NOVI SVETSKI POREDAK I VI

George SAMUELI

Na putu za konferenciju Antiwar.com-a citao sam NJujork Tajms. To nije nesto sto volim da radim, ali alternativa je bila gledanje filma u avionu. List je objavio brojne tekstove o poseti predsednika Klintona Indiji. Jedan od tekstova opisuje kako je on posetio jedno selo i slusao sa kakvim se problemima srecu zene tog sela. Reporter, Celia W. Dugger, je preko mere opisivala Klintonovu brigu za druge, a narocito njegov izuzetan znacaj za ceo svet. Pisala je o izuzetnom postovanju koje su ove beznacajne Indijke pokazivale prema "komandantu najvece sile na svetu". Na jednom mestu ona
pise: "Jedna od mestanki je imala dobro pitanje za znacajnu licnost iz Amerike. 'LJudi sirom sveta smatraju da su Indijci zaostali. Da li Vi mislite da smo stvarno zaostali?' Predsednik je odgovorio vrlo jasno: 'Ne. Vi dokazujete da demokratija moze da se iskoristi da se suzbije siromastvo, da se iskoreni diskriminacija prema zenama i da se deca skoluju; moze da pomogne da ljudi iz razlicitih plemena i kasti zive zajedno. To je veoma vazno za mene i moju porodicu, moju zenu koja je bila u Indijskim selima, i za celu nasu administraciju.' "

Neko bi mogao da se zapita zasto je Klinton uopste isao u Indiju. Prakticno nije ni imao potrebe da putuje hiljade kilometara i da pravi celu visednevnu turneju - na racun poreskih obveznika - da bi izjavio ovakve otrcane fraze. Zapravo Klinton prica istu stvar gde god da ide. Bilo da je u Baltimoru ili Bronksu, ili u Istocnom Palo Altu on uvek prica price o "iskorenjivanju diskriminacije prema zenama" ili "skolovanju dece". Ipak, Tajmsova prica savrseno opisuje osnovne sastojke Novog Svetskog Poretka. Sa jedne strane je veliki deo covecanstva koji treba da prihvati trenutne Zapadnjacke vrednosti kao sto su "tolerancija", "razlicitost" i "multikulturalizam". Sa druge strane je "znacajna licnost iz Amerike". Sa jedne strane imamo "toleranciju" - neko ko tolerise sve osim netolerancije prema toleranciji. Sa druge strane imamo Sjedinjene Drzave spremne da upotrebe svoje B-2 bombardere i krstarece rakete da bi uspostavili zakon "tolerancije".

"Nediskriminacija" i americka moc idu ruku pod ruku. Civilizacija je zasnovana na diskriminaciji. Stvar i jeste u tome da neku stvar volimo vise od neke druge, svoj jezik vise nego strani, svoje moralne vrednosti i svoju tradiciju vise nego tudju. Americka moc - ili bolje receno oni koji je sprovode - ne vole tako nesto. I to je vrlo lako razumeti. Sto je manje pojedinac pripadnik jedne kulture i tradicije manje je sposoban da se suprotstavi prikrivenom porobljavanju koje sprovodi Amerika. Mora da je istorija odbacena, kako ovde u Sjedinjenim Drzavama, tako i u ostalim zemljama. Indijski seljaci koji sada brbljaju o "razlicitosti", jednog dana ce jesti bigmekove, a sledeceg dana ce im vesti servirati Kristijana Amanpur i CNN.

Novi Svetski Poredak ne znaci nista drugo do apsolutna, bezuslovna, neogranicena vlast Sjedinjenih Drzava. Nepotrebno je naglasavati da se Americke vodje iz sve snage upinju da to prikriju. Da li se secate kad smo prvi put culi o Novom Svetskom Poretku? To je izgovorio predsednik DZordz Bus na skupstini Ujedinjenih Nacija u septembru 1990. On je tada trazio da svet stane iza alijanse predvodjene Amerikom koja je zelela da izbaci Iracku vojsku iz Kuvajta. Mozda Bus nije izgovorio ove reci pridajuci im neko znacenje. To je cesto bio slucaj sa njim. U to vreme Novi Svetski Poredak je oznacavao vlast medjunarodnih zakona. Kraj hladnog rata je znacio da drzave vise ne mogu da igraju igru velikih sila u sukobu sa drugom drzavom. Preostala je samo jedna sila na svetu - Zapad. I Zapad je, kao sto svi znaju, drzao do medjunarodnih zakona. Dakle, drzave su morale da resavaju medjusobne sporove u skladu sa civilizovanim normama. Ujedinjene Nacije bi konacno radile ono za sta su i stvorene.

Medjutim, vlast medjunarodnih zakona je bila poslednja stvar koju su Sjedinjene Drzave imale na umu. Kao i obicno, UN su pogodne samo onda kad Amerika moze da ih kontrolise. Ako ne moze, prosto ne obraca paznju na njih. Bas to se dogodilo prosle godine. Sjedinjene Drzave su povele agresivni rat protiv Jugoslavije. Vecini ostatka sveta se to ni malo nije svidelo. Zato su Sjedinjene Drzave odlucile da zaobidju Ujedinjene Nacije, iako su se pozivale na price o "humanitarnoj intervenciji" i "medjunarodnoj zajednici". U unistavanju Jugoslavije, Sjedinjene Drzave su prekrsile sve medjunarodne zakone, pocev od Povelje Ujedinjenih Nacija preko Zenevske konvencije do Zakona o Medjunarodnim Odnosima iz 1969.

Ocigledno, tada Novi Svetski Poredak nije imao nikakve veze sa medjunarodnim zakonima. Niti ima ikakve veze sa demokratijom - onako kako Frensis Fukujama zamislja. Za kreatore Americke politike fraza "demokratija" je korisna kao stap kojim treba tuci one koje Amerika proglasi za svog neprijatelja. Inace, ne obracaju paznju na nju. Slobodan Milosevic je pobedio na nekoliko uzastopnih izbora. Pa ipak Americke vodje ga konstantno smatraju "diktatorom". U medjuvremenu, oni se klanjaju do zemlje raznoraznim Arapskim seicima koji vode svoje drzave kao da su njihovo porodicno vlasnistvo i nikad se ne zamaraju organizovanjem nekakvih izbora. Ti seici pak rade sve sto im se kaze i niko ih ne proziva zbog nepostojanja "nezavisnih" medija. Novinar poput Vilijama Sefajra - uvek dobar indikator raspolozenja Americke vlade - odbacuje Ruske izbore jer su "namesteni". Zasto? Zato sto je Vladimir Putin, koga Sefajr ne moze da smisli jer se usudio da na prvo mesto stavi Ruske nacionalne interese, ubedljivo pobedio, dok je njegov kandidat, Gregorij Javlinski, zavrsio sa jednocifrenim procentom. Rezultati izbora koji nisu po volji Americke vlade treba da se smatraju nevazecim. Ako ljudi pogresno glasaju sledi im kazna. Austrijanci glasaju, izaberu Hajdera i skoro da su izbaceni iz EU. Predsednik Republike Srpske, Nikola Poplasen, pobedi na izborima, a onda ga izbace iz kabineta - ne biraci nego Kancelarija Visokog predstavnika (samo ime podseca na Visokog komesara za koloniju). Poplasen je proglasen "neprihvatljivim" za "medjunarodnu zajednicu", bez obzira sto su ga Bosanski Srbi zeleli za predsednika.

Novi Svetski Poredak nema nista zajednicko ni sa ljudskim pravima. Sjedinjene Drzave vrlo pazljivo odabiraju koga ce da prevaspitavaju zbog krsenja istih. Turska moze da radi sta hoce sa svojim disidentima. Isto vazi za Kolumbiju, Alzir, OVK i Cecenske pobunjenike. Sve dok vasa ubistva i otmice brane interese Sjedinjenih Drzava, vase vrednosti su u skladu sa Novim Svetskim Poretkom. Takodje mozete biti nacionalista i netolerantan koliko god hocete. Ali morate da radite za Americke interese. Dok je Vasington histericno osudjivao ideju o "Velikoj Srbiji" - koju niko nikad nije ozbiljno sproveo - bio je vrlo angazovan na stvaranju Velike Albanije. Zasto? Zato sto je Velika Albanija spremna da se pretvori u Americkog satelita, vojnu bazu u istocnom Mediteranu. Zato je Albanski nacionalizam bio ohrabrivan. Novi Svetski Poredak se pretvara da ne tolerise versku netoleranciju. Ipak, Sjedinjene Drzave mrze neke religije, a neke ne. Takodje, smatraju da treba da tolerisu neke vrste verske netolerancije. Prosle godine vlada SAD je odlucila da nece biti prekida bombardovanja Jugoslavije za vreme Pravoslavnog Uskrsa. Ovo je u ostrom kontrastu sa Klintonovom javno izrazenom brigom za osecanja Muslimana u decembru 1998. kada je rekao da nece bombardovati Irak za vreme Ramazana. U proslosti, SAD su bile zabrinute zbog toga sto je Rusija svojoj Pravoslavnoj Crkvi dala privilegovan status u odnosu na ostale vere. Ali, posvecenost predsednika Alije Izetbegovica da uvede serijatski zakon u Bosni samo je podstakla Amerikance da mu obecaju pomoc. SAD uopste nisu imali problema sa serijatskim zakonom ni u Ceceniji. Ko su vodje najnetolerantnijih Islamskih fundamentalista na svetu, danas? Avganistanski Talibani. Naravno, njih su stvorile SAD. NJihov zadatak je bio da stvaraju nevolje Rusima. To su i uradili smatrajuci da rade ispravnu stvar.

Onda je ocigledno da postoji samo jedan konzistentan princip koji pokrece Novi Svetski Poredak. Sve nacije, sve religije, sve moralne vrednosti moraju biti potcinjene volji SAD. Amerika ce odluciti o sudbini sveta. Sredstva koja su na raspolaganju su izuzetna po raznolikosti i snazi. Oni koji opravdavaju Americku moc pricaju o sveprisutnosti i uticaju americke kulture, kao da ti idiotski filmovi i TV programi odrzavaju americku dominaciju nad ostalim narodima. Amerika vlada zahvaljujuci svojoj vojnoj moci. Niko nije dovoljno jak da se suprotstavi NATO-u. Nije iznenadjujuce onda da su SAD vise puta pritiskale svoje Evropske "partnere" - bolje reci potcinjene - da angazuju NATO "van njegove oblasti". Amerika takodje vlada zahvaljujuci svojoj finansijskoj moci - svojoj sposobnosti da negde isprovocira krizu, a onda se pojavljuje kao spasilac - pod maskom MMF-a. Videli smo ovo u Indoneziji 1998. SAD su odlucile da svrgnu predsednika Suharta, lojalnog Americkog klijenta u prethodnih trideset godina. Doslo je do kraha rupije (Indonezanske valute). Momci iz MMF-a su doleteli i savetovali Suharta da uspostavi plivajuci kurs, zatvori banke i podigne cene goriva. Suharto je prihvatio savete iz prostog razloga sto mu nikad nije palo na pamet da ne uradi ono sto mu Vasington naredi. Izbili su nemiri sirom zemlje i Suharto je otisao - bas kao sto je vlada SAD ocekivala.

Amerika vlada koriscenjem laznih medjunarodnih sudova. Stvaranjem Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine na teritoriji bivse Jugoslavije (ICTY), SAD su poslale poruku vodecim politicarima sirom sveta da ako ne rade ono sto im se kaze mogu da se nadju iza resetaka Haskog zatvora i da tamo provedu ostatak zivota. SAD, naravno, ne postuju medjunarodne sudove. Da ih postuju morali bi da se potcine diktatu drugih sila - nesto potpuno nezamislivo. Sta god neko mislio o Konvenciji o medjunarodnom kriminalu, ona bar ima neku osnovu u medjunarodnom pravu. Drzave koje je svojevoljno potpisu odricu se dela svog suvereniteta. Sa druge strane, ICTY nema nikakvog osnova u medjunarodnom pravu jer ga je formiralo nekoliko drzava da bi vladale nad drugim drzavama. To je upravo vrsta suda koji SAD najvise vole - onaj koji je pod njihovom potpunom kontrolom. On postoji da bi zaplasio druge zemlje. Da li je verovatno da ce taj sud optuziti Bila Klintona za njegove ratne zlocine? Moze li se zamisliti da neko uhapsi Madlen Olbrajt kad joj istekne mandat i odvede je u Hag? Ne, naravno. Ko god da pokusa tako nesto vrlo brzo bi bio zasut krstarecim raketama.

Mozemo li mi ista da uradimo u vezi sa Novim Svetskim Poretkom? Mozemo li ista da uradimo da se oslobodimo globalne tiranije SAD-a? Meni se cini da se nece mnogo toga promeniti ovde kod nas u doglednoj buducnosti. Obicni Amerikanci mozda ne podrzavaju americke vojne intervencije, ali ni ne pate od njihovih posledica. Bombardovanje Jugoslavije nije bilo popularno. Ali nije bilo ni izuzetno nepopularno. Nije bilo skupo i nije bilo americkih zrtava. Za americku elitu, upravljanje imperijom je suvise uzbudljivo da bi je predali bez borbe. Zato bilo ko - Pat Bjukenen ili neko drugi - ko se usudi da kritikuje americku imperiju, postace meta bezocne kampanje protiv njegove licnosti. Republikanci prosto ne veruju da su sposobni da se intelektualno suprotstave toj eliti. I cini se da su u pravu. DZordz Bus mladji je prvo bio skeptican u vezi sa bombardovanjem Jugoslavije. Onda se, suocen sa ostrim kritikama ratnicki nastrojenih medija, brzo povukao. Na kraju je njegov jedini problem u vezi sa bombardovanjem bilo da ono nije bilo dovoljno "surovo".

Ne, promena ce doci samo spolja. Amerikanci nece obustaviti svoje vojne intervencije dok se ne suoce sa njihovom pravom cenom. To se nece desiti dok se protivnici SAD ne razviju. Siguran sam da se mnogi od vas nece sloziti sa mnom u sledecem. Jedna sila u koju se uzdam je Evropska unija. Nikad nisam bio njen veliki obozavalac sve dok nisam video kako se kreatori americke politike nelagodno osecaju zbog njenog razvoja. Pomislio sam da nesto sto stvara nevolje SAD-u, kao sto to EU cini, ne moze biti lose. EU je trenutno uglavnom ekonomska sila. Ali polako i krisom ona razvija svoju vojnu moc. Zbog ovoga je Vasington pritisnut uza zid. S vremena na vreme oni idu u Evropu i traze da im se kaze o cemu se radi. Da li EU pravi suparnika NATO-u? Naravno da ne, vicu Evropljani, oni grade nesto sto je komplementarno NATO-u. Evropljani lazu. Amerikanci znaju da Evropljani lazu. I Evropljani znaju da Amerikanci znaju da oni lazu. Ali cirkus ide dalje. U jednom trenutku Evropa ce izrasti u komercijalnog, finansijskog i vojnog suparnika SAD-u.

Zatim, tu je i Rusija. Kosovo je stvorilo prave traume Rusima. Uocili su koliko su oslabili i koliko ih SAD omalovazavaju. Sada ubrzano izgradjuju svoje vojne snage. Takodje vrlo odlucno slamaju Cecene. Verovatno da ce Rusija uskoro pokusati da obnovi raspusteni Sovjetski Savez. Istocnoevropska imperija je nestala, ali Ukrajina bi mogla biti vracena - mozda i upotrebom sile - u rusko okrilje. Balticke drzave su takodje vrlo ranjive u odnosu na Rusiju. Jednog dana bi Rusija i Evropa mogle da se udruze i stvore veliku Evroazijsku silu - snaznog suparnika SAD-u. Konacno tu je i Kina. Kinezi su u nevolji zbog americke moci. Ni jednog trenutka nisu poverovali da je njihova ambasada greskom pogodjena. I to ne iznenadjuje. SAD jos uvek nisu objavile tu mapu staru cetiri godine na osnovu koje su navodjene bombe te kobne noci. SAD jos uvek treba da objasne kako je moguce da najveca vojna sila na svetu koristi papirnate mape, a ne kompjutere, da oznaci mete. Takodje SAD treba da objasne zasto nisu znale gde se nalazila kineska ambasada. Drugim recima, Kinezi su ubedjeni da je njihova ambasada namerno gadjana da bi im se stavilo do znanja koliko su nisko u svetskoj hijerarhiji. Kinezi su preduzeli odgovarajuce akcije. Spremni su za sukob da bi sprecili da Tajvan postane jedan od americkih satelita u Aziji. Slamaju secesionisticke pokrete u Tibetu i Sikjangu. I vrlo temeljno hapse sve za koje veruju da rade protiv drzave.

Za nas koji smo se prekalili u hladnom ratu, postoji cudan osecaj kad se osnazuje neko drugi, a ne Amerika. Ne mozemo da prihvatimo da Rusi zele da obnove svoju imperiju. Ne mozemo da prihvatimo da Kina zeli kontrolu nad Tajvanom. U toku drugog svetskog rata SAD su se udruzile sa Sovjetskim Savezom protiv nacisticke Nemacke. Cim je rat zavrsen SAD su promenile saveznika i udruzile se sa ne-nacistickom Nemackom, a protiv Sovjetskog Saveza. Godinama smo verovali da jedino SAD mogu da nas spasu od komunizma. Sad kad je hladni rat zavrsen treba neko da nas spasi od SAD-a. Znam da cudno izgleda trazenje saveznika medju Rusima, Evropljanima i Kinezima. Ali, kao sto se kaze, politika stvara cudne saveznike.

Sa Komentara...