ZAJEDNIČKA DRŽAVA SRBIJE I CRNE GORE JE PRIRODNA
Zajednička država Srije i Crne Gore prevazilazi politički oportunitet. Ona je prirodna zajednica. - Ne postoji nijedan racionalan razlog koji bi bio protiv postojanja zajedničke države. - Secesionističke težnje su političko nasilje nad zdravim razumom i najvitalnijim interesima i Crne Gore i Srbije i dalje destabilizovanje trusnog balkanskog prostora. - To što su Srbija i Crna Gora u jednoj državi ne čini Srbe manje Srbima ni Crnogorce manje Crnogorcima koji se tako osećaju.
Unatoč toga što duboko verujem da je sve tačno što je rečeno gore u podnaslovu ovoga teksta, krajnje sam skeptičan u odnosu na sva nastojanja da se odrPi zajednička država Srbije i Crne Gore, da se održi Jugoslavija. I nije reč samo o velikašima, već su oni uspeli - plaćeni milionima dolara od strane neprijatelja srpskog naroda - da dobar deo naroda zalude svojim obmanama i potpuno iracionalnim parolama i postupcima. Tako peta kolona i u Crnoj Gori i u Srbiji već likuje i sprema se na svoju veliku i konačnu pobedu u rušenju Jugoslavije i razbijanje srpskog naroda i njegovog geografskog prostora. Sve to unatoč očigledne činjenice da ako se razdvojimo imaćemo dve male brdske državice, potpuno neinteresantne ni za koga osim za sopstvene vladare koji će vrlo brzo biti omrznuti. Velikaši proklete vam duše...
Ovih su dana sva srbijanska i crnogorska sredstva javnog informisanja, pa i strana, na udarnim mestima objavili izjavu predsednika vlade Srbije Zorana Djindjića da "Jugoslavija kao država u stvarnosti ne postoji". Mi koji živimo u toj "nepostojećoj" (sa navodnicima ili bez njih) državi znamo da je Djindjić u pravu ako pod državom podrazumevamo samo onaj državni entitet koji u praksi funkcioniše kao što funkcionišu savremene moderne države. Za tvrdnju Djindjića najbolji dokaz je njegovo vlastito ponašanje u svojstvu predsednika vlade Srbije: mimo Ustava SRJ, saveznih zakona i mečunarodnopravnih obaveza SRJ - pre svega mimo Mečunarodnog pakta o gračanskim i političkim pravima - naredio je kidnapovanje bivšeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića i njegovo isporučivanje (baš kao što se isporučuje bilo koja roba) tzv. Haškom tribunalu. Savezni organi ne samo da nisu sprečili ovu nečuvenu protivustavnu rabotu, nego su neki od njih u tome aktivno saračivali (potpredsednik Savezne vlade Labus i ministri inostranih i unutrašnjih poslova, a Vojska Jugoslavije se pravila da ništa ne primećuje). I predsednik Jugoslavije V. Koštunica je osudio ovaj postupak, ali nije ništa preduzeo da to spreči niti da kazni počinioce toga zločina. Na crnohumorni način o (ne)postojanju Jugoslavije kao države izjašnjava se Miodrag Vuković, predsednik Izvršnog odbora Demokratske partije socijalista Crne Gore koja je glavna secesionistička snaga i koja tamo drPi vlast: "Voleo bih da mi savezni ministar policije pokaže saveznog policajca".
Izdajnički postojeći režim u Crnoj Gori je podržavao agresiju NATO na Jugoslaviju odnosno Srbiju! Najveći antisrpski rasista i zločinac Ričard Holbruk ovako govori: "Nemerljive su zasluge Mila -ukanovica što smo uspešno izvodili vazdušnu kampanju. Mi smo dužni da mu se za to odužimo"! Već godinama Crna Gora ne učestvuje u troškovima savezne države i ne priznaje ni Saveznu vladu ni državu. čuruje sa ustaškim režimom u Zagrebu i izvinjava mu se što su Crnogorci učestvovali u JNA "u agresiji" na lijepu njihovu!
Pre par dana, 25. jula 2001, izabarana je nova savezna vlada u parlamentu Jugoslavije, a izdajnička vladajuća DPS u Crnoj Gori odmah se oglasila saopstivši da Crna Gora tu vladu ne priznaje! "Zvanična Crna Gora ne priznanje formiranje nove Savezne vlade jer u njoj ne učestvuje većinska Crna Gora. Vlada na saveznom nivou za crnogorsku vlast ne znači ništa", izjavio je Miodrag Vuković, predsednik Izvršnog odbora DPS!. Prema novinskim izveštajima (podgorički "Dan"), Hašim Tači se lepo odmara u Ulcinju!! Svi znamo da je crnogorski režim širom otvorio granice - mimo svih usatavnih i zakonskih propisa i zdravog razuma - i tako ugrozio državu, narod, svakoga od nas koji imamo tu nesreću da moramo da Pivimo u ovoj karikaturi od države, kojima teroristi tipa Tači može da doče u kuću kada želi! Pa je li taj Koštunica normalan, šta je sa Vojskom?!
Vojislav Koštunica, pak, uverava nas da Jugoslavija postoji! A, izmedju ostalog, ni Savezni ustavni sud ni Ustavni sud Srbije praktično ne postoje! Crnogorski trinaestojulski praznik aktuelni režim u Crnoj Gori ove godine je pretvorio u secesionistički bal na kojem su bili i komandant Druge armije i Ratne mornarice pa se postavlja pitanje nije li i Vojska Jugoslavije vec podeljena (v. niže).
A da država zaista ne funkcioniše kako treba najbolje znaju "obični" gračani kako se to kaže. Evo šta o tome svedoči gračanin M. Tijanić iz Beograda u "Politici" od 30.7.2001. u rubrici "Medju nama":
Lek "tritace" za regulisanje krvnog pritiska u našoj zemlji proizcodi fabrika "Jugoremedija" u Zrenjaninu po licenci firme iz Frankfurta. Nažalost, ima neko vreme kako (ponovo) u državnim i društvenim apotekama nema ovog leka. A njegovi korisnici uzalud nose recepte i obijaju pragove apoteka. Iako na njegovoj kutiji piše da se lek izdaje samo uz lekarski recept, u praksi nije tako. Lek se slobodno prodaje u privatnim apotekama. Ali, tamo mu cena stalno, iz meseca u mesec, raste. Na primer, pocetkom prošle godine jedna kutija od 20 tableta od po 2,5 mg koštala je 43 dinara, u aprilu te iste godine 70, a 25. jula o.g. 266,11 dinara. Sada ovde valja postaviti nekoliko pitanja: prvo, kako se može tvrditi da su cene stabilne; drugo, kako se lek može prodavati bez recepta; trece, zašto ovog leka nema u društvenim apotekama i cetvrto, zašto država dozvoljava da neki zlikovci ugrožavaju živote onim gračanima kojima je ovaj lek neophodan?
Mogu da posvedočim da sve ovo što je ovaj zabrinuti i očajni gračanin napisao živa istina i kada je reč o drugim lekovima od kojih mnogim ljudima doslovno život ovisi. No, sve to pa makar i koštalo glave mnoge gračane nije ono glavno. Glavno je da država - na svim nivoime: saveznom, republičkom, opštinskom - ustvari uopšte ne funkcioniše! U Jugoslaviji već mnogo godina više niko ne gradi zgrade po urbanističkim planovima i uz dozvole nadležnih organa koji na papiru postoje i koji primaju platu kao da rade. Preko 100.000 objekata je bez gračevinske dozvole, uključujući i one na Dedinju. U zgradi u kojoj stanujem u Beogradu ovih se dana dogodilo nešto bez presedana u istoriji: jedan stanar je pregradio hodnik i spojio ga sa svojim stanom!! Sva obraćanja stambenom organu opštine i grada ostala su bez ikakve reakcije!! To nema ni kod Ginisa! U Beogradu se ne može proći ulicom - sve su zauzeli parkirani automobili i kafići koji su prisvojili čitave ulice. Čuvena Skadarlija - sada samo ruglo Beograda - pretvorena je u parkiralište. I tako dalje, i tako dalje. Ukratko, poludeli i pomahnitali vlastodršci pretvorili su čitavu Srbiju i Jugoslaviju u mesto u kome je život nemoguć!
No, za sve ovo postojeća vlast ne brine brigu. Stalno ponavljaju da nema para, "donatori se ne drže svojih obećanja". A za Dragoljuba Mićunovića ima para da stalno putuje po svetu. Danas je u Peruu "da unapredjuje odnose"!
Treba se ovom prilikom podsetiti da je nefunkcionisanje države na ovim prostorima nekako tradicija. Da ne idemo u dalju prošlost, za čitav period od 1945. godine do danas to se može reći. Nikada u Jugoslaviji nije država funkcionisala ni približno kako bi trebala da funkcioniše savremena država, pa naravno ni onda kada je sve bilo u rukama Broza. Još za Brozovog života jedna beogradske osnovna škola došla je na ideju da osnovcima-prvacima (6-7 godina) postavi razna pitanja da bi utvrdila stepen njihove inteligencije. Medju ostalim pitanjima bilo je i pitanje šta je to država. Jedna klinka je odgovorila: "Država je kada moj tata čita novine pa skoci iz fotelje zgužva novine baci ih i stane da viće jebem ti ovakvu državu". To i takvo nefunkcionisanje države pripisivano je često činjenici da smo "u bratstvu i jedinstvu" Piveli sa narodima koji u svojoj istoriji nikada nisu imali države. Medjutim, nakon otcepljenja "braće" ništa se nije promenilo. Srbi i Crnogorci kao da su zaboravili da su stari državotvorni narod. Posledice robovanja pod Turcima? Jednom prilikom me je turski ambasador uveravao da nije tačno da su Turci ostavili Srbima "javašluk". Baš obratno - Srbi su Turcima dali javašluk, tvrdio je on!! Ja sam se tada strašno naljutio na njega i to nisam krio. Sada nešto se mislim: nije li on imao "a good point"...
Koliko mi je poznato, na gore opisani način slučaj Savezne Republike Jugoslavije je prvi slučaj u političkoj praksi ostvarene "puzajuće secesije", koncepta koji inače nije ni poznat u političkoj i pravnoj teoriji. Verovatno je reč o završenom procesu koji se više ne može vratiti u okvire federalizma. A kakve će to reperkusije imati na širem planu - ostaje da se vidi. Nije isključeno da se ovde ustvari radi ne samo o kraju federalizma i kao koncepta i kao političke prakse, već i o tome da je komadanje postojećih država legitiman proces, a da je suprostavljanje silom državne vlasti takvom procesu nelegitimno. A to znači neizvesnost i haos možda planetarnih razmera.
Zajednička država Srbije i Crne Gore zvana Savezna Republika Jugoslavija, ustvari, dakle već godinama ne funkcioniše. Verovatno su u pravu oni koji smatraju da ona ne funkcioniše od dana svog "konstituisanja" (opet sa ili bez navodnika), to jest od 27. aprila 1992. kada je proglašen njen sadašnji ustav. Za vlastodršce je olakšavajuća okolnost što, ruku na srce, nije ni imala šansu. Secesionistički udar na SFR Jugoslaviju, izvršen od strane njene četiri republike pod pokoviteljstvom mečunarodnih gangsera i zlikovaca, bio je toliko poražavajući da, objektivno, zajednica dve republike - Srbije i Crne Gore - nije ni imala šansu da profunkcioniše kao moderna država jer oni koji su razbili prethodnu Jugoslaviju nastavili su svoj satanski posao daljeg čerečenja srpskog prostora. S druge pak strane, i političkom slepcu je moglo biti jasno da kod vladajućih garnitura - kako onih u Crnoj Gori tako i onih u Srbiji i na saveznom nivou - nikada nije bilo ni stvarne želje ni sposobnosti da zajednička država funkcioniše kao savaka moderna država!. To najbolje ilustruje činjenica da ustavi Srbije i Crne Gore nisu usklačivani sa Ustavom SRJ nakon što je on usvojen 27. aprila 1992! Tako su mečunarodni gangsteri, neprijatelji srpskog naroda, naišli na plodno tle za svoju razbijačku i porobljivačku politiku. Oni su uspeli su da u Crnoj Gori lažnim obećanjima, korumpiranjem i podmićivanjem za svoj paklenski plan - odvajanje Crne Gore od Srbije - pridobiju polovinu, pa možda čak i nešto više od polovine, stanovnika Crne Gore.
Za prethodnu Jugoslaviju sada odrečeni broj političara, pa i intelektualaca, tvrde da je ona bila "veštačka tvorevina", iako se zna da je svaka država veštačka tvorevina!. Već godinama crnogorska sredstva informisanja - meču kojima se posebno ističu dnevnik Vijesti i RT CG- svakodnevno šire otrovnu propagandu o tome da je 1918. godine Crna Gora okupirana od strane srbijanskog okupatora i tako prisajedinjena Srbiji, a ne da je Crna Gora sama donela legalnu i legitimnu odluku da se ujedini sa Srbijom i u zajedničku Državu Srba, Hrvata i Slovenaca. (Odluka Velike narodne skupstine srpskog naroda u Crnoj Gori od 26. novembra 1918). I ne samo to. Obračun žandarmerije te nove države sa onima u Crnoj Gori koji su se oružjem suprotstavili takvom rešenju prikazuje se iz dana u dan kao monstruozni zločin genocidnih Srbijanaca nad crnogorskim narodom.
Ipak, po političkim posledicama, najopasniji i najotrovniji su pojedini velikaši crnogorskog režima ("proklete im duse!"). Naravno, Milo -ukanovic na prvom mestu. "Ministar inostranih poslova" (navodnici zato što po ustavu republike-članice jugoslovenske federacije nemaju ovakve ministre) Branko Lukovac već godinama traći novac tog nesrećnog naroda lutajući svetom i laPući i ogovarajući sve što je srpsko i jugoslavensko. U svom najnovijem istupanju kod svojih gazda u SAD, u Vašingtonu, ističući da nikakva Jugoslavija ne postoji, lajao je i klevetao po svom običaju. Čak je i poznatu izreku "demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji" - koja iskazuje bar zvaničnu politiku čitavog Zapada prema tom pitanju - izvrgao ruglu, rekavši da ona "nema nikakvog smisla ni realno uporište i krajnje je vreme da se takva iluzija odbaci" [1] . Još važniji velikaš postojeceg režima, jezuita Svetozar Marović, kad već nije imao ništa nove da kaže na račun Srbije i Srba, smislio je originalnu propagandu. "Srbija, eto, sve više brine o sebi a sve manje o formalnoj zajednici sa Crnom Gorom"!, pa je i to jedan od razloga da svaka podje svojim putem.
Ustvari, ako uopšte postoji prirodna državna tvorevina onda je to zajednička država Crne Gore i Srbije. Reč je o istom narodu istog jezika, iste vere, iste istorije; nema Crnogorca koji nema ročaka u Srbiji, i obratno. Ove činjenice nam govore koliko su daleko otišli u svom bezumlju sadašnji volastodršci u Crnoj Gori koji su već doveli do toga da Crna Gora više ni formalno nije u Jugoslaviji, nakon uvočenja nemačke valute. Predsednik vlade, koji je došao u Zagreb na ustoličenje Mesića kao predsednika Hrvatske izjavljuje da će on sa njim direktno rešavati problem Prevlake!
To bezumlje postaje još očiglednije kada se ima u vidu činjenica da najveći neprijatelji Jugoslavije - kao što su SAD i gaulajter u Bosni i Hercegovini Volfgank Petrič - upozoravaju -ukanovića i kompaniju da ne Pure u secesiju! Ne verujem da je većina Crnogoraca za to bezumlje, ali činjenica da dobar broj njih podržava politiku tih mafijaša govori da je politička nepismenost u Crnoj Gori itekako prisutna, takoreci na zavidnoj visini.
Kada je reč o potrebi mudrog osporavanja argumenata secesionista, želim da ukažem na činjenicu da se to neverovatno često čini neznalački i površno i tako nenamerno navode vodu na mlin separatista, secesionista, mafijaša i kriminalaca kojima je u interesu nejaka rasturena država. To je pojava i u Srbiji i u Crnoj Gori, što govori o niskoj političkoj obrazovanosti i političkoj kulturi.
Naime, ne koriste se uvek pravi argumenti za odbranu tog prirodnog zajedništva. Na primjer, argument da će "narod Crne Gore sam odlučiti o svojoj sudbini", putem referenduma, pri čemu se podrazumijeva najmanje 50% +1 glasača u Crnoj Gori. Kao da se nas u Srbiji to pitanje ne treba da tiče! Oni koji ovako rasučuju jednostavno ne shvataju da država nije lovačko društvo, da je država "nešto drugo". Država je suviše ozbiljna stvar da bi se na neozbiljan način tretirala. Sudbina države ne može biti stvar dogovora nekakvih samozvanih, samoproglašenih i sebesmatrajućih elita . To nije niti moPe biti stvar ukusa trenutno vladajućih garnitura ili njihovih najglasnijih predstavnika. Takvi ljudi, koji nisu u stanju da shvate suštinu i prirodu države nisu nikada smeli da dolaze na mesta sa kojih se upravlja i vodi država. Da su se bar malo potrudili mogli su da nauče da za izlazak iz države vrede sasvim specifična pravila. Ustav nijedne države na svetu, pa ni Ustav SRJ, ne predviča mogućnost otcjpljenja ni referendumom ni bez njega. To je predvičao jedino Ustav Sovjetskog Saveza, a znamo kako je ta država završila. Americi i Njemačkoj - glavnim pokroviteljima i finansijerima crnogorskih separatista - nije ni na kraj pameti da razmišljaju o mogućnosti secesije kod njih. Kada je to u Americi pokušano, svaki pismeni čovjek zna kako je predsednik SAD Linkoln to rešio. Govori se o mogućnosti secesije Kvebeka. Ali, nedavno je Vrhovni sud Kanade doneo jednoglasnu odluku: to se pitanje tiče svakog Kanadjanina, a ne samo Kvebešana, i zato nema ni govora da se običnim referendumom u Kvebeku o tome odlučuje. A setimo se kako su neki naši funkcioneri - naročito Jović i Kadijević - krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina reagovali povodom secesionističkih prijetnji u Jugoslaviji: kao uvrečene mlade ponavljali su: "ko neće s nama neka ide". Takve neznalice i nesposobnjakovići su više doprinele rasturanju Jugoslavije nego secesionisti i njihovi inostrani pokrovitelji.
Zahvaljujući džukelama na RTS, svako veče u 19,30 sati gračani Srbije su izloženi otrovnoj propagandi Radiotelevizije Crne Gore, čiji dnevnik prenosi Drugi program RTS. Redovno, gotovo od prve do poslednje reči sve je poderečeno "nezavisnoj i medjunarodno priznatoj Crnoj Gori". Verovatno je jedinstven primer u istoriji i u svetu da državni medij svakodnevno prenosi propagandu najniže i najgore vrste secesionističkog dela te iste države. Moj prijatelj, koji živi u Podgorici, priča mi da ako želi nešto da sazna o dogačanjima u Srbiji gleda zagrebački ustaški dnevnik jer je daleko objektivniji od podgoričkog!
Treba podsetiti da su te iste džukele pustile na RTS film BBC-a "Vapaj iz groba" koji je šokirao gračane Srbije, rekavsi da se "moramo suočiti sa istinom", jer, boze moj, film je napravio jedan BBC! Urednik- monstrum je "smetnuo s uma" da samo par kilometara od Srebrenice, kod Bratunca u Kravicama, bosanski Srbi oplakuju hiljade svojih koje su poturice poklale PRE nego što se dogodila Srebrenica! A o tome ni u filmu, ni u komentaru uz film, nema ni reci!
Petooktobarski puč i pitanje opstanka Jugoslavije
Crnogorski separatisti i seecesionisti, na čelu sa predsednikom Crne Gore Milom Djukanovićem, uvek su tvrdili da je Slobodan Milošević - odnosno njegov režim - razlog što se oni ponašaju onako kako se ponašaju. Padom toga režima, do koga je došlo 5. oktobra 2000, pokazalo se odmah, nije se njihov odnos prema zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore ni u čemu nije promenio; štaviše, zahtevi za "samostalnu, nezavisnu i mečunarodno priznatu Crnu Goru" su postali otvoreniji i eksplicitniji, tako da je ono o Miloševiću i njegovom režimu bila podla laž!
Pučem instalirani novi predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica nastavio je da ponavlja izjave i ponašanje prethodnog režima da ako se Crna Gora otcepi - pa čak ako to učini protivustavno - Jugoslavija neće ništa preduzeti da se tome suprotsatavi!, jer, boPe moj, to ne bi bilo demokratski! Da li iko može da navede sličan primer, to jest izjavljivanje šefa države da se neće suprotstavljati protivustavnom otceplejnju jednog njenog dela. Mislim da ne može. Tako izjavljuje tek što je poloPio zakletvu da će branitti Usatav i državu koja mu je poverila tu duPnost i za to ga plaća i odaje mu počasti! Takvim svojim izjavama izričito je davao i daje zeleno svetlo crnogorskim, kosmetskim, vojvodjanskim i kojim sve ne separatistima i secesionistima i neodoljivo nas podseća da do date zakletve drži isto toliko koliko je i Stjepan Mesić držao do svoje, koji je - svega par meseci nakon što je dao zakletvu da će braniti Ustav SFRJ - u Hrvatskom saboru izjavio: "Izvršio sam svoj zadatak: Jugoslavije više nema!" Znamo da je u tom smislu pod velikim pritiskom od pojedinih glavešina iz DOS-a, ali to ipak ne može da bude opravdanje tim pre što jedva da ima ijedna zemlja u svetu - osim naravno Imperije Zla - koja podržava crnogorske vlastodršce u njihovoj sramnoj raboti unesrećenje vlastitog naroda i naroda Srbije i stvaranju daljih verovatno krvavih zapleta na Balkanu.
Imamju li pravo Srbijanci da se "mešam u unutrašnje stvari Crne Gore"?
Reklo bi se suvišno i staviše smešno pitanja. Svakome normalne pameti bi trebalo biti jasno da je ustav jedne države stvar svakog njenog gračanina jer on u velikoj meri determiniše njegov život i život njegove porodece, njegovih prijatelja. Jednostavno: sve nas u Srbiji pogača ono što se dogača u Crnoj Gori, i obrnuto, naravno; u istom smo čamcu na opasno uzburkanom moru koji samo što se nije prevrnuo. Crnogorski vlastodršci svakome van Crne Gore osporavaju to pravo, uvereni da su u Crnoj Gori obezbedili većinu za svoju rabotu. (Usput: gotovo da nema porodice u Srbiji, a naročito ne u Bosni i Hercegovini i Srpskoj Krajini, koja nema nekog svog srodnika u Crnoj Gori. Toliko na temu da li imam pravo da se mešam i da li smo ili ne isti narod.) Mene lično nikakvo strančarenje ne tera na mukotrpno razmišljanje o ovim problemima; nisam član nijedne političke partije; sve ih drPim na jednakoj pristojnoj distanci. Davati podršku političkim partijama, bar na ovim prostorima, uvek je rizičan posao za čoveka koji drPi do sebe. Komunistička partija je potpuno izneverila narodne interese. A ja sam se posebno opekao upravo na Crnogorcima. Naime, 25. novembra 1990. zatekoh se u Hereceg Novom kada je tadašnja vladajuća trojka u Crnoj Gori Momir Bulatović, Milo -ukanović i Svetozar Marović orgnaizovala miting "Za Jugoslaviju" koji me je privukao jer su se tada već nazirale sve opasnosti po Jugoslaviju. A upravo u to vreme ta ista trojka je (mnogo kasnije se to saznalo) koketirala sa Zagrebom, podržavajući tamošnje otvorene secesionističke namere! Iako Hana Arent stoji na stanovištu da politika nije sama po sebi nemoralna i podla delatnost, već ovisi o ljudima koji je sprovode, na ovim prostorima bliže je istini stav raširen u našem narodu: "Politika je kurva". Kada se analizira šta je politika učinila u poslednjih desetak godina na ovim prostorima mora se doci do zakljucka da je politika ne samo kurva nego i drolja. Valjda otuda i neverovatna apolitičnost Srba, koji, na taj način, postaju lak politički plen visoko politizovanog nesrpsdkog dela stanovništva u Srbiji i Crnoj Gori.
Duboki koreni separatizma i secesionizma u Crnoj Gori
Iako većina Crnogoraca nije za secesiju Crne Gore (odvajanje podržavaju pripadnici manjina - čiptari i poturčenjaci), ipak sam strašno iznenačen snagom tog pokreta kod jednog značajnog dela Crnogoraca pravoslavaca. Kako je došlo do toga da pristalice razbijanja najprije SFR Jugoslavije i sada SR Jugoslvije postanu ne samo tako brojni nego i da se dočepaju vlasti u Crnoj Gori osataje još uvek za mene prilična tajna.
Pokret za razbijanje Jugoslavije - a to znači i razbijanje srpskog naroda - nije novijeg datuma kako se to zbog neobaveštenosti često misli. Iako još ni izdaleka nije otkrivena i objašnjena uloga Crne Gore - to jest njenih velikaša, proklete im duše! - u razbijanju SFR Jugoslavije, ne bi trebalo nikaoga da iznenadi ako se uskoro otkrije da je njihova uloga u tome bila presudana, a ne - kako se obično misli - uloga Tudjmana, odnosno ustaških elemenat u Hrvatskoj i onih u inostranstvu. Sadašnji crnogorski vlastodršci - koji su na vlast došli, kao što se zna, na talasu narodnog nezadovoljstva i jugoslovenstva krajem osamdesetih godina - potajno su podstrekivali secesionističke lidere u Jugoslaviji - posebno one u Zagrebu - na razbijanje Jugoslavije. Da stvar bude još tragičnija, vešto se skrivalo (bar od naroda u Srbiji) da to podstrekivanje Zagreba na secesiju uživa podršku Skupštine Crne Gore! Zato je zaista kao grom iz vedra neba delovala vest iz Haga 8. oktobra 1991. da je Momir Bulatović, u ime Crne Gore, pristao na "Karingtonov papir", to jest na poništavaanje SFR Jugoslavije kao države i stvaranje šest malih "nezavisnih" državica, po zamisli mečunarodnih zločinaca, kreatora novog svjetskog poretka, po načelu "razdrobi, pokori pa vladaj". Povodom usvajanja Deklaracije o Jugosliji od strane Evropske zajednice 16.12.1991, koja predstavlja u istoriji jedninstven slučaj ubistva jedne suverene države za zelenim stolom, tadašnji ministar inostranih poslova Crne Gore uputio je javnosti do sada gotovo potpuno nepoznato pismo tim zločincima u kom stoji:
Parlament Crne Gore na sjednici održanoj 23.decembra ove godine razmatrao je Deklaraciju o Jugoslaviji i Smjernice za priznavanje novih država u Istočnoj Evropi i Sovjetskom Savezu koji su doneseni na Ministarskom savjetu Evropske zajednice 16.dcembra 1991. godine.
Rasprava u Parlamentu Crne Gore trajala je 12 časova i zaključena je sinoć u 23,45 časova. Većinom glasova Parlament je donio svoje zaključke o dokumentima Ministarskog savjeta Evropske zajednice u kojima se nalaze i odgovori na pitanja iz Deklareacije o Jugoslaviji.
Saopštavamo Vam odgovore crnogorskog Parlamenta na Vaša pitanja:
Na prvo pitanje: da li Crna Gora Peli da bude priznata kao nezavisna država, ogovor našeg Parlamenta je slijedeći:
Odlukom Berlinskog kongresa 1878. godine tadašnje velike sile (jednoglasno) su priznale nezavisnost i suverenitet Crne Gore, koji su aktivno živjeli i djelovali do završetka Prvog svjetskog rata. Ujedinjujući se i ulazeći u Jugoslaviju suverenitet i mečunarodni subjektivitet Crne Gore nije prestao, već je postao dio suvereniteta nove državne zajednice. U slučaju razjedinjenja i nestajanja Jugoslavije kao mečunarodnog subjekta, nezavisnost i suverenitet Crne Gore nastavlja da živi u svom originalnom obliku i sadržini, u skladu sa odlukama Berlinskog kongresa i državnopravnom životu Crne Gore od 1878. do 1918. godine.
Smatrajući da suverenost i mečunarodni subjektivitet Crne Gore postoji, Parlament Republike Crne Gore izjavljuje da, u slučaju gubitka mečunarodnopravnog subjektiviteta Jugoslavije, suverenost i medjunarodnopravni subjektivitet Crne Gore postoji.
U prilogu ovog pisma Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore dostavlja Vam osnovne istorijske podatke o državnosti i suverenosti Crne Gore.
Eto, dakle, kako je tadašnje i sadašnje rukovodstvo Crne Gore branilo Jugoslaviju pred belosvetskim protuvama te presudene 1991. godine. Tada, na sastanku sa rukovodstvom Srbije, Momiru Bulatoviću je postavljeno direktno pitanje: koliko su dolara primili za takvo držanje u Hagu, na što je Bulatović odgovorio da nisu primili ništa, ali da su ponude bile velike. Može li mu se verovati? Eto ujedno i odgovora na pitanje zašto je u Crnoj Gori od tada na delu "puzeći secesionizam˝ i zašto je onako "branila" Jugoslaviju od agresije NATO-a. Naravno, dublji koreni crnogorskog separatizma nalaze se u politici Kominterne i KPJ u stvaranju crnogorske nacije.
Secesionizam u teoriji i političkoj praksi
Razbijanje SFR Jugoslavije i rasturanje Sovjetskog Saveza i Čehoslovačke nesumnjivo je otvorilo Pandorinu kutiju secesionizma. Duh je pobegao iz flaše i nemoguće ga je vratiti u nju. Sa tom pošasti danas se bore mnoge države, ali, iskreno govoreći, nije mi žao nijedne koja je podrPala zločinačko razbijanje SFRJ, a to su bile gotovo sve države. Takvo ponašanje bilo je za mene zaprepašćujuće, iako sam bio svestan činjenice da su to činile pod strahovvitim pritiskom Sjedinjenih Američkih Država. Poznavajući poprilično političku istoriju te zemlje bio sam iznenačen tom njenom novom politikom jer se još nisu nazirale konture Novog svetskog poretka. Kao da je potpuno zaboravila na svoje ne baš davno iskustvo sa secesionizmom.
Voče secesionizma u Sjedinjenim Američkim Državama u prošlom veku bili su jako ljuti na predsednika Abrahama Linkolna što neće, ili ne moPe, da shvati "jednostavnu i prostu činjenicu" , kako su oni govorili: ako smo se dobrovoljno ujedinili i stvorili Sjedinjene Države, valjada imamo i pravo da se razičemo kada ocenimo da više nije u našem političkom interesu da Pivimo u istoj državnoj zajednici. Linkoln je govorio: ne, država nije lovačko društvo da se u nju ulazi i iz nje izlazi kako i kada ko želi; čak i takva društva imaju pravila po kojima se to radi. Osim toga, isticao je, nije u prirodi države da se pravi do prve prilike; po prirodi stvari, država je trajna a ne privremena tvorevina; upravo zbog toga ustavi federacija ne predvičaju napuštanje federacije po slobodnoj volji. Od poraza secesionista u američkom secesionističko-gračanskom ratu od pre 134 godine do dana današnjeg tamo nikada nikome nije padalo na pamet da pokuša vanustavno a još manje nasilno otcepljenje od federacije, iako ima 50 federalnih jedinica, nejednake teritorijalne veličine i broja stanovnika - Kalifornija je na primer 150 puta veća od Rod Ajlenda. Doduše, upravo ovih dana osnovana je Južnjačka partija, koju su osnovali predstavnici upravo onih južnih država SAD koje su 1861-65 pokušale da se otcijepe. Nema nikakve sumnje da je razbijanjem SFRJ, Sovjetskog Saveza i Čehoslovačke, kao što rekosmo, otvorena Pandorina kutija secesionizma i da će svet nastaviti da se komada, sa sigurno katastrofalnim posledicama kada on zahvati SAD, Kanadu, Rusiju, Kinu, Indiju... Verovatno u tom svetlu treba gledati i na crnogorski secesionizam od početka devedesetih godina do danas.
Rusija i Kanada pokušavaju da ga zaustave. U Dagestanu su borbe; Čečenija je izgleda samo formalno u sastavu Rusije. Ustvari, oni zločinci koji su na nama otvorili Pandorinu kutiju sada su se smrtno uplašili za svoju koPu.
Zaista vredi spomenuti slučaj Kanade, odnosno Kvebeka. Tu će verovatno doći do rusvaja. Kvebek samo što se nije otcepio od Kanade; uskoro će o tome tamo biti održan referendum i računa se da će taj referendum dobiti secesionisti, jer je u toj kanadskoj provinciji na vlasti seecesionistička partija. Zašto mislim da će doći do rusvaja, iako su Kanačani pitom, kulturan i civilizovan svijet, sa dugom demokratskom tradicijom? Mislim da se do tog zaključka mora doći kada se pogleda mapa Kanade: otcepljenjem Kvebeka Kanada se preseca preko sredine, tako da će istočni i zapadni delovi anglosaksonske Kanade biti fizički odvojeni, pa će, ustvari, nastati tri, a ne dve države usled secesije Kvebeka. A to će biti previše čak i za tako demokratski nastrojene Kanačane. Ali, ne treba ih Paliti - oni su (a naročito njihove ustaše kojih je tamo bilo u velikom broju na čelu sa "čuvenim" Gojkom Sušakom) svesrdno radili na razbijanju SFRJ, učestvovali u agresiji na SRJ. U vezi s tim preporučio bih savakom crnogorskom secesionisti da pročita presudu Vrhovnog suda Kanade iz 1998. godine. Savezna vlada je zatražila od Vrhovnog suda da odgovri na pitanje: ima li pravo Kvebek na jednostranu secesiju? Sud je odgovorio: malo morgen! Moraju se pitati svi gračani Kanade, a ne samo gradjani Kvebeka, jer je kanadski narod kao celina jedno društvo, i eventualno otcepljenje Kvebeka zadire u interese svakog Kanadjanina.
Trinaestojulski Djukanović
Crnogorski secesionistički režim posvetio je ove godine trinaestojulskom komunističkom ustanku posebnu paPnju procenivši da to moPe da posluPi stvaranju "nezavisne i mečunarodno priznate Crne Gore"! Predsednik Crne Gore Milo -ukanović kazao je da 13. jul 1941. godine predstavlja najsvetliji datum novije crnogorske istorije, nakon 13. jula 1878. kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao država. "Crnogorski Trinaestojulski ustanak bio je prvi primjer masovnog antifašističkog otpora jednog naroda u porobljenoj Evropi", rekao je -ukanović na centralnoj proslavi 60. godišnjice ustanka u Podgorici. Rekao je i ovo: "Buknuo je crnogorski prkos zbog vojnog i državnog poniženja Crne Gore 1918.godine i njenog omalovažavanja izmeču dva rata". Ova proslava ovog puta održana je bez jugoslovenskih državnih simbola i bez intoniranja jugoslovenske himne. Bile su istaknute crnogorske zastave i stara dvorska zastava kralja Nikole, a intonirana je nezvanična himna crnogorskih separatista "Oj svijetla majska zoro". Ovoj i ovakvoj proslavi prisustvovali su i komandant Druge armije Vojske Jugoslavije i komandant Ratne mornarice! Nema šta, originalna diplomatija Druge armije i Ratne mornarice!
Pošto su na čelu Trinaestojulskog ustanka 1941. godine bili komunisti, zanimljivo je kako crnogorski separatisti taj ustanak sada vide kao "crnogorski prkos zbog vojnog i političkog poniPenja od 1918.godine", naravno od strane "velikosrpskog hegemonizma" kako su to već Kominterna i KPJ formulisale. Zaista se nameće pitanje ko su, ustvari, bili Crnogorci koji su postali komunisti ili su pošli za komunistima, a ko su bili oni drugi koji su ostali "verni kralju i otadPbini". Kao što je poznato, obračun izmeču Brozovih Crnogoraca i onih drugih bio je surov, divljački, nepojmljivo varvarski ("pasija groblja" i drugo). Već 1941, u napadu na Pljevlja, komunistički ustanak je doPiveo totalni debakl zahvaljujući "mudrom rukovodstvu" na čelu sa Brozom. U "mudre" poteze Broza spada svakako i to što je u Crnu Goru da organizuje ustanak uputio i Mošu Pijate, beogradskog Jevrejina, koji je bio tako sitan i mali da kršnim Crnogorcima nije dopirao ni do pupka. Priča se da je jednom prilikom Aleksandar Ranković rekao Moši: "Koliki si, bre, mogao bi da staneš u moj džep", na što mu je on odgovorio: "U tom slučaju imao bi pameti bar u džepu". I, zaista, pokazalo se, u više prilika da je taj Moša imao mnogo više pameti i hrabrosti od ostalih glavešina oko Tita. Evo jednog primera, relevantnog za temu kojom se bavimo:
Negde 1953. ili 1954. bila neka debata u parlamentu Jugoslavije. Neki poslanik, Slovenac, izašao za govornicu i počeo da razvija tezu da jugoslovenski narodi i republike imaju, po Ustavu Jugoslavije, pravo na otcepljenje - danas omiljena tema separatista širom globusa. Moša kao predsednik parlamenta sedi u prvom redu, pažljivo sluša neko vreme, pa kad više nije mogao da izdrži (bio je impulsivan po prirodi) prekinuo je Slovenca, i uzeo reč: "šta, bre, ova budala priča!! Kakvo otcepljenje, kakvi bakrači!! Zar smo se za to borili, prolili potoke krvi! Da smo hteli to da omogućimo izdali bismo sve one milionske žrtve koje su pale za stvaranje ove i ovakve državne zajednice. Nema, bre, nikakvog otcepljenja. Ima da se u njoj živi kakva da je!!". Kada sam ja u Ministarstvu inostranih poslova polagao ispit iz ustavnog prava, dobijem pitanje: imaju li pravo jugoslovenski narodi ili njihove republike, po Ustavu, pravo na odcepljenje? Od studentskih dana moja omiljena tema. Odgovorim da o tome nema ni govora i upotrebim sve argumente teoretske i praktičnopolitičke prirode i - svemu tome dodam meni taj dobro poznati slučaj sa Slovencem i Mošom! I - dobijem najvišu ocenu! A moj ispitivač nije bio bilo ko: bio je to Milan Bartoš! Za one koji ne znaju to je možda najčuveniji pravnik svoga vremena. Fenomen u svakom pogledu. U Ujedinjenim nacijama - nakon što je došlo do poznatog sukoba Jugoslavije i SSSR - sovjetski predstavnik čuveni Andrej Višinski plašio se samo jedne stvari - verbalnog dvoboja sa Bartošem. Kao još jedan dokaz njegove fenomenalnosti neka posluži i podatak da je znao napamet ceo telefonski imenik Beograda! Jeste da taj imenik nije pandan imeniku Njujorka, ali ipak bila je reč o nekolko stotina hiljada imena i brojeva!.
Mečutim, danas su ta moja znanja po pitanju prirode drzave, secesije, separatizma, samoopredeljenja, stabilnosti državnih urečenja itd. više opterećenje nego znanje. Danas svaka šuša ako nije potpuno ravnodušna - nepismena, polupismena, pijana, drgogirana, daje svoje sudove o tim vitalnim pitanjima svakog naroda i svakog pojedinca i oni bivaju usvojeni i politički ostvarivani od savremenih moćnika samo ako se to uklapa u njihove uske sebične interese. Jugoslaviju su raskomadali i dalje je komadaju, Balkan se i dalje komada ne mareći za ono šta o tome misli nauka. Tek kada maca doče pred njihova vratanca...
Secesionizam u Crnoj Gori i strane sile
Nijedna strana sila ne podržava secesiju Crne Gore! Osim SAD, verujem da je to stvarna i iskrena politika svih sila. Amerika, ta Imperija Zla, ni ne krije da ima dve politike: javnu, da je protiv odvajanja Crne Gore i tajnu kojom na sve načine - uglavnom korumpiranjem sa milionima dolara - podržava osamostaljivanje Crne Gore, to jest razbijanja ove male Jugoslavije jer joj nije dovoljno sve ono zlo koje je počinila razbijanjem "velike" Jugoslavije. Rusija je kategorično protiv bilo kakvog menjanja teritorijalnog integriteta Jugoslavije i osučuje kako separatizam crnogorskog režima tako i sve pokušaje odvajanja Kosova i Metohije. U tome su saglasne sve ruske strukture, ukljucujuci i Rusku pravoslavnu crkvu. Ali, Rusiju slabo ko sluša.
Ovih dana su ministri inostranih poslova Grupe osam najbogatijih država sveta u Firenci zauzeli stav: "demokratska Crna Gora u demokratskoj Saveznoj Republici Jugoslaviji". Da li će ovo bar otupiti otrovnu oštricu crnogorskih pobešnjelih secesionista?
Evo što "Politika" od 31.7.2001. veli o dan pre vočenom razgovoru izmeču predsednika Savezne vlade Pešića i američkog ambasadora Mentgomerija (razgovor se odnosio i na druge interesantne teme pa dajemo čitav tekst):
Mi moramo objasniti gradjanima da je federacija rešenje koje nudi bolji Pivot - konstatovao je Pešić
Predsednik Savezne vlade Dragiša Pešić primio je juče Vilijema Montgomerija, ambasadora SAD u Saveznoj Republici Jugoslaviji, saopštio je Kabinet predsednika Savezne vlade.
U otvorenom razgovoru, u kome je ispoljena saglasnost ocena, razmotrena su pitanja od prioritetnog interesa za SRJ.
"Pored daljeg razvoja demokratskih procesa u SR Jugoslaviji, ekonomska stabilnost Savezne Republike Jugoslavije neophodna je da bi se obezbedio njen opstanak i stabilnost ukupnog regiona", rekao je premijer Pešić.
čto se tiče odnosa Srbije i Crne Gore, predsednik Savezne vlade naglasio je da se jedino demokratskim putem, kroz dijalog moPe doći do odgovarajućeg rešenja, kao i da će Savezna vlada u svom zalaganju insistirati na ekonomskim prednostima zajedničke države.
"Mi moramo objasniti gračanima da je federacija rešenje koje nudi bolji Pivot", konstatovao je Pešić.
"Cilj Sjedinjenih Američkih DrPava u vašoj zemlji je vrlo jednostavan", rekao je ambasador Montgomeri. "Mi želimo da postignemo što je moguće viši stepen stabilnosti, a odvajanje Crne Gore i Srbije nas udaljava od tog cilja. Jugoslavija treba da bude, ona moPe da bude i biće faktor stabilnosti u regionu i to je naš glavni cilj ovdje. Mi želimo demokratsku Crnu Goru u demokratskoj i reformisanoj Jugoslaviji", stavovi su SAD koje je ambasador Mongtomeri preneo predsedniku Pešiću.
Kad je reč o Kosovu i Metohiji, način na koji je rešena kriza u Kopnenoj zoni bezbednosti treba da posluPi kao model dalje saradnje mečunarodne zajednice, srpske zajednice na Kosovu i Metohiji i vlasti u SR Jugoslaviji, uverenje je ambasadora Montgomerija.
Premijer Pešić je naglasio da je Savezna vlada spremna na saradnju, ali i izrazio nezadovoljstvo načinom na koji se do sada primenjivala Rezolucija Saveta bezbednosti 1244.
"Očekujem da mečunarodna zajednica učini daleko više i za bezbednost srpske i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji i da se rasvetli sudbina nestalih lica. To bi doprinelo prevazilaPenju prisutnog nepoverenja gračana srpske i crnogorske nacionalnosti prema predstavnicima mečunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji", stav je premijera Pešića.
Da su SAD 1991. godine zauzele takav stav u pogledu SFRJ - a bile su duPne da upravo tako postupe jer ih je na to obavezivao Finalni akt iz Helsinkija i Povelja UN - "velika" Jugoslavija bi po svoj prilici još uvek postojala. U svakom slučaju ne bi bilo ratova i genocida nad srpskim narodom. Naravno, imamo u vidu iskren stav. Jer, ima mnogo dokaza da je sadašnji stav SAD neiskren, da iza kulisa podržava otcepljenje Crne Gore i nestabilnost u ovom regionu kako bi imala dobar izgovor za prisustvo, to jest za okupaciju ovog dela sveta. Zašto se inače Kosmet, formalno deo teritorije SR Jugoslavije i Srbije, pretvara u najveću vojnu bazu NATO-a u svetu?! A hamburski špigel ovih dana najoštrije osudjuje politiku SAD u odnosu na Makedoniju jer, ustvari, podržava šiptarske teroriste u članku "Das Doppelspiel der Amerikaner" i veli: "Unter den Europčern wčchst die Irritation nber das zwielichtige Agieren Washingtons auf dem Balkan: Als Paten der U¦K sind die USA mitverantwortlich fnr die Zuspitzung des Konflikts zwischen Albanern und Slawo-Mazedoniern". "Imperija Zla" zaista već iritira i svoje najodanije i najservilnije saveznike.
Kod nas, u Jugoslaviji, ništa ne može da proče a da nema bar komentar u antisrpskoj rasističkoj Mečunarodnoj kriznoj grupi (International Crisis Group - ICG), "trustu mozgova" koji ima znatan uticaj na politiku SAD. Tu su smišljeni svi zločini koje je "mečunarona zajednica" počinila prema Jugoslaviji i srpskom narodu u celini. Na njenom Internet sajtu nalazi se obimna studija o Crnoj Gori, sa karakterističkim naslovom "Montenegro: Resolving the Independence Deadlock", sasvim taze, sa datumom od 1. avgusta 2001. Evo najpre kako oni (sasvim ispravno) interpretiraju stav "mečunarodne zajednice" po pitanju statusa Crne Gore:
"The basic international policy towards Montenegro has remained unchanged since the 22 April 2001 election. It is founded on the conviction that the best solution for the relationship with Serbia involves a democratic Montenegro within a democratic Yugoslavia. An EU Troika delegation rushed to Podgorica immediately after the election to argue that the close result made serious talks between Podgorica and Belgrade all the more essential. The expressed international preference that a solution be found within the framework of a single, common state continues, however, to be accompanied by acknowledgement that the will of the Montenegrin people would be respected. Thus despite the frequent appearance from the Montenegrin perspective of overbearing outside pressure, there is room for flexibility within the existing international policy parameters."
Dakle, "mečunarodna zajednica" je za: "demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji", ali, bože moj, volja crnogorskog naroda ima da se poštuje. Naravno da ta "mečunarodna zajednica" pod voljom naroda podrazumeva onakav referendum kako ga zamišljaju secesionisti (vidi niže), a ne referendum kojim bi se tražila kvalifikovana većina kao što je to svuda u svetu.
Medjutim, ICG nije baš suviše sretna ni sa takvim stavom "mdjunarodne zajednice" pa predlaže sledeće svoje rešenje:
"But the priority of the international community should be to help Montenegro avoid a drawn-out political crisis that risks radicalising political divisions and stalling reform momentum, rather than to hammer away on the stale, unnecessary policy of insisting that Montenegro remain within the FRY. The most constructive approach would be to help the Montenegrin authorities seek a compromise that will enable them to get out of the current deadlock over the status issue; to continue financial and technical support for the reform process; and to make such support conditional on performance in key areas of reform, particularly those affecting clean and transparent government". I da ne bi bilo nikakve dvojbe u pogledu njenog definitivnog stava zaključuje:
"The international community should drop its fruitless and unnecessary opposition to Montenegros independence .The authorities in Belgrade, federal and Serbian, should engage constructively with the Montenegrin government to define their future relationship, without excluding the possibility of Montenegrin independence." U vezi sa ovim i ovakvim stavom zar se logički ne nameće pitanje: da li ovakav savet vredi i za Kanadu i Kvebek, za Korziku i za Francusku, za Teksas i Vašington, za Kaliforniju i Vašington, za Čečeniju i Rusiju, za Bavarsku i Berlin, za..!
Posledice eventualnog razlaza Srbije i Cne Gore
Zašto Srbija mora insistirati na očuvanju zajedničke države sa Crnom Gorom? Mislim da za to postoje dva glavna razloga: privrPenost načelu postojanosti i očuvanju države i iz moralnih razloga.
Postojanost i očuvanje države jeste jedan od osnovnih principa teorije države i prava. Često razbijanje državnih zajednica i često menjanje medjunarodnih državnih granica unosi političku nestabilnost ne samo u zajednici o kojoj je reč nego i u mečunarodne odnose uopšte. Neodgovoran i neozbiljan odnos prema ovim pitanjima neodgovornih i nesposobnih nosilaca javnih funkcija ("velikaša") moPe da ima najtragičnije posledice, kao što upravo slučaj druge Jugoslavije i srpskog naroda najbolje ilustruje. Razdvajanje bi nesumnjivo dalo dalji podstrek separatisrtičkim i secesionističkim tePnjama ne samo na ovim prostorima nego i Balkanu, pa i šire. Sve to ne znači zalaganje za statičnost i konzerviranje postojećeg stanja i odnosa, već samo zalaganje da se to mora činiti krajnje odgovorno, i isključivo legalnim političkim sreedstvima. Nikakvo kršenje ustava se ne sme dozvoliti. Milošević, odnosno njegov režim, napravio je neoprostivu grešku onog momenta kada je propustio da spreči protivustavno ponašanje crnogorskih velikaša!
Srbija nema nikakvih ekonomskih razloga za zalaganje za očuvanje zajedničke države sa Crnom Gorom. Ona doduše odvajanjem gubi izlaz na more i postaje "land-locked state", što svakako nije dobro, ukoliko bi Boka Kotorska otišla iz Jugoslavije sa Crnom Gorom (čemu se ona itekako protivi). Ali, Crna je Gora siromašna u svakom pogledu; njena je privreda praktično nepostojeća i nije u stanju ni da se prehranjuje. Kriminalizacija države i društva je je gotovo potpuna, od vrha do dna. Gledano s te tačke, odvajanjem Srbija bi se rešila jedne velike bede. Ali, postoje moralni i istorijski razlozi koji nalaPu da se ne gleda uvek samo na ekonomsku korist. A ti razlozi su mnogobrojni i govore u prilog zajedničke države. Zapadni Nemci su bili itekako svesni šta čine priključivanjem istočnog dela, Nemačke Demokratske Republike. To je značilo hiljade milijardi maraka ulaganja u privredu te propale države da bi se od nje mogla napraviti racionalna privreda. To ulaganje traje već dvanaest godina i još mu se ne vidi kraja, ali malo je Nemaca koji Pale što su pristali na ujedinjenje. Gledano na duži rok bilo je to u interesu nemačkog naroda (možda na nesreću Evrope i svih drugih naroda, ali to je posebna priča).
Razdvajanje bi imalo čitav niz drugih negativnih posledica. Formiranje dve drzave na prostoru sadasnje SR Jugoslavije bilo bi katastrofalno ne samo za Srbiju i Crnu Goru, vec i za ceo Balkan.U Srbiji, to bi bio impetus separatizmu u Vojvodini, Kosovu i Metohiji, "Sandzaku". U Crnoj Gori, to isto u krajevima sa preteznim šiptarskim i muslimanskim stanovništvom. Boka Kotorska je već više puta stavljala do znanja da ne Peli iz Jugoslavije. Sve više i više Srba i Crnogoraca bi se selio iz Crne Gore u Srbiju, a šiptarski i muslimanski element bi se sve nesmetanije širio na celu Crnu Goru. Državljani Crne Gore u Srbiji bi postali stranci i obratno - drzavljani Srbije u Crnoj Gori. Emotivne veze bi se sa suzama kidale. Itd, itd.
Neophodna temeljna ustavna promena
Pošto je petooktobarski režim odmah po uzimanju vlasti objavio urbi et orbi da neće braniti Jugoslaviju od secesionističkih napada, nikakvi ili mali su izgledi da će postojeći režim u Crnoj Gori pristati na bilo šta drugo do razgovora o i formalnom priznavanju nezavisnosti Crne Gore. No, mečutim, ako bi se dogodilo čudo pa da Crna Gora pristane na održavanje zajedničke države predstoji period temeljnih ustavnih promena.
Postojeći Ustav SRJ mora biti temeljito promenjen. Isto tako i ustavi obe federalne jedinice. U tome se sada već slažu svi - i gračani i relevantne političke partije koje su u principu za zajedničku državu. I o tome se ovde mnogo govori, iako uglavnom vlada ravnodušnost. Prisutno je veoma malo kompetentnosti a još manje političke mudrosti. No, za konačan sud sačekajmo platforme Savezne vlade, Srbije i Crne Gore da vidimo šta svaka od njih predlaže.
Ono što je važno ovom prilikom imati na umu: nakada više - ama baš nikada - ne sme da se dozvoli da srpski narod doče u situaciju da mu nesrbi poput polupismenog Broza, nedoučenog seoskog uče Kardelja i ustaškog zlikovca Bakarića kroje ustav! Srbi ovaj puta bi morali zaista sami to da urade, ali kako sa postojećom dosovskom i esenpeovskom vlašću?! Predsednik Koštunica veli i obećava: "Svi dosadašnji naši ustavi, oni koji su zadali smrtonosni udarac prethodnoj Jugoslaviji (tu ubrajam i Brionski i Žabljački) pripremani su na jednostranim unutarpartijskim ili mečupartijskim pogodbama, dakle ne na konsenzusu najširih delova društvene i političke javnosti. Sada bi to trebalo da bude drugačije".
To sto obećava Koštunica nije dovoljno: mora se konačno i definitivno raskrstiti sa sa lenjinističko-kominternovskim konceptom slabe federacije a jakom državnošću federalnih jedinica. Federacija Srbije i Crne Gore moPe da ima i manji broj nadležnosti nego po postojećem Ustavu, ali za svaku svoju nadlePnost federacija mora imati efikasan mehanizam ostvarivanja tih funkcija. Isto tako, zalažem se za "tvrdi" ustav - poput Ustava SAD i mnogih drugih - što znači nemogućnost da se on olako menja, kako kome padne na pamet. Država apsolutno mora imati stabilan ustavni sistem da bi mogla imati kakvu-takvu strategiju kako u unutrašnjoj tako i u spoljnoj politici!
Kakvi su, medjutim, izgledi da se usvoji jedna ovakva platforma od strane svih relevantnih ustavnih faktora? Nazalost, po svoj prilici nikakvi. Nova Savezna vlada imenovana ovih dana radiće na paritetnom principu (petorica ministara iz Srbije i petorica iz Crne Gore), bez preglasavanja, i svaka će strana moći da vetoira drugu!. Taj princip, veli Kostunica, bice ugradjen u buduci ustav!, sto znaci da je DOS - koji je na vlasti u Srbiji i u Federaciji - već prihavtio ovakav zahtev crnogorske strane! Niko normalne pameti ne može da poveruje da u praksi može funkcionisati ovako nešto! Dakle, već se naslućuje da će politički igrači koji se "opredeljuju za Jugoslaviji" izaći sa platformom koju su već nazvali "minimalna ali efikasna federacija". Da je minimalna jeste, ali da može biti efikasna je priča za malu decu.
Platforma DOS-a i "Zajedno za Jugoslaviju"
Partneri u vlasti na saveznom nivou srbijanski DOS i crnogorska koalicija "Zajedno za Jugosaviju" izaći će u javnost sa zajedničkom platformom "minimalne efikasne federacije". Ta "minimalna federacija" imala bi veoma ograničenu nadležnost: spoljni poslove (s tima što bi republike članice imale široka prava u ostvarivanju mečunarodne saradnje), odbranaŕJoš nije jasno da li će se za uzor uzeti neka postojeća ili bivša federacija, ili se želi, na svaki način, biti originalan pa "izmisliti" nešto novo kao što je to činio nedoučeni seoski uča Kardelj sa svojim "samoupravljanjem".
Radna grupa DOS i "Za Jugoslaviju" koju su činili: Goran Svilanović, Slobodan Samardžić, Zoran Lutovac, Dragan čoć i Zoran Žižić napravili su nekakav prvi nacrt platforme. O tome je Tanjug saopštio:
U Beogradu je juče (30.7.2001) održan sastanak radne grupe za izradu Platforme o ustavnom preurečenju Savezne Republike Jugoslavije, koja je posvećena redefinisanju odnosa po modelu minimalne federacije, rečeno je Tanjugu u saveznim organima.
Susret je nastavak razgovora Demokratske opozicije Srbije i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" za izradu platforme, započetih prošlog meseca u Miločeru.
U radnoj verziji platforme, u koju je Tanjug imao uvid, predlaže se da nadležnost zajedničke države bude u oblasti osnovnih prava i sloboda i zaštite posebnih prava nacionalnih manjina i jedinstvene spoljne politike, s mogućnošću da svaka država članica ostvaruje posebnu mečunarodnu saradnju.
Takoče su predvičeni jedinstvena odbrana s parlamentarnom kontrolom odbrambenih snaga, jedinstveno tržište, carinski i monetarni sistem zajednice i saobraćaj i veze u skladu s mečunarodnim konvencijama.
Savezne nadležnosti dele se na isključive i mešovite.
U isključivu nadlžnost federacije spadaju spoljna politika, odbrana, monetarni i carinski sistem, saobraćaj i veze, obligaciono pravo i hartije od vrednosti.
Mešovite nadležnosti trebalo bi da se sprovode tako što će Savezna skupština donositi osnove sistema, a skupštine država članica dodatnu regulativu. Te nadležnosti su osnovna prava i slobode i manjinska zaštita, svojinski odnosi, poreski sistem, penzijsko i osiguranje imovine i lica.
Savezna skupština, predsednik Republike, Savezna vlada i Savezni sud su ustanove federalne državne zajednice, a dvodomna Savezna skupština je predstavničko i zakonodavno telo državne zajednice.
Veće država članica ima podjednak broj poslanika obeju federalnih jedinica, a način njihovog izbora u nadlePnosti je država članica, dok Veće gračana čine predstavnici gračana zajedničke države. Ustavom će biti odrečen minimalan broj poslanika iz države članice u tom veću.
Skupština će donositi odluke u dvodomnom postupku, usvajanjem istovetnog predloga u oba doma. Za donošenje odluke biće potrebna većina poslanika u svakom od domova.
"Predsednik Republike predstavlja državnu zajednicu u zemlji i inostranstvu", kaPe se u platformi. "Bira ga i opoziva Savezna skupština. Predsednik se može opozvati samo na osnovu mišljenja Saveznog suda o tome da je prekršio Ustav. Inicijativu za opoziv može da podnese bilo koje od skupštinskih veća".
-Predsednik predlaže Saveznoj skupštini izbor visokih državnih funkcionera u izvršnoj vlasti i sudstvu. Predsednik Republike i predsednik Savezne vlade ne mogu biti iz iste države članice-.
Savezna vlada nosilac je izvršne vlasti i sastojaće se od predsednika i pet ministara, koje bira premijer, a njega Savezna skupština na predlog predsednika Republike. Vlada je odgovorna Saveznoj skupštini, a nepoverenje predsedniku vlade izraPavaju oba skupštinska doma.
Savezni sud objedinjuje ustavno-sudsku i redovnu sudsku funkciju, a predloženo je i uvočenje ombudsmana za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina u državnoj zajednici, navodi se u platformi.
Za promenu ustavnih odredbi koje urečuju nadlePnosti državne zajednice, sastav i način biranja saveznih ustanova potrebna je saglasnost država članica, dok je za ostale ustavne odredbe neophodna dvotrećinska većina u oba doma Savezne skupštine.
Posle usvajanja osnovnog predloga, dve koalicije će zajedničku platformu ponuditi strankama u Srbiji i Crnoj Gori radi otvaranja svestranog političkog dijaloga o optimalnom modelu urečenja državne zajednice, a s predlogom dokumenta biće upoznata i mečunarodna zajednica.
Radna grupa nastaviće rad oko 10. avgusta, najavio je lider Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović. On je rekao da očekuje da će taj dokument biti završen do 20. avgusta.
Sporazum koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", koju, pored SNP-a, čine Narodna stranka i Srpska narodna stranka, sa DOS-om predvidja da se platforma završi do kraja avgusta.
Postojeća vlast u Crno Gori, pak, izgleda neće ni da čuje ni za toliko zajedništva izmeču dveju republika. Ona je sve odlučnije u svom secesionističkom opredeljenju, unatoč činjenice da ne postoji, kao što smo istakli više puta, nijedan racionalni razlog za razbijanje zajedničke države. Ubečen sam da ni njihovo zalagnaje za savez suverenih država koji bi se zaključio nakon što Srbija i Crna Gora postanu nezavisne države nije iskrena, i sluPi samo kao sredstvo otupljivanja oštrice kritike propiv secesionističke politike sadašnjeg izdajničkog crnogorskog režima.
Pitanje referenduma o ustavnom rešenju
Postojeći izdajnički režim u Crnoj Gori stalno ističe da on za svoje rabotu ima podršku većine stanovnika Crne Gore i da to može da potvrdi na referendumu. Naravno, pri tome misli na referendum na kojem bi se odlučivalo po principu proste većine onih koji izaču na glasanje, s tim da pravo učešća na referendumu nemaju oni državljani Crne Gore koji žive van nje, na primer u Beogradu i uopšte u Srbiji. To znači, da bi odluku o tako sudbonosnom pitanju, teoretski i praktično, mogla da donese jedna četvrtina birača plus jedan. Činjenica da niko pošten i zdrave pameti ne može da se zalaže za tako nešto nimalo ne uzbučuje "velikaše" iz aktuelnog režima. Ne pomaže ni činjenica da je u svetu davno odbačena ideja da se o najvažnijim pitanjima države i nacije odlučuje takvim referendumima. Traži se najmanje 2/3 biračkog tela.
Sa ili bez refrenduma, postojeća crnogorska vlast, sva je prilika, neće pristati ni na šta manje od nezavisnosti Crne Gore. Zatim bi, vele oni, dve "nezavisne i mečunarodno priznate države" zaključile nekakav savez država! A ja ne verujem i da je ta ponuda iskrena. Ali, bez obzira na to da li je ponuda tih izdajnika iskrena ili lažna - Srbija ni u kom slučaju to ne sme da je prihvati. Ako se Crna Gora definitivno opredeli za nezavisnost, Srbija se mora osloboditi kompleksa Crne Gore i da jednostavno zaboravi na nju i da je tretira kao svaku drugu stranu državu. Ona mora sačuvati slobodne ruke u smislu preorijentacije po svim pitanjima od značaja za Srbiju i traženja najboljih rešenje za sebe u postojećim uslovima, kao na primer preorijentaciju sa luke Bar na Solun, itd, itd.
čto se mene lično tiče, bio bih za to da se prilikom definitivnog i formalnog razdvajanja usvoji jedna svečana deklaracija u kojoj bi se Srbija obavezala da u narednih bar stotinu godina neće niti predlagati niti usvajati predloge za ponovno ujedinjenje sa Crnom Gorom, imajući na umu sve ono što joj je Crna Gora učinila u poslednjih dvanaestak godina svrstavajući se, često i podmuklo, uz najveće neprijatelje Jugoslavije i srpskog naroda, kao što je to učinila za vreme secesionističke krize početkom devedesetih godina prošlog veka i NATO napada na Srbiju.
[1] "Vecernje novosti" 22.7.2001.