). Iz ovoga jasno sledi da biste Vi na nasim projektima osnovnih istrazivanja ucestvovali kao SLABO KOMPETENTAN istrazivac posto imate samo jedan rad R52, a to nije dovoljno cak ni za SREDNJU KOMPETENCIJU (za status SREDNJE KOMPETENTAN, kao sto Vam je poznato, nase Ministarstvo zahteva najmanje DVA rada R52 ili JEDAN rad R51). Takodje je interesantno napomenuti cinjenicu, posto se Vas CV odnosi na celokupnu Vasu karijeru, da bi ste Vi imali status SLABO KOMPETENTNOG istrazivaca na projektima osn. istrazivanja u toku SVIH PETOGODISTA Vaseg radnog staza !!! (da ste kojim slucajem neprekidno ucestvovali na nasim projektima).

Drugacije receno, NITI U JEDNOM TRENUTKU VASEG ZIVOTA Vi niste imali drugaciji status osim SLABO KOMPETENTNOG po kriterijumima koji vaze za osn. istrazivanja i po kojima Ministarstvo na cijem ste Vi celu odredjuje nivo finansiranja istrazivaca.

Iz svega sto se vidi iz Vaseg CV-a jasno sledi da Vi NE PRIPADATE SVETU NAUKE, i da, prema tome, ne posedujete niti minimalnu dozu kompetentnosti koja je tako neophodna za donosenje pravilnih strategijskih odluka o naucnom razvoju u Srbiji.

PRIMEDA: Vas CV, doduse, sadrzi dosta "stavki", ali sve su one prakticno BEZVREDNE sa cisto naucnog stanovista. Ove stavke Vaseg CV-a su verovatno znacajne u drugim oblastima i verovatno su cenjene na drugim mestima (na primer, Konstruktorski Biroi, Indistrijski Instituti, razna Preduzeca i.td.). Prema tome, nemojte misliti da navodjenje ovih cinjenica predstavlja pokusaj da se Vas diskvalifikuje kao STRUCNJAKA (u opstem smislu te reci). Govorim, dakle, samo o Vama kao naucniku. KRAJ PRIMEDBE.

S obzirom na sve sto je receno (i sto stoji "crno na belo") deluje veoma neobicno i zacudjuce sto Vi sa takvom zestinom zastupate tezu da objavljeni naucni rezultati nisu uopste bitni za evaluaciju uspesnosti nekog projekta iz oblasti osnovnih istrazivanja. Pri tome, kada Vam se uputi pitanje "A sta je onda bitno?" Vi odgovarate da je vazan "SAM PROJEKAT" i pod time verovatno mislite da je vazan "projekat sam po sebi". Kada Vam se nadalje postavi pitanje "Sta je to u okviru SAMOG PROJEKTA sto zavredjuje paznju ako to vec nisu rezultati projekta?", Vi onda odgovarate da tu ima mnogo parametara od kojih ste uvek u stanju da eksplicitno navedete SAMO JEDAN, a to je STEPEN IZVRSENJA PLANA". Pod tim Vi podrazumevate "da li je neko uradio ono sto je obecao u prijavi projekta", recimo, u toku prve godine istrazivanja. Ako Vam se nadalje postavi pitanje"Sta ukoliko je neko u prijavi projekta obecao MALO, pa zaista URADIO MALO?" Vi onda odgovarate da je to svejedno 100% ispunjenje plana".

I tako, sa Vama jednakoo "igranka bez prestanka" kada se o kriterijumima za vrednovanje naucnog rada. .

Ovih dana Kolegijum MNTR vodi sa Vama grcevitu borbu da se dozvoli da objavljeni naucni radovi R51 i R52 ipak budu uzeti u obzir prilikom evaluacije projekata na osnovnim naukama posle prve godine istrazivanja (PODVLACIMM DA CE OVE EVALUACIJE VEOMA MNOGO UTICATI NA ODLUKU O NASTAVKU FINANSIRANJA ODREDJENOG BROJA PROJEKATA). Vi se tome opirete iz sve snage poput nakakvog kucnog ljubimca koji se uzasava od predstojeceg kupanja. Usamljen u svom opiranju Vi potezete argument da "ako je neko i objavio neki naucni rad iz kategorije R51 ili R52 - to je onda sigurno rezultat aktivnosti iz rethodnog perioda" i da treba, sledstveno tome, ocenjivati "SAM PROJEKAT". Ako neki istrazivac objavi naucni rad R51 ili R52 u prvih 8 meseci izvrsenja projekta Vi to onda ne racunate posto je to "rad od pre" (kako Vi to nazivate). Sa druge strane, kada Vam se ukaze na cinjenicu da ukoliko neki istrazivac dobije rezultat u poslednjih 8 meseci izvrsenja projekta, sto podrazumeva da ga nece moci objaviti u toku izvrsenja projekta zbog tehnologije rada Izdavackih Kuca u svetu, i da se na ovakav nacin istrazivacima prakticno oduzima 8+8=16 meseci rada na projektu koji inace traju maksimalno 36 meseci Vi opet odgovarate da to "nema veze" jer se objavljeni rezultati ionako ne gledaju (prisetimo se "RADOVI SU SAMO ZA BIBLIOTEKE") nego se gleda uspesnost "SAMOG NAUCNOG PROJEKTA"

Ispada, po Vama, da MNTR treba da finansira VESTINU PISANJA PREDLOGA PROJEKATA, a takodje i VESTINU PRIKAZIVANJA REZULTATA PROJEKATA, a da sustinske rezultate nikako ne treba uzimati u obzir. Mozda je upravo to razlog zbog kojega toliko mnogo vremena trosite na PRIPREMU FORMULARA za prijave projekata kao i za kvartalne i godisnje Izvestaje. Drugim recima, ZATRPAVANJE PAPIROLOGIJOM DA BI SE ZANEMARILA SUSTINA NAUCNOG RADA (I REZULTATA). Vasa biserna izjava "Da su NEOBJAVLJENI REZULTATI, cak i oni koji nikada i nece biti objavljeni (neki program, ili neko poboljsanje necega, i.td.), isto tako vredni kao i OBJAVLJENI REZULTATI posto, ipak, oni predstavljaju rezultat necijeg rada" upucuje na pomisao da je MNTR sa Vama na celu mozda jos samo na korak od stava da sve naucnike koji uspeju da objave svoje naucne rezultate u medjunarodnim casopisima TREBA ODSTRANITI SA PROJEKATA osnovnih nauka !!!.

Grubo receno ministre, na osnovu svega sto cinite stice se utisak kao da se trudite da se Ministarstvo za Nauku, Tehnologije i Razvoj pretvori u SANATORIJUM za iskompleksirane i frustrirane nenaucnike (odnosno, kvazi-naucnike) u kojem bi se, u okviru terapeutskog tretmana koji Vi zastupate, do krajnjih granica relativizovala razlika izmedju NAUCNOG RADA i NAUCNOG NERADA, ili izmedju SUSTINSKIH I MEDJUNARODNO PRIZNATIH NAUCNIH REZULTATA sa jedne strane i MEDJUNARODNO NEOBJAVLJIVIH LOKALNIH (NE)REZULTATA sa druge strane.

Ovakvo Vase "negiranje" istinskog naucnog kvaliteta naslo je svog odraza i prilikom raspisivanja i realizovanja Konkursa od 2001-ve godine kada je srpska nauka bila na ivici provalije. Sa svojim tadasnjim pomocnikom Ivanom Petrovicem (koji je dva puta od strane Naucnog Veca u INN "Vinca" odbijan za naucno zvanje Visi Naucni Saradnik, pa je to zvanje dobio tek kada je postao pomocnik ministra na taj nacin sto je tadasnjeg predsednika Komisije za naucna zvanja INN Vinca Krunoslava Subotica predlozio, a Vi postavili, za v.d. direktora instituta, a ovaj mu zauzvrat "progurao" zvanje - ukratko, po principu "ja tebi direktorsko mesto", a "ti meni zvanje") ucinili ste sto god ste mogli da kriterijum MEDJUNARODNO PRIZNATOG NAUCNOG KVALITETA dobije najminimalniju mogucu ulogu. I Vi i Petrovic ste, "lececi" osecaj svoje naucne inferiornosti, na sve strane izjavljivali da nije vazna naucna kompetentnost istrazivaca nego je vazna IDEJA PROJEKTA, i to u najneodredjenijem mogucem smislu reci. Zatim ste predloge projekata poslali u Bolonju, a da CV-evi od 40% nasih istrazivaca nisu bili dostupni recenzentima (to je sasvim u skladu Vaseg autoterapijskog stava da CV-evi i naucna kompetentnost naucnika nisu bitni !). Javno ste izjavljivali da ce prohodnost na projektima biti 37% PRI CEMU STE JAVNO LAGALI na tribini u Narodnoj Biblioteci DA NEMA NOVCA ZA VECU PROHODNOST (sada je prohodnost 90% pa opet ima novca, a uz to ste veliki deo potrosili na Niske kasarne, kompjutere, putovanja, i td.). Ovo koliko se sada trosi na osnovne nauke nije ni 40% budzeta MNTR. Na sta ste potrosili pare? Na sta biste ih dodatno potrosili da Vas nisam sprecio kada ste hteli da UNISTITE srpsku nauku sa 37% prohodnosti? Dakle, LAGALI ste da nema novca vise nego za tih 37% prohodnosti, i to po principu "AKO PRODJE - PRODJE", tj. "ako progutaju udicu onda cete moci da troskarite budzet ko zna na sta sve ne". Uzgred receno, cini mi se da se Vi sa tim kompjuterima necete zaustaviti sve dok svaki naucnik ne bude u svojoj radnoj sobi imao po 5-6 kompjutera (naravno, svi kompjuteri da budu identicni !). Za 6300 srpskih naucnika do sada ste kupili 4000 kompjutera (skoro unisonih - kao sto je u doba g. Ma-a bio slucaj sa garderobom, tj. uniformama). Narodne pare radije trosite za kompjutere nego za naucnu opremu. Svi znamo zasto - jer je tu "provizija" veca i ubira se od "samo jednog posla" (ili najvise nekoliko njih).

Bukvalno sam se "otimao" i "gusao" sa Vama za svakog kompetentnog srpskog naucnika.

Sto god ste cinili - cinili ste tako da bude uradjeno na sto gori nacin: Evo, na primer, za naucnu opremu. Konkurs za KAPITALNU OPREMU zavrsili ste na taj nacin da NIKO NIJE DOBIO KAPITALNU OPREMU vec su svi dobili SITNU opremu. Jedino su Vovodjani svi stali iza jedne kapitalne opreme, ali je to iskljucivo zasluga Pokrajinskog Sekretarijata za Nauku. Uz sve ostale nepodopstine vezane za ovaj Konkurs vredi navesti da je odobrena kupovina cak CETIRI skoro identicna masena spektrometra (komentar tu nije ni potreban).

Jos pre 5 neseci Odbor za Nauku DS Vas je ostro kritikovao (ja, licno, takodje veoma mnogo) sto nista ne cinite da bi se sprecio (ili smanjio) ODLIV MLADIH STRUCNJAKA u inostranstvo. Onda ste napisali nekakvu "strategijicu" iz koje je sledilo "da ako mladi ostanu u zemlji onda ce im MNTR dodeliti 100 nagrada u visini od po 30 000 din (ako se tacno secam)". Naravno, nastala je opsta BEZANIJA i mladi strucnjaci su stajali u redovima za vize vise nego ikada pre toga. Sta je mladim strucnjacima zaista potrebno - to sam Vam jasno preneo jer sam odrzao nekoliko sastanaka sa njima - ali Vi ste se oglusili o te zahteve mladih. Zbog svega toga sam poceo od Septembra 2002 skolo ilegalno, zapravo krijuci od Vas, da primam mlade strucnjake na projekte osnovnih istrazivanja (svi koji su mladji od 33 godine starosti), a kada ste za to saznali na tribini u N. Sadu sutradan ste ljutito "brundali" i pitali me "Ko me je ovlastio da to cinim". Svejedno, to Vas nije sprecilo da se u narucenom intervjuu dnevnom listi POLITIKA (31 Decembra), javno pohvalite kako je "MNTR od Septembra primilo 400 mladih istrazivaca na svoje projekte".

O politici MNTR u oblasti uslova za sticanje NAUCNIH ZVANJA uradili ste NISTA jer Vam je prevashodni cilj i bio upravo taj, tj. da ne uradite NISTA. Verovatno zbog toga da se ne bi dogodilo da u Srbiji pocne da se razaznava ko je naucnik od medjunarodnog ugleda, a ko nije.

O Vasem dodeljivanju 12 istrazivackih meseci istrazivacima sa fakulteta dovoljno je reci da su Vas SVI relevantni faktori u Srbiji odgovarali od te ideje (doslovno SVI, cak i istrazivaci sa fakulteta, pa cak i svi clanovi Kolegijuma MNTR, ukljucujuci i one koji su Vam uvek ugadjali - da ne govorim o clanovima Vlade, i t.d.). Na primer, u Sloveniji istrazivaci sa Univerziteta takodje dobijaju naucne projekte od dogovarajuceg ministarstva za nauku, ali ni JEDNU PARU za plate, vec samo za materijalne troskove. Na kraju smo, svi kolektivno "gusajuci" se sa Vama uspeli nekako da Vas zaustavimo na 8 istrazivackih meseci godisnje. Najposle, kada ste konacno uvideli sta ste uradili onda ste povecali plate samo istrazivacima iz instituta za 30% da bi bar nekako ublazili svoju gresku. Uopste, u svemu sto cinite Vi ne popustate sve dok zestoko ne "udarite glavom o zid", a tek onda pravite iznudjene ustupke. Intenzivno upraznjavajuci ovu metodu "visestrukog udaranja glavom o zid" Vi ste emitivali jasnu poruku svima u Srbiji, koji imaju bilo kakve veze sa naukom, da NEMATE JASNU IDEJU, DA NE ZNATE STO VALJA CINITI ZA DOBROBIT NAUKE i DA NISTE SPOSOBNI DA OBAVLJATE FUNKCIJU NA KOJOJ SE NALAZITE.

Na kraju, dozvolite da prokomentarisem Vasu izjavu da su plate istrazivaca sada znatno vece. U vezi sa tim interesantno bi bilo odgovoriti na sledece pitanje: Ukoliko bi plate nasih istrazivaca bile podignute na, recimo, 150000 din. - da li bi to doprinelo podizanju kvaliteta nauke u Srbiji? Naravno da ne bi ukoliko bi svi dobili isto (po onoj narodnoj "radio ne radio svira mu radio"), tj. ukoliko bi oni koji zasluzuju dobili koliko i oni koji ne zasluzuju. Nakon sto ste preterali sa fakultetima (na pojedinim fakultetima plate su sada i preko 50000 din.) pa ispravljali stvar podizuci institutima nije ni cudo da su plate vece nego u drugim sektorima drustva (moram da kazem da POZDRAVLJAM ovakav razvoj dogadjaja - jedino sto se sve odvijalo pomalo nekontrolisano) . Ali ostale primedba da od finih i tananih poteza regulisanja naucnog razvoja za sada nema ni traga !. Uskladjivanje osnovnih poluga ove politike, koje nam za sada stoje na raspolaganju, a to su a) uslovi za sticanje naucnih zvanja, b) nacin dodeljivanja naucne opreme i c) kriterijumi za evaluaciju uspesnosti nasih naucnih projekata jos uvek "tavore" u mestu (ovi poslednji nisu ni poznati nego ce po Vasem starom obicaju biti promovisani naknadno - onako, u hodu).

G. Ministre, zbog svega sto je u ovom obracanju izlozeno pozivam Vas da PODNESETE OSTAVKU na funkciju koju obavljate. Na osnovu onoga sto se prica jasno je da cete na ovaj nacin izazvati osecanje znatnog olaksanja kod najveceg dela clanova Vlade Republike Srbije (kao sto znate, Vase kolege ministri nemaju visoko misljenje o Vasem radu prevashodno zbog silnih zalbi koje im neprestano stizu od nezadovoljnih naucnika), a VEOMA MNOGO CETE ZADUZITI i 221 naucnog savetnika, 222 visa naucna saradnika i 303 naucna saradnika Republike Srbije, kao i ostale istrazivace, koji ucestvuju na nasim projektima iz oblasti osnovnih nauka. Mislim da ce i g. Predsednik Vlade RS Dr Zoran Djindjic sa zahvalnoscu prihvatiti Vasu ostavku jer on ionako ceka prvu zgodnu priliku (na primer, rekonstrukciju Vlade) da bi Vas se "resio". Kazu da Predsednik Djindjic jednostavno ne zeli niti da razgovara sa Vama ni po kakvom osnovu.

S postovanjem

Dr Vladimir Matic
pomocnik ministra za sektor osnovnih nauka





- posted by miroslav @ 8:41 PM

 
REAGOVANJA


Ko transformiše Vinču

DANAS, 17.9.2003. http://www.danas.co.yu/

Dva suprotna koncepta

Tokom letnjih meseci u medijima su se pojavile vesti o započinjanju transformacije instituta u Vinči. S druge strane, na veb sajtu Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj još od januara se nalazi informacija o formiranju Radne grupe za transformaciju instituta, koju čine podgrupa A zadužena za izradu koncepta i podgrupa B zadužena za njegovu realizaciju. Kao član radne grupe (podgrupa B) smatram da bi naša javnost morala da bude upoznata sa sledećim činjenicama:
- Radna grupa za transformaciju instituta nije do sada održala nijedan sastanak
- Ne postoji izrađen koncept transformacije naših instituta (bar ne u obliku u kome bi s njim bila upoznata podgrupa zadužena za njegovu realizaciju)
- Radna grupa nije zvanično obaveštena o započinjanju transformacijeVinče (naravno, pod zvaničnim obaveštavanjem radnog tela ne smatram istupe predstavnika Ministarstva u medijima ili eventualno obaveštavanje pojedinih članova tog tela)
Apsurdno je da se transformacija instituta odvija na dva konceptualno suprotna načina - jedan koji bi uključivao radna tela koja bi sve sprovodila po prethodno utvrđenom konceptu i drugi po kome se to bi se sve odvijalo za svaki slučaj posebno i bez koncepcije koja bi bila primenjivana na sve institute. Ukoliko se Ministarstvo opredelilo za ovaj drugi način, postojanje tela zaduženih za "izradu koncepta" i "njegovu realizaciju" je potpuno izlišno. U tom slučaju bi Ministarstvo moralo i formalno da ukine ova tela i objasni zašto smatra da je pogrešilo formirajući ih.
Transformacija instituta bez učešća tela, pod čiju direktnu nadležnost (po sajtu Ministarstva) taj proces spada, sadrži i elemente dezinformisanja javnosti. Stvaranje pogrešnog utiska da su za eventualne propuste odgovorni ljudi koji sa time nemaju apsolutno nikakve veze predstavlja i povredu njihovog ugleda. Pogotovo u situaciji u kojoj je na započetu transformaciju već izrečeno dosta argumentovanih zamerki kako zbog ponuđenih rešenja (dr Vladimir Ajdačić) tako i zbog nepoštovanja pravnih normi (dr Vesna Rakić-Vodinelić). Onima koji jesu uključeni u proces transformacije zapravo pripadaju sve ocene (kritike ili priznanja) iznete na njihov dosadašnji rad. dr Aleksej Tarasjev Beograd

- posted by miroslav @ 8:33 PM

 
Potpisnici pisma/peticije
“SLUCAJ VINCA – Rasturanje nase nauke”
Konacna verzija
Na spisku je 142 potpisnika peticije: 102 profesora i/ili doktora nauka (ukljucujuci 6 akademika), 20 magistara iz 13 zemalja i SCG.

Prof. dr Vladimir Ajdacic, nuklearni fizicar, dugogodisnji saradnik Instituta "Vinca", sada u penziji. Bavi se popularizacijom nauke.
Zivi i radi u Beogradu. Dr Dragan Alavantic, naucni savetnik
Laboratorija za radiobiologiju i molekularnu genetiku. Institut za nuklearne nauke "Vinca"
Branimir Bakic, slobodni novinar (pravnik)
Beograd/Urbana, IL, USA Dr Zoran Banjanin
Sr. Staff Scientist,
Siemens Medical Systems, Ultrasound Group,
Seattle, WA, USA
Alekandra Backovic, diplomirani inzenjer geologije, Srbija i Crna Gora Dr Roksana Boreli
Technology Strategy Manager
Xantic BV, AUSTRALIA
Mr Marina Velojic, istrazivac-pripravnik
Prirodno-matematicki fakultet, Univerzitet u Nisu Dr. Veljko Veljkovic
Centar za multidisciplinarna istrazivanja
Institut za nuklearne nauke “VINCA”
Prof. dr Dragan Veselinovic (redovni prof. u penziji), dipl. fizikohemicar
Prirodno-matematicki fakultet, Beograd Dr. Radisav D. Vidic, Professor
University of Pittsburgh
USA
Prof. dr Milan V. Vojnovic (redovni prof. u penziji)
Tehnolosko-metalurski fakultet, Beograd Prof. Dragica Vujadinovic, profesor Pravnog
fakulteta u Beogradu
Dr Zorka B. Vukmirovic, naucni savetnik u penziji. Penzionisana 1998. godine u Institutu za fiziku, Zemun. Radila u Vinici od 1958. do 1977. u Laboratoriji za hemiju. Prof. dr Jasmina Vujic
Department of Nuclear Engineering
University of California, Berkeley, CA, USA
(radila u Vinci od 1977. do 1985.)
Nenad Vujic, dipl. ing., CA, USA Prof. Veselin Vujnic, osnivac radioloske fizike na Institutu za Radiologiju u Beogradu, sada u penziji. Radio u Institutu Vinca od 1954 do 1957. Zivi u Beogradu.
Dr Filip R. Vukajlovic, naucni savetnik
Institut za nuklearne nauke"Vinca" Dr Zivorad Vukovic, naucni savetnik
Institut za nuklearne nauke "VINCA"
Dr Dragan Vuckovic, naucni saradnik,
dipl.fiz.hem., Dundas, Ontario, CANADA Dr Rados Gajic, Associate Professor
Institute of Physics, Montana University
8700 Leoben, AUSTRIA
Prof. Dr Vladimir Glisin, molekularni biolog.
Zivi u Beogradu. Dr Sanja Glisic-Milosavljevic, postdoctoral fellow
Max McGee National Research Center for Juvenile Diabetes, Children Hospital of Wisconsin,
Milwaukee, WI, USA
(radila u Vinci od 1988. do 1998.)
Drasko Grujic, fizicar u penziji, ceo svoj radni vek proveo u Institutu “Vinca”. Zivi u Beogradu. Prof. Borislav Dacic
Auckland, NEW ZEALAND
(radio u Vinci od 1978. do 1980.)
Nebojsa Danilovic
Project manager
VA TECH HYDRO GmbH & Co
Vienna, AUSTRIA Dr Miroslav Demajo, visi naucni saradnik
Laboratorija za molekularnu biologiju i endokrinologiju
Institut za nuklearne nauke "VINCA"
Prof. dr Ivan Draganic, radijacioni hemicar, dugogodisnji rukovodioc Laboratorije za radijacionu hemiju Instituta "Vinca", sada u penziji,
jos uvek se aktivno bavi naucnim radom.
Zivi i radi u Beogradu. M. Sc. Emilija Lazic, molekularni biolog, Laboratorija za radioizotope,
Institut Vinca
Milos Drezgic, Dipl. Ing., University of California, Berkeley, CA, USA. Dr Dejan Dulanovic, asistent
Prirodno-matematicki fakultet, Univerzitet u Nisu
Dr Dragan Djordjevic, asistent
Prirodno-matematicki fakultet, Univerzitet u Nisu M.Sc Ana Djuric, University Windsor, CANADA
Dr. Branko Djuric, naucni savetnik u penziji,
dipl.ing tehn., Institut za nuklearne nauke "VINCA" Prof. dr Gordana Djuric, (redovni prof. u penziji)
Fakultet za veterinarsku medicinu, Beograd
(radila 11 godina u Institutu “Vinca”)
Dr. Svetislav Djurich, Principal Partner,
Avanex Associates, San Ramon, CA, U.S.A. Prof. Milos D. Ercegovac, Chair
Computer Science Department
University of California, Los Angeles, CA, USA
(inostrani clan SANU)
M. Sc. Slavoljub Zivanovic, istrazivac-pripravnik
Prirodno-matematicki fakultet, Univerzitet u Nisu Mike Zivkovic, Dipl. Ing. USA
Dr Nela Zavaljevski
Nuclear Engineering Division
Argonne National Laboratory, USA
(radila u Vinci od 1976. do 1992.) Dr sci medic Dinko Zovic, san. puk. u penziji. Bio zam. Naceln. VMA za nastavu i naucno-istraz. rad. Zivi u Beogradu.
Dr Nenad Ivanovic, dipl. ing., visi naucni sasradnik
Laboratorija za nuklearnu i fiziku plazme 011.
Institut za nuklearne nauke “Vinca” Dr. Vesna Ivanovic, visi naucni saradnik
Lab. za radiobiologiju i molek. genetiku(080),
Institut za nuklearne nauke "VINCA"
Olga Jankovic, dipl. fizikohemicar,
ranije rukovodilac odeljenja u Laboratoriji za zastitu od zracenja (u penziji)
Institut za nuklearne nauke "VINCA" Dr Vojin Joksimovic
San Diego, CA, USA
Dr Milan T. Jovanovic, naucni savetnik
Institut za nuklearne nauke"Vinca" Mag. prof. Zika Jovanovic
Olga Juric Daric, prevodilac
Paris, FRANCE Janko Krstic, potpuk. avijacije u penziji, Beograd.
Saradjivao sa Institutom "Vinca"
M. Sc. Silvija Kokalj-Filipovic, B.S. and M.S. in Elec. Eng. from Belgrade, PhD student and Research Engineer at Rutgers University, NJ, USA Prof. dr Djuro Koruga, rukovodioc Centra za molekul. masine, Masinski fakultet, Beograd
Dr Kristina Kovacina,
Stanford Medical School
Stanford, CA, USA
bivsi saradnica Instituta za Radioizotope (070) Prof. dr Nenad N. Kondic,
Nuklearna Termotehnika
biv. Saradnik Instituta Vinca
Tampi, FL, USA (radio u Vinci)
Dr. Bogdan Kosanovic, PhD EE
Texas Instruments, Inc., USA Dr Momir Marinkovic, naucni savetnik u penziji
Institut za nuklearne nauke "VINCA
Akademik Zvonko Maric, profesor teorijske fizike.
Radio u Vinci u periodu 1955-1971. Redovni clan SANU. Zivi u Beogradu.
(redovni clan SANU) Slobodan Maricic, dipl. jur.
novinar i publicista
glavni urednik novinske agencije Tiker
M. Sc. Jovan Marjanovic, dipl. ing., USA M. Sc. Nenad Marjanovic
Inst. of Chemistry, Dept. of Physical Chemistry & Linz Institute of Organic Solar Cells (LIOS)
Johannes Kepler University, Linz, AUSTRIA
(radio u Vinci)
M. Sc. Rasa Martinc, fizicar u penziji,
dugogodisnji saradnik Instituta "Vinca",
bio nacelnik velikog reaktora u "Vinci",
ekspert Medjunarodne atomske agencije (MAAE), zivi u Beogradu. Prof. dr Njegoslava Mijatovic, biohemicar,
Beograd
Prof. dr. inz. Vojin Mikijelj, dipl.tehnolog i ekonomista u penziji,
dugogodisnji saradnik Instituta "Vinca" Dr Slobodan Milonjic, naucni savetnik
Institut za nuklearne nauke"Vinca"
Dr Olga Micic, principal investigator,
Basic Science Center,
National Renewable Energy Laboratory,
Operatted for the U.S. Deparment of Energy
Golden, Colorado, USA Dr. Tomislav Nenadovic, naucni savetnik,
Institut za nuklearne nauke “VINCA”
Dr Nikola Nikolic, docent
Prirodno-matematicki fakultet, Univerzitet u Nisu Dr Ruzica Nikolic, naucni savetnik
dipl. fiz.hem., Institut za nuklearne nauke"Vinca"
Dr Ruzica Nikolic, redovni profesor
Prirodno-matematicki fakultet, Univerzitet u Nisu Dr Marko M. Ninkovic, naucni savetnik
Institut za nuklearne nauke “VINCA”
Prof. dr Miodrag Novakovic, dugogodisnji saradnik Laboratorijeza termotehniku Instituta "Vinca".
Sada u penziji. Novi Sad Miodrag Novakovic, dramaturg, popularizator Teslinog dela, Radio Beograd, Beograd
M. Sc. Katja Panov, istrazivac-pripravnik
Prirodno-matematicki fakultet, Univerzitet u Nisu Dr Snezana Pantelic-Vujanic, red. prof.
Rukov. Katedre za drustvene nauke i strane jezike
Saobracajni fakultet Univerziteta u Beogradu
Dr Mirjana Pavlovic, visi naucni saradnik,
Institut za nuklearne nauke "VINCA" Prof. dr Olivera Pavlovic (u penziji)
Tehnoski fakultet u Novom Sadu
M.Sc. Darka Pecanac, magistar farmaceutskih nauka, nezaposleni istrazivac
Antwerp, BELGIUM Dr Dimitrije Pesic, fizikohemicar, naucni savetnik u penziji, dugogodisnji saradnik Instituta "Vinca"
Prof. dr Dragana Popovic, redovni professor
Katedra za fiziku,
Fakultet veterinarske medicine, Beograd Dr Milan S. Petrovic, naucni saradnik
Institut za fiziku, Beograd
Dr Miroslav Premovic, asistent
Prirodno-matematicki fakultet, Univerzitet u Nisu Dr Pavle I. Premovic, redovni profesor
Prirodno-matematicki fakultet,
Univerzitet u Nisu, i profesor po pozivu na Universite Pierre et MarieCurie, Paris, FRANCE
Dr Milorad Popovic
Fermi National Accelerator Laboratory, IL, USA Dr Tijana Rajh, Physical Chemist
Chemistry Division, Argonne National Laboratory
Argonne, IL, USA
(Radila u Laboratoriji za Radijacionu Hemiju i Fiziku Cvrstog stanja u periodu 1981-1994)
Prof. dr Miloje M. Rakocevic, redovni profesor
Prirodno-matematicki fakultet Univerziteta u Nisu Dr Zlatko Rakocevic, naucni savetnik
Lab. za atomsku fiziku – 040
Institut za nuklearne nauke "VINCA"
Dr Vesna Rapic Otrin, Assistant Professor,
Department of Molecular Genetics and Biochem. University of Pittsburgh, School of Medicine
Pittsburgh, PA, USA
saradnik Laboratorije 090 “Vinca” (1978-1998) Dr Aleksandra Ristic-Fira, visi naucni saradnik,
Lab.za molek. biologiju i endokrinologiju.
Institut za nuklearne nauke "VINCA"
Dr Jovica R. Riznic, P.Eng.,
Canadian Nuclear Safety Commission
Safety Evaluation Division- Engineering
Ottawa, Ontario K1P 5S9, CANADA
(radio u Vinci) M. Sc. Jelena Savovic, istrazivac saradnik,
Institut za nuklearne nauke "VINCA"
Dr Jovan Skuljan
Department of Physics and Astronomy,
University of Canterbury,
Christchurch, NEW ZEALAND Dr Ljiljana Skuljan
Department of Physics and Astronomy,
University of Canterbury,
Christchurch, NEW ZEALAND
Prim. Mag. Sci. med. Dr Milorad Smiljevic, Beograd Dr Radoslav Sofrenovic, naucni saradnik u penziji, dipl ing tehnologije,
radni vek proveo u Institutu “Vinca”
Dr Danilo Soldatovic, prof. Farmaceutskog fakulteta u penziji, Beograd M. Sc. Rajko SPAIC, spec. med. fizike
INSTITUT ZA NUKLEARNU MEDICINU,
VMA, saradjivao sa Institutom “Vinca”
Prof. Dr ing. Ivan Stamenkovic
Coordinatore Settore Ceramici Avanzati
Centro Ceramico di Bologna, Facoltŕ d'ingegneria
Universitŕ degli Studi Bologna, Bologna, ITALIA
(radio u Vinci) Dr. Ana V.Stankovic, Assistant Professor
Electrical and Computer Engineering Department
Cleveland State University, Cleveland, Ohio, USA
M. Sc. Branimir Stankovic
Valtronic USA, Solon, Ohio, USA Prof. dr Dimitrije Stanojevic, fizicar, dugogodisnji saradnik Instituta "Vinca"
M. Sc. Srboljub J. Stankovic, magistar elektrotehnike, istrazivac-saradnik, Institut "VINCA" Dr Radomir Stevanovic
Laboratorija za hemijsku dinamiku (060)
Institut za nuklearne nauke"Vinca"
Dr. Dusan M. Stipanovic, Research Associate
Department of Aeronautics and Astronautics
Stanford University
Stanford, CA 94305-4035, USA Dr Milan N. Stojanovic
Assistant Professor of Medical Sciences
Department of Medicine, Columbia University, USA
Prof. Borko Stosic
Departamento de Física e Matemática
Universidade Federal Rural de Pernambuco, BRAZIL
(radio u "Vinci" od 1983. do 1991. godine) Dr Ruza Tasovac, naucni saradnik u penziji,
Fakultet za hemij