Miroslav Antic Rodjen 1950 u Zemunu, Republika Srbija, Jugoslavija Nacionalnost: Srpska Verska opredeljenost - pravoslavac, slavi Svetog Arhangela Mihaila. Diplomirao na Visoj masinskoj skoli Univerziteta u Beogradu Duzina radnog staza: 35 godine 1971-1978 - Pomorski oficir 1979-1988 - HVAC Tehnicar Hotel "Beograd Intercontinental" 1988-danas- Nuklearni Operater u OPG "Darlington" Govori Engleski i Italijanski Ozenjen, otac dva sina

NAŠI LJUDI U BELOM SVETU - MIROSLAV ANTIĆ - piše Ivan Rajović Čovek sa interneta u službi objektivnog informisanja     Tragajući za jednim tekstom iz ,,Ibarskih novosti”, koji je objavljen na nekom inostranom sajtu, elektronski put me je doveo do Miroslava - Mike Antića iz Kanade, imenjaka i prezimenjaka poznatog srpskog pesnika. Pokazalo se kako se radi o čoveku koji uporno i pedantno prikuplja aktuelne vesti iz naše zemlje i objavljuje ih na svom sajtu. Poslao sam mu poruku sa predlogom da mu šaljem i druge tekstove, po sopstvenom nahođenju, za koje smatram da bi trebalao i drugi da ih pročitaju, a tiču se Kraljeva i situacije u Srbiji. Prihvatio je, i tako su počela naša noćna dopisivanja i razmene mišljenja i pogleda na našu političku, kulturnu i svaku drugu situaciju. Iz tih elektronskih prepiski Miroslav mi se učinio zanimljivim čovekom koji tamo negde daleko, preko okeana, radi nešto što je nama, možda, teško shtatljivo, budući da od toga nema nikakve materijalne koristi. Međutim, kako mi je kasnije objasnio, on informacije prikuplja iz hobija, a za život ima sasvim dovoljno od onoga što zaradi na svom radnom mestu. Miroslav Antić je rođen 1950. godine u Zemunu, u nekadašnjoj Jugoslaviji. Po nacionalnosti je Srbin, pravoslavne veroispovesti. Slavi Svetog Arhangela Mihaila. Diplomirao je na Višoj mašinskoj školi Univerziteta u Beogradu. Dužina radnog staža - 35 godina. Radio je kao pomorski oficir, potom kao tehničar hotela ,,Beograd Interkontinental", a sada je nuklearni operater u OPG ,,Darlington". Govori engleski i italijanski. Oženjen je i ima dva sina. Stariji je upisao višu školu, a mlađi će za nekoliko godina završiti osnovnu. Radi u kompaniji ,,Ontario Power Generation (Ontario Hydro)” u nuklearnoj elektrani ,,Darlington”, koja se nalazi na 60 kilometara istočno od Toronta u blizini grada Oshawa (Ontario). Pre nego što se oženio putovao je, kako kaže, oko sveta kao pomorski oficir. Za vreme putovanja upoznao je mnogo različitih ljudi. Njihovi običaji i hrana su ga toliko privlačili da je odlučio da sakuplja kuvarske recepte koji se sada nalaze na njegovoj web strani. Međutim, iako još nije sasvim odlučio o ciljevima svoje strane, ipak ima nekoliko ideja da podeli sa svojim ,,čitaocima” i nada se da će njegova strana nastaviti da se razvija. Prevashodni zadatak mu je, kako tvrdi, da prenese ljudima ideju o sebi i svojim interesima, u cilju razmene ideja i životnih iskustava sa drugima, a adresa je antic.miroslav@gmail.com. • Miroslave, šta te je nateralo da odeš iz Srbije, želja za avanturom, potreba da se dokažeš kao stručnjak ili nužda, u smislu da si na vreme shvatio kuda sve ovo ovde ide? Da bi se ispravno shvatio moj odgovor na ovo pitanje, moram da kažem da sam ja bio pomorski oficir do 1988. godine, kada sam se oženio i napustio plovidbu. Deset godina kasnije sam napustio i Srbiju, jer sam video da je politička situacija loša i sve lošija. Međutim, nisam slutio rat, već sam mislio da će se naći neko mirno rešenje. Može se reći da je mom odlasku najviše doprinela ekonomska sigurnost, jer sam znao kako je na Zapadu. Shvatio sam i to da nemam perspektive u Beogradu, jer se moji kvaliteti nisu uzimali u obzir. Veze su bile važnije. SVE JE POČELO SA BOMBARDOVANJEM • Kako si došao na ideju da prikupljaš i objavljuješ sve te silne tekstove u Vezi sa Srbijom? Sve je počelo sa bombardovanjem NATO 1999. godine, kada sam počeo da šaljem vesti raznim listovima o napadima. Na to me je nagovorio jedan rođak, koji je i sam počeo da piše tekstove o dešavanjima u Srbiji. Kada je prestalo bombardovanje, hteo sam da prekinem, ali me je opet rođak ,,ohrabrio”, pa sam nastavio do danas. Jedan od razloga je taj što su se u Torontu održavale demonstracije ispred Američkog konzulata, gde su čitane moje vesti. Interesantno je da niko nije znao kako ja izgledam i ko sam. Kasnije smo se upoznali i sada smo dobri prijatelji. Zbog ovog izveštavanja bio sam pozvan na prijem u našu ambasadu u Otavi, gde sam imao prilike da se upoznam sa poslednjim jugoslovenskim ambasadorom u Kanadi, dr Pavlom Todorovićem. • U čemu vidiš svrhu takvog posla, ako je uopšte potrebno da nešto ima svoju svrhu? Nisam prvi kad kažem da je svet oko nas pun raznih informacija koje bi trebalo odabrati i plasirati na pravo mesto, kako bi drugi shvatili o čemu se radi. To je kombinacija novinarstva, analize i PR-a. U početku je bilo otpora i pljuvanja po meni, primetio sam da su me pratile neke vladine organizacije itd. Dobijao sam pitanja u vezi sa Koštunicom, ko je on i odakle dolazi, jer je bio pre toga autsajder. Po političkom opredeljenju sam socijaldemokrata i to ima uticaja na biranje članka, ali ne bitnog. Najvažnije mi je da članak nosi dobru i logičku informaciju, makar jedan redak, i da ne stavlja Srbiju u negativan kontekst. Smatram da Srbija ima dosta neprijatelja, pa neka se oni sami brinu za slanje svojih informacija. Zašto ja za njih da radim. Analiziram svaki tekst pre slanja i ponekad osenčim nekom bojom nešto što je bitno za razumevanje političke situacije kod nas. Tražim informacije koje se ne nalaze na glavnoj strani, već pod raznim linkovima na drugim stranama. Procenjujem svakog dana šta se bitno dešava i o tome šaljem. Recimo, kada se povelo pitanje penzija za četnike, odmah sam o tome poslao informaciju. To je izazvalo konsternaciju, ali ja se ne obazirem na to. Redovno čitam novine iz BiH, CG, KRO, da vidim šta oni govore o nama. Članke šaljem retko jer ljude nervira hrvatski pravopis, ali ponekad pošaljem. Znači, svrha je informisanje naših ljudi u dijaspori koji uglavnom nemaju vremena za ovo što ja radim. Član sam nekih 30 e-mail lista i dnevno pošaljem oko 20 poruka, na srpskom većinom, ali šaljem i na engleskom, po istom principu. Moje obaveštavanje je mnogima otvorilo oči, pa čak i neke radio stanice sada prenose neke od mojih vesti, prema njihovom izboru. Prenose jer su i oni članovi nekih od e-mail lista. Moderišem pet lista, gde ne dozvoljavam vređanje, ali puštam sve političke stavove. Mislim da sam jedini u svetu koji šalje ovako vesti. Imam veze u nekim srpskim novinama, pa mi oni šalju vesti koje su značajne, a imam veze i u EU na Kosovu, odakle dobijam vesti sa Kosova. Desi se ponekad da ja pronađem vest u drugim državama Balkana pre nego što se pojavi u Beogradu. • Koliko si, otprilike, tekstova do sada objavio, i koliko vremena provodiš na tom ,,zadatku", jer se stiče utisak kako ništa ne može da ti promakne? Provodim oko četiri sata dnevno, sa prekidima, naravno. Radeći ovo naučio sam da brzo čitam i da prepoznajem naslove i to mi pomaže u poslu. (Primetio sam kod tebe da ti ne poklanjaš dovoljno pažnje naslovu. Ovde, na Zapadu, sve velike novine imaju ljude, lektore, koji su specijalizovani za pisanje efektnih naslova). Objavljeno je sigurno oko 10.000 hiljada tekstova u poslednjih sedam godina. Dnevno dobijem oko 500 vesti iz celog sveta, koje na brzinu pregledam i odaberem važne. • Imaš li saznanja o tome koliko se čita, ili na neke druge načine koristi, ono što ti objavljuješ, budući da je to, ipak, lični izbor? Ne znam tačno, ali većina e-mail lista ima oko 100 članova, neke imaju i više. Sve zavisi od teksta. Ako je naslov dobar, i samim tim tekst, onda dobijem i komentar na vest i to mi govori da ljudi prate šta šaljem. Teško je reći koliko to ljudi čita, ali u privatnim kontaktima sa ljudima sa lista vidim da čitaju. Takođe, pet vesti dnevno su vesti koje su pripremljene u nekoj od naših agencija. Prenosim BETU - TANJUG - PCNEN iz CG. Time dajem širinu vestima. SRBIJA JE ISUVIŠE POD KONTROLOM ZAPADA • Kako nekome ko pregleda toliko tekstova dnevno izgleda situacija u Srbiji, sa te daljine i iz takve pozicije? Ima dosta neobjektivnih kritičara koji ne razumeju politiku i procese. Većina ljudi u dijaspori je konzervativna, pa su i komentari takvi. O srpskim podelama da ne govorim, i samim tim komentari su takvi. Recimo, vladika Artemije je došao u Kanadu na poziv četnika i bez blagoslova vladike. To je izazvalo komentare, jer se mnogi sećaju Artemijevog zalaganja za bratstvo i jedinstvo sa šiptarima i retorike protiv Miloševića. Ipak mislim da preovladava tajno, prećutno odobravanje šta se dešava u Srbiji, sa jednim izuzetkom, a to je da je Srbija isuviše pod kontrolom Zapada. • Da li i koliko često dolaziš u grad u kojem si rođen i kakve kontakte održavaš sa otadžbinom? Dolazim svake 2-3 godine u Srbiju, u Beograd, i onda, naravno, posetim i Zemun, gde mi živi familija po majčinoj liniji. Živeo sam u Podgorici, Kotoru, Herceg Novom, Tivtu, Splitu i na Bledu. Otac pomorski oficir JRM, majka kadrovik, pokojna. Otac živi sa drugom ženom u Splitu pa tako, kad dođem na Balkan, idem i u Split. Nije loše, ali je zamorno. • Imaš li nameru da se jednoga dana eventualno vratiš ovamo? Vratiću se kad se penzionišem, ali ne za stalno, već ću ostajati duže u Beogradu, a kraće ovde. Dakle, obrnuto. • Kako se sada tamo ophode prema Srbima, i tebi naravno, u odnosu na vreme kada smo bili dosta negativno prikazivani u svetu? Nema problema. Ovde živi više od 100 nacija i nikoga nije briga koje si ti nacije, sem ako se ne upoznate malo bolje pa te pitaju. Srbi su predstavljeni u negativnom kontekstu, ali ja se trudim svojim ponašanjem da to ispravim. • Imaš li u međuvremenu neke nove ideje sa svojom web stranom? Nemam. Slanje vesti mi oduzima puno vremena, a i web strana je dosta bogata. Ipak, otvoren sam za sugestije, mada menjanje web strane oduzima jako puno vremena. Ja sam i webmaster svoje strane, a i crkvene web strane www.svarsenije.org i www.srpska-banka.com. Na mojoj web strani, na srpskom, pogledajte KO JE KO i videćete i prof. Vladu Ajdačića. Sve su to web strane za sebe, i sve sam to uradio besplatno.   http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/ 15 DEC 2006