kako s mladim biljem postaje sve vece
                 i lako k'o krilo,
                 i kako mu celo jedno nebo srece
                 i pakao bola ne bi dosta bilo;

                 kako cezne za svim sto bi zivot mog'o
                 lepog da mu dade,
                 i da mu nicega ne bi bilo mnogo;
                 tako su velike ceznje mu i nade.
                 Osecam, da dosad sve je bilo sala
                 moga srca vrela;
                 da jos nikom nisam ljubav svoju dala
                 koliko bih mogla i koliko htela.

                 Da ima u meni cela nezna plima
                 reci nereceni',
                 da bih srce mogla poklanajti svima
                 i da opet mnogo ostane ga meni.