Stavis li tezak teret na pleca, hodaces  posrcuci 
celo jutro. Ako ga odbacis, odleprsaces 
stopalima.
Isto je tako i sa tezinom saznavanja.


Gomila prolecnih paukova se grohotom smejala
dok je, nosena vetrom, slusala kinesku
poslovicu: »Samo strpljenje i vreme pretvaraju 
dudovo lisce u svilu«.
Pa evo, rekose oni, mi svakog trena mozemo
isplesti toliko niti da prekrijemo nebo.


Kako objasniti prolecnim paucima da nije
vazno plesti i ukrasavati vazduh lepotom
svoga tkanja? Vazna je upotreba nti.
Jos  nisam nosio kosulju  od paukove svile.


Zato ja vise verujem jednoj svilenoj bubi i
strpljivom Heraklitu koji misle da ljudi
ogromna znanja nalaze u malim svetovima,
a zaborave traze u vecem i zajednickom.
I verujem Francuzima. List je cak iz Normandije. 
Datum 1726: "I sitne kise jedu velike puteve".


Zasto se kaze: beskorisno i korisno? Zasto
se kaze: usplahireno i spokojno? Kao sto 
postoji ponasanje coveka, sine moj, 
tako postoji i ponasanje njegovih misli.


Rado bih nesto dodao Aristotelu. Recimo  
da je rekao: »Mudrost je jedina nauka koja 
se bavi mudroscu, a ne naukom".
I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi je 
potrebna i takva razglednica: »Ljubav  
je jedina umetnost koja se bavi ljubavlju 
a ne umetnoscu".



Kjerkegor kaze: »Nema nikakvog Ovde i
Tamo. Postoji samo nekakvo Svuda i 
Nigde«.
A stari  dobri momak Ricard Bak dopisao je 
ispod toga nesto potpuno suprotno. 
Obojica su u pravu.


Ovako kaze Bak: »Kad bi nam prijateljstvo 
zavisilo od vremena i zavisilo od prostora, 
savladavsi ih, mi bismo upropastili nase 
druzenje.
Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde.
Savladamo li vreme, ostaje samo Sada.
I zar ti se ne cini da cemo se nas dvojica
na tom cudesnom putu izmedju Sada i
Ovde ipak ponekad sretati?"


Sad shvatas, sine moj, da cu morati da ti 
objasnim neke stvari.

Nazad  &   Index