Милан М. Ћирковић

Доиста, што би научници имали икаквих овлашћења у стварима које се тичу науке

Један од за ширу јавност нажалост недовољно занимљивих, али за будућност културе и друштва потенцијално погубних скандала који се одвија ових дана „испод радара”, јесте нови кафкијански покушај извршне власти да дисциплинује науку у Србији који се под насловом Закон о изменама и допунама закона о научноистраживачкој делатности може пронаћи на http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=1172&t=P#, али – врло је индикативно – не и на сајту ресорног Министарства науке.
Ако су претходне мере министарст(а)ва јасно указале на склоност власти ка маргинализацији науке, ако смо на изгладњавање науке и научника у нашим крајевима већ навикли, овај нови бисер бирократске ингениозности указује на „интензивирање класне борбе”, да се послужим (не)славном Стаљиновом флоскулом.
Наиме, измене и допуне се доносе екстремно журно, без јавне расправе, под окриљем хитног поступка, а у славу бирократске самовоље и партијске контроле.
Образложење које се може прочитати на крају овог акта у тој мери је цинично да је лако помислити да га је добронамерним, али наивним чиновницима подметнуо неки подмукли опозиционар; вреди га цитирати у целини: ,,Разлози за доношење Закона о изменама и допунама Закона о научноистраживачкој делатности по хитном поступку су: именовање председника и чланова управних одбора института чији је оснивач Република Србија, јер постојећим члановима управних одбора наведених института истиче, односно престаје мандат у првој половини ове године; именовање директора института чији је оснивач Република Србија, с обзиром да им истиче мандатни период на који су именовани; имплементација Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије у периоду 2010. до 2015. године; расписивање конкурса за нови циклус пројектних истраживања у области науке и технолошког развоја. Недоношењем овог закона по хитном поступку настале би штетне последице по рад органа и организација”.
У преводу: морамо да пожуримо ако хоћемо да успоставимо потпуну контролу политичких партија над институтима.
Типичан пример: У ставу8. речи: „доноси Национални савет на предлог матичних научних одбора” замењују се речима: „доноси министар, уз преходно мишљење Националног савета”. (члан 28)
Најбизарније је свакако развлашћивање Националног савета за науку, који би по логици ствари требало да представља највиши стручни, организациони, али и морални ауторитет у српској науци, који игра улогу независног тела, сличног Високом савету правосуђа или Националном просветном савету. Овим изменама, он се своди на дебатни клуб који, ето, доставља своје мишљење министру о тексту нацрта стратегије или о критеријумима за вредновање резултата научног рада, али то мишљење не обавезује ни шофере ни кафе-куварице у Немањиној, а камоли чиновнике вишег ранга. Другим речима, ето нама још једне лепе икебане; доиста, што би научници имали икаквих овлашћења у стварима које се тичу науке.
Индикативно је да „листе кандидата које предлажу Заједница института Србије, Конференција универзитета и Привредна комора Србије садрже најмање двоструко већи број кандидата од броја које влада именује у Национални савет”, тј. није довољно бити послушан, потребно је бити најпослушнијиу довољно великом скупу кандидата.
Посебна прича је, као и увек, Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије 2010–2015. Стратегију је током 2009. године написао сад напрасно развлашћени Национални савет за науку. Дакле, након што сте одрадили посао, па макар и лоше, сад куд који мили моји.
Око текста стратегије је додуше било интензивне јавне расправе, али се завршна верзија врло мало разликовала од предложене, из чега је лако извући закључке како и колико министар и његови чиновници цене мишљења стручне јавности.
Од осталих утисака, изменама и допунама предвиђено оснивање центра за промоцију науке ваља поздравити, само би било далеко лепше кад и то не би било учињено на трапав и бирократски начин. Ваљда након неуспешних иницијатива у вези са музејомнауке и технологије (што је решење које далеко највећи број развијених земаља има), нови закон нам доноси центар, чије већ и само име указује да се ради о типично бирократском, хиперцентрализованом и застарелом концепту.
Парадоксално је да се, на пример, наводи како центар „остварује сарадњу и пружа услуге у домену промоције и популаризације науке министарству надлежном за високо образовање” (члан 27б), а да се потпуно игнорише у светској педагошкој и методолошкој пракси одавно утврђена чињеница да је популаризација науке најзначајнија и најефективнија не на нивоу високог већ напротив на нивоу средњег и нарочито основног образовања.
Позитиван помак, додуше, представља признање значаја дијаспоре за сагледавање стања у српској науци. Министарство дијаспоре појављује се, наиме, као предлагач једног од чланова Националног савета који има задужење да ,,представља дијаспору”. Ко год има представу о величини и хетерогености наше научне дијаспоре одмах ће схватити бесмисленост оваквог представљања; да ли ће дотични проф. X.Y. заиста моћи успешно да заступа интересе нашег агронома у Канади, лекара у Бразилу, филозофа у Питсбургу, Пенсилванија, као и неколико астронома, дипломаца Београдског универзитета, који раде на Новом Зеланду (да наведем само пар примера људи који реално постоје)? Или је то предлагачима ипак свеједно, пошто се ради о уступку начињеном ради лакшег усвајања међу коалиционим партнерима, а савет је ионако икебана?
Научни саветник, Астрономска опсерваторија, Београд

Милан М. Ћирковић

[објављено: 22/03/2010] 

KOMENTARI

Ето нама лепе икебане

james bond, 21/03/2010, 23:21

Jel imo neko vremena da provjeri Djelicevo znanje iz nauke kad vec postavlja neke standarde...

Gradjanka , 22/03/2010, 09:13

Deo opsteg frivolnog odnosa vlasti prema strateskim pitanjima razvoja, kao i prema nauci, ogleda se i u raznim spinovanjima i "ikebana" pristupu prema najumnijem, i samim tim najkreativnijem delu drustva. Nazalost, moc znanja je podredjena moci vlasti i moci novca tako da ne iznenadjuju resenja da je ministar vlastan da odlucuje o bitnim pitanjima umesto da to cini Nacionalni savet za nauku ili slicno telo. Drzava je potrosila 100 mil evra za "Univerzijadu" (koji su efekti?) a kredit od 200 mil.evra za nauku planira da trosi najvecim delom na zgrade, kampuse, promocije, svega 33 mil na edukaciju ljudi.Obrazlozenja ministarstva za nauku za izostanak javne rasprave o izmenama zakona je da neki opsti zakon ne predvidja da se izmene i dopune nekog zakona nadju u javnoj raspravi. Pre 3 dana je odrzana rasprava o ulozi nauke u drustvu gde je ukazano na niz problema u statusu nauke, veze sa drustvenim akterima i institucijama, sa privredom, uz ozbiljne kritike Strategije naucno-teh.razvoja.

ibn Malik , 22/03/2010, 12:01

@james bond: Pokazao je Đelić svoje znanje time što je našu ekonomiju (zajedno sa drugim našim ekspertima) doveo do ovoga što sad imamo.

Mihajlo , 22/03/2010, 12:47

Ikebana je ikebana, bila lepa ili ne, ali šta je sa realizacijom celog tog programa, to je daleko važnije.Možete vi da pišete šta hoćete, ali, ostvarite to! Bojim se da se ovim zakonom ništa nije uradilo, što govori o ozbiljnosti tvorca zakona. Delić je, kad je postavljen za ministra za nauku, govorio da ima propusta oko finansiranja naučnog rada. Sve se svelo na dodat stav jednog člana u Zakonu o budžetu, da su naknade koje naučnici primaju za svoj rad, zamislite, plate!Ali, gde je onda akt o platama. Ko to određuje, na koji način. Plate ne može da određuje ministar.Izgleda, da i dalje važi pravilo da se u kuhinji Ministarstva, na zakulisan, protivzakonit način, određuje šta će se i kako plaćati. Država se tu ne pita. Kada bi se to na zakonit, principijelan način, kao u svakoj državi, određivalo, mnogi bi ostali kratkih rukava, i to treba sprečiti. Klanovi su iznad interesa države i naroda.

Ponizeni Spasoje, 22/03/2010, 16:59

Zaista je izvanredno sagledavanje dr Cirkovica povodom uvodjenja diktature u upravljanju onoga sto je uspelo da prezivi u nauci. Izmene i dopune zakona o NID su upravo zakucavanje eksera u mrtvacki kovceg, a zakucavace ih ministar licno uz cinicne bajke o prosperitetu pod kreditima za opremanje kabineta partijskih drugova, u skladu sa donetom strategijom. Ipak iznosim malu ali bitnu dopunu: despotija ide dotle da vlada postavlja vecinu clanova UO naucnih instituta! Ovo nisu radili ni Sloba ni Voja, nego su se trudili da bar zadovolje formu ravnopravne raspodele, uz “kupovinu” bar jednog internog clana. Valjda zbog bojazni da “ludi naucnici” (kako ih otvoreno jednom nazva ministar) ne bi imali uticaja na nametnute odluke “odozgo”, kao sto UO jednog instituta ne pristade da se zaduzi umesto vlade po njenoj direktivi. Tu je jos i pretvaranje Naucnih veca u obicna pevacka drustva, dakle na delu je cinicno i tragicno ruganje nauci. Oni koji tako rade daju odlican opis samih sebe i svojih sposobnosti.

mali mic'a, 23/03/2010, 02:54

Mr. Dj je magistrirao knjigovodstvo (MBA) znaci kompetentan je za cetiri racunske radnje

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Eto-nama-lepe-ikebane.sr.html

Сви инжењери на једном месту

Према идеји Министарства за науку у наредних пет година сви технички факултети Универзитета у Београду биће обједињени у један кампус

 

Тренутни изглед блока 39, где је планиран Центар за промоцију науке

Према Стратегији научног и технолошког развоја Србије од 2010. до 2015. године, наша земља добиће први кампус техничких факултета у којем ће бити обједињени сви факултети Београдског универзитета који образују инжењерски кадар, укључујући и Физички и Факултет организационих наука.

Једна од варијанти за место будућег кампуса је блок 39 у Новом Београду, који је у Стратегији „виђен" за Центар за промоцију науке. Изградња овог центра, по речима министра Божидара Ђелића, почеће наредне године, а замишљен је као место кроз које ће пролазити сви основци и средњошколци како би се на време идентификовати потенцијални таленти.

Да ли ће на истом месту бити и кампус још није познато, а као Б варијанта  у документу Министарства за науку и технолошки развој наводи се реконструкција постојећих објеката и доградња потребне инфраструктуре у дворишту Електротехничког факултета у Београду. Наиме, како објашњавају у овом министарству, тренутно стање инфраструктуре техничких факултета Универзитета у Београду је неадекватно: ови факултети, на којима се образује јак инжењерски кадар, немају довољно простора, а зграде у којима се тренутно налазе у јако су лошем стању. Изградњом кампуса биће решени просторни проблеми, а овакво умрежавање ће омогућити ефикаснију наставу и лакше повезивање у научноистраживачке пројекте.

Професор др Милан Мартић, декан Факултета организационих наука, каже да је интересовање студената за њихове програме два пута веће од просторних могућности и да је, без обзира на све доградње последњих година, израчунато да ФОН-у недостаје 30 одсто капацитета ако се има у виду даљи развој Србије.

– Ми прихватамо оба предлога министарства. Идеја о кампусу у Новом Београду је добра, уколико би могла да се реализује у неком догледном времену, а користи би имали сви, да не говоримо о бројним уштедама, јер би рецимо, постојала једна студентска служба, једна библиотека, један блок компјутеризованих слушаоница и слично – сматра декан Мартић.

Да је ово више од идеје сведочи и недавни финансијски споразум у вредности од 200 милиона евра, на који су потписе ставили министарка финансија Диана Драгутиновић и потпредседник Европске инвестиционе банке Дарио Сканапијеко. Овај кредит ће омогућити инвестиције у научну и технолошку инфраструктуру Србије од укупно 420 милиона евра у наредних пет година, а остатак средстава ће бити обезбеђен из буџета Србије, претприступних фондова ЕУ, Европске банке за обнову и развој и Развојне банке Савета Европе.

Према плану расподеле средстава, за развој инфраструктуре у домену технике и информационих и комуникационих технологија планирано је од 50 до 80 милиона евра, а ту је убројан кампус за факултете у домену ИКТ наука Универзитета у Београду и инфраструктура за суперкомпјутинг иницијативу „Плави Дунав".

– Део средстава који смо добили од Европске инвестиционе банке биће уложен и у изградњу кампуса техничких факултета, а тај пројекат биће реализован у наредних пет година. Оно што је у плану ове године јесте почетак изградње Истраживачке станице Петница, куповина опреме за предстојећи петогодишњи научноистраживачки циклус и изградња станова за наше научнике – објашњавају у Министарству науке, додајући да прво треба оформити тим за имплементацију, да би се онда расписали тендери…

Декан Електротехничког факултета професор др Миодраг Поповић каже да су за овај факултет обе варијанте прихватљиве, али да се боји да ће идеја о изградњи кампуса у Новом Београду захтевати много времена и новца, а да је њима потребан простор – одмах.

– То је почетна идеја и то ће трајати. Не верујем да је могуће реализовати у наредних пет до 10 година. Осим тога, то би значило да би требало преселити неке факултете чије су зграде наменски грађене, попут Машинског, што би било јако скупо. Мислим да је најреалнија варијанта да се иде на проширење просторних капацитета и да почнемо да користимо одмах зграду која се налази преко пута Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" – сматра Поповић.

Он додаје да на ЕТФ-у проблем недостатка простора није решен већ 40 година, а да потражња за дипломцима овог факултета расте из године у годину. По његовим речима, о заједничком кампусу својевремено су разговарали декани ЕТФ-а, ФОН-а, Математичког, Физичког факултета, а све до ове Ђелићеве иницијативе није било много наде да ће се било шта реализовати.

„Ово је сад већ реалнија прича, нарочито пошто је део новца већ стигао и чињенице да су у приоритетне области за развој Србије убрајане две гране којима се ЕТФ баци – информационо-комуникационе технологије и енергетика", каже декан Поповић.

Сандра Гуцијан

 

[објављено: 16/03/2010.]

 

KOMENTARI

 

 

Ана , 15/03/2010, 22:15

Овде се не помињу истраживачке лабораторије и опрема потребне научницима, па ме интересује зашто би Министарство ѕа науку ѕидало, реновирало и проширивало зграде факултета?

Cvele , 15/03/2010, 22:17

Nije losa ideja da postoji kampus tehnickih fakulteta. Samo bih molio Politiku da prati KO ce to da gradi i oprema i za koje pare, jer cim politicari pricaju o ulaganju miliona evra, odma' tu treba biti oprezan. Plasim se i fuseraja kao kod sela za "univerzijadu" a i da onda ne molimo Boga samo da nas ne drmne neki jaci zemljotres. Ne znam za druge, ali ja licno ne verujem nijednoj gradjevini nikloj posle 1990-te, upravo zbog toga ko je to sve projektovao i gradio i kako. Toliko od ovog antikomuniste i antisocijaliste, zalosno je ali je tako.

Зилот , 15/03/2010, 22:54

Шта ли у то сада дође "кампус"? Јел постоји неко ко може да преведе ове нове енглеско-српске кованице да и ми обични смртници можемо да схватимо фабулу радње пошто овако не разумемо шта писац покушава да каже? Када сам на једном америчком "кампусу" студирао, једна професорка која је предавала односе са јавношћу ми је рекла да не покушавам да паметујем и збуљујем читаоце, него да пишем онако како они могу да схвате оно што пишем.

slobodan45 , 15/03/2010, 23:36

odlična ideja.budu li radili inžinjeri na novom beogradu, uspeh je zagarantovan, ako ništa drugo, a ono iz istorijsko-tehničkih i radnih postulata, koje krase novi beograd.novi beograd, meka svega naprednog, vizionarskog u srbiji..."spavaonica" odgovara na pravi način, jer iz nje možete videti nebo iz svakog ugla, položaja, što je osnovna potreba čoveka, ha,ha,ha...to je to.

Balerina Visoka, 15/03/2010, 23:56

Da li bi normalna osoba, koja ima pohabani kaput i suplje cipele, odlucila da nabavlja balske haljine i frakove, da bi se prikazala kao da ima sve. A cemu ce da sluze ova prikazivanja, kada se novac, navodno dobijen za nauku, bude koristio za krecenja, zidanja i opremanja kabineta partijskih aparatcika postavljenih za direktore naucnih jedinica, kako predlaze novi Zakon koji se uparvo donosi po hitnom postupku. Jasno je da ce dobro doci za slikanje postavljanja kamena temeljca mnogih Skadrova na Bojanama, neki od njih vec dve decenije "krase" Zvezdaru. Promocija i popularizacija nauke nije igranje hokus pokus igrica sa isparavanjem tecnog azota i slicnim predstavama da se zabavi narod. Tako bi to zamisljao mali Djokica. Ili neki drugi Mali. Mozda ce nesto od tih kamena temeljaca da stigne i do neke predizborne presecene vrpce, ali od nauke tu nista biti nece, cak ni za zidne novine, sto rekao dr. Glisin. Nauka je mnogo ozbiljnija stvar kojom se ne mogu baviti niti je organizovati oni koji o tome pojma nemaju.

oRUKovac , 16/03/2010, 08:07

Ako se ne varam, predvidjeni plac je onaj gde se trenutno (oznaceno plavim na fotografiji) nalazi zgrada FDU. UKoliko je to tacno, pitanje za nadlezne: da li to znaci da se odustalo od izgradnje ostalih fakulteta Univerziteta umetnosti koji su bili predvidjeni upravo tu, posebno u svetlu pominjanja neadekvatnih kapaciteta i uslova rada na pojedinim fakultetima BU? Pa uslovi u kojima rade studenti u tekstu pomenutog FON-a su misaona imenica za studente Muzicke ili Primenjene akademije koji su rasuti na nebrojeno lokacija, cak i na potpuno suprotnim krajevima grada! Na stranu sto su Beogradski i Univerzitet umetnosti dva razlicita univerziteta - jesu li vazniji uslovi rada buducih inzenjera od umetnika?

titler , 16/03/2010, 08:24

a jel' taj kampus nesto kao 'logorus'?

Vinčanac , 16/03/2010, 08:49

Nije mi jasno, hoće li naučnici da rade u Centru za promociju nauke za koji je odvojeno 20 miliona evra? I šta je to Centar za promociju nauke? Potsećm da država troši za nauku 100 miliona evra godišnje.

magistar magarac, 16/03/2010, 09:01

Kao magistar elektrotehnike i bivsi radnik u Institutima Pupin i Vinca, valja treba da se zahvalim sadasnjem ministru za nauku g. Djelicu, inace velikom svetski priznatom naucniku na velikoj pomoci od 200 miliona evra. To je valjda sargarepa ili trava za izgladnele magarce od Mikija Mausa. Ne lipsi magarce do zelene trave.

Mila , 16/03/2010, 09:07

Srpski naučnici ne pamte ministre za nauku po onome šta su pričali, nego po tome šta su uradili. Pred penzijom sam, zapamtila sam 13-14 ministara, i svakako je Unković, kadaar SPS-a, bio najbolji za srpsku nauku i naučnike, dok je Domazet, kadar DS-a, bio ubedljivo najgori. Gospodin Djelić, je za moga radnog veka, jedini ministar koji nikakve veze nema sa naukom i univerzitetom i to se po njegovim potezima odlično vidi. U odsustvo bilo kakvih kvalifikacija i kompetentnosti za posao ministra nauke, on je sakupio stranačke naučnike i "naučnike" i namerava da u krečenje i zidanje straći milione evra iz kredita koje je navodno uzeo za nauku. Ako ovako nastavi, godpodin Djelić definitivno postaje NAJGORI ministar nauke koga je Srbija imala.

Никола , 16/03/2010, 09:15

@Mila: А зашто би био у странци ако нема вајде од тога? Ово је најбољи резон данас, и о странку и власт су се досад сви окористили, спортисти, глумци, естрадне звеѕде, писци, ..., што не би и научници из ДС-а? Верујем да ће читав Одбор за науку ДС-а да се ухлеби у Центру за промоцију науке. Браво, само трошите паре из кредита.

Sasa D, 16/03/2010, 09:25

Još jedno neselektivno bacanje para. Finansiranje projekata u nauci se godinama obavlja kroz ozbiljnu proceduru. Ozbiljna procedura za trošenje ovog kredita nije primećena. Znači pare će se netransparentno potrošiti, kredit će morati da se vrati, najverovatnije na uštrb sredstava koja su se izdvajala za projekte kroz ozbiljnu proceduru i sa ozbiljnim rezultatima. Vlast je takodje navrat nanos bez javne rasprave donela Zakon o nauci kojim je postavila svoje ljude u upravne odbore naučnih instituta da bi mogla da skrcka ove pare kao mnoge dosad, npr. angažovanjem partijskih građevinskih firmi da izgrade naučne objekte i slično.

Ex yu , 16/03/2010, 09:32

Da pomognem da se shvati ako moze. Prvi kampus u Srbiji napravio je onaj Peranovic u Crnoj reci. Neki kazu da je bio uspesan da ali da je preterano sa lopatom, pa su ga administrativno ukinuli pred Balkanskim ratnikom. Preterivalo se sa inovacijama. Neproverenim. Trcali pred rudu (citaj nauku).

c c, 16/03/2010, 09:35

Interesantno.Oni bi da nas zaduze tj uzmu kredit sa jos najmanje 200 milina eura.Nije vazno ko ce to i na koji nacin vracati, jer oni nece ali mi hocemo.Masinski fakultet se ne moze izmestiti, ko je tamo diplomirao tamo zna da je to i preskupo i megalomanski, kako neko rece to je citav kompleks laboratorija duboko ispod zemlje i veoma namenski gradjeno.Ako se uzme u obzir da su oko masinstva i etf, gradjevina i arhitektura, plus tehnoloski fakultet, a u blizini je i pravni, onda se vidi o kakvoj se nebulozi govori u ovom tekstu.Tu je i univerzitetska biblioteka.Koliko znam na tehnicke fakultete se po pravilu prijavljuje manje ljudi cak i na budzet, tako da mi ovo lici na lopoviju i muljanje novcem koji ce jedni drpti a drugi vracati kao kredit.

асфалтна база , 16/03/2010, 10:02

Одлична идеја! Позуајмиће нам ситниш од неколико стотина милиона евра, који ће ови наши на скрцају преко партијских фирми (као ове за асфалтирање, в. наше путеве), ми ћемо све то да отплаћујемо а они који ће да добити новац натраг с каматом ће добити и наше готове стручњаке, јер овде немају где да се запосле ни ови постојећи. Сви срећни, нарочито наши политичари, асфалтирање је веома профитабалан посао!

Stefan Stosic, 16/03/2010, 10:36

A sta je sa zgradom Bioloskog fakulteta? Zasto se ne resavaju oni najurgentiji problemi sa nedostatkom prostora za dva fakulteta - Bioloski i Geografski? Trenutna ideja da citav Bioloski smeste u zgradu u Botanickoj basti cija je gradnja poodavno zapoceta je suluda, jer ce time Basta biti pod velikim pritiskom ljudi, te ce biti prakticno unistena.

predlog , 16/03/2010, 12:56

U Zrenjaninu ( 74 km od Beograda) , u centru grada, postoji bivsa kasarna JNA ( ogroman plac, vise objekata) koja godinama stoji prazna - idealna za stvaranje kampusa ( prirodne nauke, umetnosti,drustvene nauke,..) u kojoj bi pored namenskih objekata mogao da se napravi studentski dom. Nema potrebe za velike investicije, restauracija i adaptacija postojecih objekata je dovoljna. Zrenjanin -Beograd je oko jedan sat prevoza ( manje nego putovanje s jednog kraja Beograda na drugi).

Ненад Накарада, 16/03/2010, 13:10

ман`те се ћорава посла,како нам се привреда и наука "експресно" развијају поготову у последње две деценије боље изградите један велики биро ѕа незапослене инжењере јер ће једино тако бити сви (преостали) на једном месту.

велики Београд , 16/03/2010, 14:22

predlog , 16/03/2010, U Zrenjaninu (74 km od Beograda), u centru grada, postoji bivsa kasarna JNA (ogroman plac, vise objekata) koja godinama stoji prazna ... Одличан предлог! Има тога и у другим градовима. Најбољи енглески и амерички универзитети су у градовима од око 100.000 становника. С модернијим путевима и пругама у будућности време путовања би могло да буде и пола сата до тих места. Али, ови наши планирају да цела Србија буде Београд и у Београду, изгледа ...

Student GRF, 16/03/2010, 14:41

E prosto ne verujem a o ovome sam nesto cuo i to mogu reci iz poprilicno pouzdanih izvora. Ja studiram gradjevinu i cuo sam da je prosle godine dolazio na nas fakultet gdin Djelic sa ovakvim predlogom ali sam jos pritom i cuo da je prethodno predlozio dekanima ETF, Gradjevine i Arhitekture da se zgrada fakulteta pretvori u shopping mall ili mozda cak i srusi pa se to iskoristi kao atraktivno zemljiste za raznorazne investitore! Sto se mene tice mogao je lepo da ode i da pita patrijarha da mu lepo posudi Hram svetog Save za slicne rabote. Ljudi ovo je prevara!

Зилот , 16/03/2010, 16:23

Ја заборавих да напишем ону неизбежну политичку крилатицу: "Овај објекат ће помоћи Србији да постане "лидер" у региону у науци и тиме ће себи олакшати интеграције на путу у модерну "Европу"."

Aleksandar Jovanovic, 16/03/2010, 17:29

Odlicna ideja za kampus na Novom Beogradu. Mozda bi bilo jos bolje, da se svi objekti izgrade jos blize aerodromu, tako da po dobijanju diplome (magistrature, doktorata) ljudi mogu mnogo brze na prvi avion za EU, SAD, itd.

marko petrovic, 16/03/2010, 17:58

Da, ovako mali Djokica zamislja obrazovanje...

Бранко , 16/03/2010, 19:16

Кад сам прочитао наслов помисло сам да НЗС прави нову организацију. Помислио сам даћемо сви да се пријаљујемо на једно место. Овако испада да се господа на власти више интересује за некретнине у центру града а мање за оне који су завршили те факултете и чаме на бироу. Зато нам причју о лепим зградама на периферији а не говора шта ће бити са овима у центру града. Ништа не говоре ни са студентима који су одавно завршили ове факултете и дремју на бироу јер нигде нема посла.

 

 

Spektar Nauka

 

Lični stav

Nauka zidnih novina

Tužno je da veliki broj naših redovnih profesora nema nijedan objavljen naučni rad u nekom recenziranom časopisu! Ključni uspeh i dostignuće predstavljaju „autorizovana skripta"

 

Učestale javne rasprave o (ne)stanju na srpskim univerzitetima očigledno su inspirisane Šekspirovim „ima nešto trulo u državi Danskoj". A da je trulo trulo je, trulije ne može biti. Ali da definišemo šta je to univerzitet.

Dakle, univerzitet je ustanova visokog obrazovanja koja daje akademska zvanja u različitim oblastima. Reč univerzitet je latinskog porekla universitas magistrorum et scholarium, u grubom prevodu: „zajednica učitelja i naučnika". Ne treba posebno naglašavati da su svetski i dobri univeziteti, upravo, poznati po tome što su „zajednica učitelja i NAUČNIKA". U svetu je odavno rešeno pitanje kako se vrednuje ko je ko u nauci: nikako ne možete na Harvardu ili sličnom univerzitetu u svetu da naiđete na profesora koji nije svetsko ime u nauci! U prirodnim ili društvenim naukama. I upravo na pitanju da li su „zajednica učitelja i naučnika" počinje sunovrat srpskih univerziteta!

Kao na svim pristojnim univerzitetima u svetu, i mi u Srbiji treba da definišemo koga možemo nazvati naučnikom ili, što je još važnije, ko promoviše u naučna, a samim tim i u profesorska zvanja?

Tužno je da veliki broj naših redovnih profesora nema nijedan objavljen naučni rad u nekom recenziranom časopisu! Ili ako je nešto objavio (napisao!), to je taman „naučni rad" za zidne novine! Ključni uspeh i dostignuće predstavljaju „autorizovana skripta". Verovali ili ne, autorizovana skripta! Povrh toga s potpisom autora, što je dokaz da će student kod njega pazariti!

Zato ću sada da pozovem u pomoć profesora Ljubišu Rajića koji je nedavno u „Politici" napisao: „Slabost naših univerziteta je strukturna, Srbija nema nikakvu visokoškolsku i naučnu politiku, nijedan univerzitet ne postoji kao univerzitet i nijedan ne pristupa naučno svom sopstvenom razvoju. Mnogi se zovu univerzitetima iako to objektivno nisu". I nastavlja: „Istovremeno, izbori nastavnika moraju se odvijati prema naučnim, a ne političkim, klanovskim, zavičajnim i drugim merilima koja preovlađuju kod nas".

Dakle, saglasili smo se da praktično ozbiljnih univerziteta u Srbiji nema. Prof. Ljubiša Rajić nam je objasnio zašto! Kakvo bi trebalo da bude rešenje?

Veoma jednostavno: raspustiti sve univerzitete i ponovo izabrati celokupno nastavno osoblje! Pozvati nezavisne i nekorumpirane međunarodne recenzente od visokog naučnog ugleda da bi se „izbori nastavnika morali odvijati prema naučnim, a ne prema političkim, klanovskim, zavičajnim i drugim merilima koja preovlađuju kod nas!"

I još da dodam: iz društvenih nauka u svetu se štampa 1.700, a iz umetnosti i humanitarnih nauka 1.130 recenziranih (peer reviewed) časopisa. Iz fundamentalnih i medicinskih nauka – dvostruko više. To je, valjda, dovoljan prostor da se svi pokažu i iskažu.

I najzad, da se iz citiranja vidi da li je njegov (njen) rad u glavnim naučnim tokovima, da ima veći eho od „autorizovanih skripti" ili od rada objavljnog u zidnim novinama, daj bože, i u auli sopstvenog fakulteta!

Autor je profesor Beogradskog univerziteta i jedan od najcitiranijih srpskih naučnika

 

Vladimir Glišin

[objavljeno: 06/03/2010]

Nauka zidnih novina

 

Pavle I. Premovic, 06/03/2010, 10:51

Da bi napredovali u univerzitetskoj nastavnickoj karijeri morate da napisete bar jedan udzbenik za studente. Zamislite onda jedno dvadesetak fakultetskih katedra istog profila na srpskim univerzitetima ima dvadesetak udzbenika iz iste ili slicne nastavne oblasti! S druge strane, imate INTERNET koji vam nudi predivnu literaturu za studente iz svih nastavnih univerzitetskih oblasti ali, naravno, na engleskom jeziku; a pasivno znanje engleskog jezika je neophodnost svakog akademskog gradjana buduce Srbijice koja hoce u Evropu. Pa, onda se postavlja pitanje cemu onda navedeni brojni udzbenici?

посматрач коменатар 1 од 3, 06/03/2010, 13:54

Мислим да је проф. Глишин потпуно у праву, мада ми се чини да би се његови ставови могли даље уобличити. Последица оног о чему прича проф. Глишин је негативна селекција. Конкретан пример: на Електротехничком факултету, на катедри за електро-енергетске системе, постоје јаке интересне заједнице (политичке, племенске, економске или неке друге) које спречавају унапређење ванредног професора који има више радова у врхунском часопису (IEEE journals) од већине других професора заједно! И док други "дописници" (под овим називом подразумевам оне који се "шлепају" тако што их неко од аутора једноставно допише на рад који нису ни видели, наравно због неке против-услуге, нпр. лобирања при унапређењу и сл.) једва имају неки "аулски" рад као треће- или четврто-потписани, дотле је горепоменути професор сам објавио гомилу радова као првопотписани! Ово је само један пример (чуо сам и за сличан на философском факултету, одсек историја) докле води та негативна селекција.

посматрач коменатар 2 од 3, 06/03/2010, 13:56

Друго, постоји и питање асистената. На примеру исте катедре (за електроенергетске системе ЕТФ-а), може се видети да тамо асистенти стажирају и по 15 година, а да не докторирају!?! Како је то могуће? Познато је да се за асистенте бирају најбољи студенти, који у року и са највишим оценама завршавају факултет. Убрзо и магистрирају и - онда наступа "тамни вилајет"! Чуче на катедри, држе вежбе, тезгаре на пројектима (за које професори узимају дебели кајмак), а ти исти професори им не дозвољавају да докторирају, јер се плаше (са правом) да ће им позиције бити угрожене. Зато треба ре-дефинисати институцију асистента на универзитету. Можда је најбоље укинути радно место "асистента на неодређено време" и ту држати људе под уговором на пар година, док не докторирају, а после тога ако постоји потреба за њима, понудити им обнову уговора или запослити нове асистенте.

посматрач коменатар 3 од 3, 06/03/2010, 13:58

Трећа ствар, по којој се разилазим донекле у ставовима са проф. Глишином, је управо у вези "заједнице учитеља и научника". То су два различита појма, и не треба их на силу трпати заједно. Управо то силовање да учитељ и научник морају безусловно бити у истој личности доводи до тога да нити има добрих учитеља нити добрих научника (тај тренд је свуда у свету, и на Истоку и на Западу). Сматрам да је за врхунске научнике корисно да раде у институтима, где су ослобођени брига око предавања, књига, студената, испита, оцењивања и сл. У институту се могу потпуно посветити науци и истраживањима. С друге стране, учитељи би радили у високошколским установама где би преносили знање студентима, и не би били у обавези да објављују радове у светским часописима, али би били у обавези да објављују уџбенике (не скрипте). Наравно, учитељи би морали да буду на таквом нивоу да могу да прате развој светске науке и да ученицима преносе та знања (да "сажвакају" тешку материју), што није нимало лак посао.

milos , 06/03/2010, 20:00

Ne bih da pisem "Rat i mir" u tri toma, vec samo da podvucem neophodnost objavljenih radova u casopisima sa visokim impakt faktorom. To je uslov da bi se odbranila doktorska teza u oblasti prirodnih nauka ( negde su potrebna i dva takva rada!) i bespredmetno je ocenjivati tu tezu od komisije, ciji clanovi nemaju jos vecu kompetentnost. Zato treba navesti primere gde predaju profesori koji nemaju takve radove. Ovako uopsteno deluje da je tako na celom Beogradskom univerzitetu, sto nije tacno.

 

 

Српска наука "звезда у успону"

*Српска наука „звезда у успону" *

Очигледан пораст научних чланака објављених протеклих година у водећим светским часописима могао би ускоро да буде заустављен! На истом списку и двојица наших научника – академик Иван Гутман и др Стево Стевић

[image: http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/121808/i/1/Nauka.jpg]

Детаљ са Фестивала науке у Београду (Фото Танјуг)

„ПОЛИТИКА" САЗНАЈЕ
Србија је светска „звезда у успону" (Rising Stars) у неколико научних подручја, обзнанио је недавно угледни „Сајенс воч" (Science Watch)!

И упућенога и неупућенога занимаће, свакако, да је озбиљан искорак у објављивању научних чланака (радови) начињен у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским наукама, наукама о материјалима, математици, инжењерству, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

Подједнако радује сазнање да су се међу „звездама у успону" нашла и двојица српских научника: академик Иван Гутман с Природно-математичког факултета у Крагујевцу (за период август – октобар 2008; објављено у марту 2009) и др Стево Стевић из Математичког института САНУ (за период јун – август 2008; објављено у јануару 2009) и октобар – децембар 2008; објављено у мају 2009).

Наша земља је у неколико наврата и лане издвојена на страницама бесплатних веб услуга (web servis) компаније „Томсон-Ројтерс", која кроз сажете статистичке извештаје обелодањује преглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету. Процене које указују на убрзан напредак српских истраживача и установа утемељене су на библиометријским подацима, прикупљаним за потребе друге услуге истог понуђача, назване „суштински научни показатељи" (Essential Science Indicators), чије се коришћење наплаћује.

*Десет области*

Пратећи најновије двомесечне промене чињеница (сваког друго се занављају), „Сајенс воч" је објавио списак научника, института, земаља и часописа који су постигли највећи постотак у свеукупном навођењу (цитирање) на измаку 2009.

У години за нама Србија се више пута појавила међу државама у категорији „звезда у успону" које су оствариле највећи процентуални пораст цитираности научних радова у десет области истраживања (наводимо само податке који се односе на 2009. годину):

у раздобљу децембар 2008 – фебруар 2009. (објављено у јулу 2009) у хемији, инжењерству, наукама о материјалима и математици;

у периоду фебруар – април 2009. (објављено у септембру 2009) у хемији, клиничкој медицини, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама и физици;

од априла до јуна 2009. (објављено у новембру 2009) у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама и физици;

у раздобљу јун – август 2009. (објављено у јануару 2010) у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским (компјутерским) наукама, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

*Наговештај стрепње*

Узмемо ли у разматрање учесталост штампања у водећим међународним часописима, јасно је да су разматрањима „Сајенс воча" обухваћени научни радови у којима се представљају резултати истраживања из времена пре смањивања новчаних издатака у фондовима за науку, а оне су – према мишљењу овдашњих научника – обележиле 2009. Можемо ли, стога, стрепети да ће у анализама које се тичу друге половине претходне године (биће обелодањене следећих месеци) изостати овако лепи резултати?

Занимљиво је још једно упоређивање које је скоро угледало светлост дана, а тиче се наше земље и неколико земаља из окружења. У деценији коју смо оставили за нама Србија је у броју научних чланака претекла Словенију, Бугарску и Хрватску. Набрајање је закључено крајем октобра. У свим годинама које су претходиле (за 2000–2003) израчунат је просек, три поменуте земље биле су испред Србије.

За српске истраживаче најплодније године биле су 2007. (с 2.054 рада) и 2008. (с 2.558 радова), што подједнако важи и за три остале земље. И у 2009.
ће, сасвим је извесно, бити више од 2.000 радова (крајем октобра избројан је 1.991).

Обесхрабрује, међутим, чињеница да се постојани раст из године у године у претходној преобратио у лагани пад! Да ли је то довољно упозорење, имајући у виду да научна истраживања дају опипљиве плодове тек после неколико година улагања (и неговања)?

*Станко Стојиљковић*



[објављено: 01/02/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpska-nauka-zvezda-u-usponu.sr.html


Српска наука „звезда у успону"

Скептик , 01/02/2010, 10:10
Ако се број научних радова пореди према броју становника ми смо четири пута мање успешни д Словеније а 2 пута од Хрватске. Тако да разлога за оптимизам реално нема. Српска наука је у дубоком бунару.




obavešteni čitalac , 01/02/2010, 11:18
Каква је то 'звезда у успону' која је одлучила да угуши највећи научни пројекат у Србији – изградњу Акцелераторске инсталације Тесла у Институту Винча, која је требало да постане експериментална инсталација за основна и примењена истраживања у бројним научним областима, и донесе најсавременије дијагностичке методе за здравство и при томе још уштеди фондове социјалног осигурања? Да се не спомиње проценат који се из буџета издваја за науку, који је – најмањи у Европи. У коју, како нас званичници уверавају, желимо да идемо. Оваква политика нашу науку не води у Европу него у - Африку.




naučnik ovdašnji , 01/02/2010, 11:19
Ха ха, звезда у успону. Баш добар виц за добро јутро.




Cinic , 01/02/2010, 13:13
To sta nosi stvaralcku osobinu nemoze da se nauci a to sta je vaznije oni koji ne pripadaju vecini vec oni malobrojni koji zive za stvaranje vrednosti i zive za napredni srbiju, prepoznaju jedan drugog.




Srpski naucnik iz Afrike, 01/02/2010, 13:30 Ne potcenjujte Afriku - juznoafricka nauka je daleko naprednija od mnogih "neafrickih",a (na zalost) i od srpske...Srbija bi (u tom pogledu) pre mogla da se ugleda (na ovu africku nauku) nego da potcenjuje... Pozdrav srpskim naucnicima ma gde bili :)




Cinic , 01/02/2010, 13:34
To sta nosi stvaralcku osobinu nemoze da se nauci a to sta je vaznije oni koji ne pripadaju vecini vec oni malobrojni koji zive za stvaranje vrednosti i zive za naprednu srbiju, prepoznaju jedan drugog.




hemicar , 01/02/2010, 19:09
Ovaj tekst "Politike" nije korektan prema akademiku Ivanu Gutmanu. On ne samo da je najbolji hemičar u Srbiji nego svojim naučnim doprinosom spada u sam vrh svetske teorijske hemije. Treba reći da je profesor autor preko 1000 naučnih radova i da jegov rad ima preko 9500 citata.




Gvido , 01/02/2010, 19:17
Zaista zanimljivo! Cak se i nauka u Srbiji razvija prema merama koje pravi Tompson-Rojters! Mogao bi kriterijum za dobru pljeskavicu tako da postane hamburger :-)))




ss-USA , 01/02/2010, 20:43
Da je nosoj zemlji stalo do nase nauke u globalu (svaka cast nekim izuzetnim
pojedincima) vec bi uspostavila saradnju sa nasim naucnicima po inostranstvu.




Брана Димитријевић, 02/02/2010, 14:12
Ретко неуспела лакировка. Још да су покупљена сва она деца што их по свету разјурисмо, да су урачунати и они по страним научним институтима, били бисмо
- велесила!!!





назад на
текст<http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpska-nauka-zvezda-u-usponu.sr.html>

Unapređenje naučnih standarda

Unapređenje naučnih standarda

Dva ključna zahteva: da se obeshrabri „počasno autorstvo" i da vodeći autori radova jamče za tačnost podataka

 

Naučna preduzimljivost je zasnovana na temeljima poverenja kao što smo Kenet Sajn i ja u ovom časopisu naglašavali još pre 15 godina, ukoliko će nauka da cveta i zauzme svoju odgovarajuću ulogu u progresu čovečanstva: obaveza je svih nas u naučnoj zajednici da pomognemo da se stvori naučni ambijent koji će pridržavajući se visokih etičkih standarda i kreativne produktivnosti privući i zadržati pojedince od izuzetnog intelekta i karaktera za jednu od najvažnijih delatnosti društva.

Časopisi kao što je „Sajens" imaju posebno mesto za održavanje visokih naučnih standarda. Kao uticajni vratar recenzirane (peerreviweed) literature u društvenim i prirodnim naukama, ono što „Sajens" reši da objavi pomaže da se naučno definiše izvrsnost u nauci. A sa neverovatnom učestalošću kojom mediji preuzimaju naš izbor kao kriterijum da široj javnosti prenesu najnovija naučna dostignuća, to uvećava našu odgovornost.

Stoga su naučni časopisi „Sajens" (Science), „Nejčer" (Nature) i PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences) zajedno razmatrali kako da poboljšaju svoje postupke i pomognu da nauka postane što produktivnija, služeći istovremeno i naučnicima i društvu u celini.

Počastvovano autorstvo

Na samom početku usredsredili smo se na dva kritična predmeta rasprave u vezi s autorstvom. Prvo, da obeshrabrimo „počastvovano autorstvo": složili smo se da pre nego što neki rad prihvatimo za štampanje, svaki autor će morati da identifikuje svoj doprinos datom istraživanju. Politika časopisa „Sajens" spremna je da podrži zahteve za autorstvo predstavljene u knjizi „Biti naučnik" (treće izdanje), koju je objavila Američka nacionalna akademija nauka. Ovaj izveštaj potcrtava značaj intelektualnog doprinosa autorstva i naglašava „da obezbeđivanje laboratorijskog prostora za neki projekat ili neki uzorak koji je korišćen u tom istraživanju nije dovoljan da bi se dotični(a) uvrstili u autore".

Drugo, „Sajens" će zahtevati da vodeći autor rada za svaku laboratoriju ili grupu istraživača potvrdi da su on ili ona lično pregledali originalne podatke koje je dobila data istraživačka jedinica i da potkrepi da su podaci odabrani za objavljivanje u datim slikama i tabelama tačno predstavljeni. Tako će, na primer, neki istraživač koji pripremi digitalno obrađenu sliku prikazujući zbirku elektroforetskih gel separacija morati, takođe, da priloži sve originalne gel podatke odgovarajućem vodećem autoru koji onda mora da potvrdi da je tako postupano kada se rad vrati radi revizije.

Na ovaj način „Sajens" želi da identifikuje nekoliko vodećih autora koji će kolektivno da preuzmu odgovornost za sve podatke predstavljene u svakom objavljenom radu. Tradicionalno, zahtevano je samo da jedna ličnost preuzme ovu odgovornost. Međutim, prethodni preduslovi su postajali sve nerealniji zbog činjenice da dobar deo objavljenih radova sadrži doprinose grupa s vrlo različitom ekspertizom, te da polovina svih radova objavljenih u „Sajensu" 2009. godine ima autore iz više od jedne zemlje.

Mentorsko istraživanje

Jedno od pitanja koje još nije rešeno jeste šta naučni časopisi treba da urade da ohrabre zdravu mentorsku praksu iskusnih naučnika. Mnogi univerziteti sada zahtevaju da i mlađi saradnici odaberu jednog ili više mentora između starijih članova univerziteta. Ovi mentori će, koristeći mudrost i odgovarajuće veze u decenijskom iskustvu, pomoći mlađim naučnicima u bilo kom vidu, uključujući etičke standarde.

Biti dobar mentor je kao biti dobar roditelj. To uključuje mnogo slušanja i pomoć u savlađivanju problema, a opet zahteva uzajamno poštovanje i poverenje. Treba li u delu rada gde se navode zahvalnice posebno navesti svementore koji su značajno doprineli datom istraživanju? Da li bi onda jedno posebno „mentorsko istraživanje" na PubMed-u (ili na nekoj drugoj kompilaciji na vebsajtu) pomoglo da se i mentori nagrade?

Efikasno mentorstvo je kritično za budući uspeh nauke i, kako naučnici ostaju aktivni i u poznijim godinama, to onda postaje smisaoni način da se završi njihova naučna karijera. Naučnici bilo gde treba više da učine da bi ovo unapređenje nauke stvarno zaživelo.

(* Počasni predsednik Američke nacionalne akademije nauka, bivši predsednik Nacionalnog naučnog saveta i od 2008. glavni urednik „Sajensa" koji je dozvolio da se ovaj uvodnik iz istoimenog časopisa objavi u „Politici"). Prevod Vladimir Glišin. Podnaslov i međunaslovi su redakcijski.

(Zbog učestalih podvala pojedinih autora, glavni urednici tri pomenuta vodeća multidisciplinarna časopisa u svetu odlučili su da uvedu dodatnu proveru verodostojnosti saopštenih rezultata da li da se dotični naučni rad uopšte uzme u razmatranje za objavljivanje).

 

Brus Alberts

[objavljeno: 23/01/2010]

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/Nauka/Unapredjenje-nauchnih-standarda.lt.html

 

pogledajte komentare

 

 

vincanac , 23/01/2010, 10:25

 

Mi u Srbiji nemamo nista pravo, pa tako retko imamo i prave naucnike. Jer ovde, ako radite po uputima glavnog i odgovornog irednika vodeceg medjunarodnog naucnog casopisa, bivate od svoje okioline izopsteni i u najmanju ruku, nedrustvena osoba nesklona grupnom radu. Ako vasi saradnici ne rade kako treba, ne drze se postavljenih pravila finansijera njihovih projekata ili ukazujuete urednicima casopisa iz svoje oblasti da su neki radovi, predlozeni da budu objavljeni u tom casopisu, vec negde, sa minimalnim razlikama, objavljeni , osudjeni ste , skoro, na potpuno izopstenje iz srpske naucne zajednice. NEOPHODNO JE PROMENITI CITAV SISTEM VREDNOSTI KOD NAS DA BI BILO MOGUCE USVOJITI I PRAVILA PONASANJA KOJA PREDLAZE UREDNIK SCIENCES. Da pocnemo odmah, svako na svom poslu i u svojoj najblizoj okolini. Podsecam da su slicna pravila ponasanja postojala u naucnoj zajednici Jugoslavije ali su se odavno izgubila i malo ko ih se seca. Zadnjih godina preovladava partijska nauka u kojoj su vodeci naucnici, ponavljaci. Ali, s obzirom, da se niko ne buni, znaci da to nikome i ne smeta.

 

 "gluve usi", 23/01/2010,

 

Odlicno je Glisin odabrao ovaj clanak,  ali ce pasti na "gluve usi", cak i da nije publikovan u najzabacenijem cosku naseg najstarijeg lista. Ovde su eticki standardi zamenjeni partijskim standardima, u svemu pa i u nauci, sto i jeste najbolji dokaz da je politizacija druztva dovedena do apsurda. Samo politicki podobni a eticki nepodobni uspevaju da u tranziciono vreme dodju do nekakve opreme za iztrazivacki rad a onda postavljaju uslove i ucene ostalim saradnicima u svakom pogledu, a da ce biti autori svakog rada uradjenog njihovom misloscu i nicim vise, e to se podrazumeva, ali se i izricito trazi od zgranutih mladih istrazivaca. Tako bas podobni poltroni sticu formalne uslove koje propisuju oni koji su im opremu i "dodelili", pa se jos i hvale svojim bogatim strucnim biografijama a rugaju onima koji se snalaze kako znaju i umeju da budu u svetskim naucnim trendovima. Zivi bili pa videli kako ce sve to izgledati u narednom projektnom ciklusu koji uskoro dolazi, zajedno sa otvorenim pretnjama i ucenama.

 

 

 

Uranijum više ne preti

I. MIĆEVIĆ, 12.01.2010 20:58:46

 

 STRUČNJACI novoosnovanog JP Nuklearni objekti Srbije (NOS), donedavno zaposleni u Institutu „Vinča", uz pomoć kolega iz Rusije, počeli su da prepakuju opasno nuklearno gorivo i spremaju ga za transport u Rusiju. Ukupno 8.000 jedinica istrošenog visokoobogaćenog uranijuma vadi se iz „košuljica" u kojima je čuvano poslednjih decenija i stavlja u nove posude, specijalno napravljene za VIND, projekat nuklearne dekomisije u Vinči.
Male posude sa opasnim gorivom stavljaju se u veće, a uskoro treba da stignu i kontejneri iz Rusije, u koje će biti spakovani sudovi sa gorivom. Direktor JP NOS mr Radojica Pešić tvrdi da je ceo proces apsolutno bezbedan, da se iz minuta u minut mere vrednosti zračenja, te da je mogućnost akcidenta na minimumu.
- Neki ljudi iz „Vinče" plasiraju priče da je prepakivanje rizično, da curi cezijum, da ne radi sistem za ventilaciju. Odgovorno tvrdim da ništa od toga nije tačno. A ko ne veruje, neka dođe da se uveri - kaže za „Novosti" mr Radojica Pešić, direktor preduzeća koje je nedavno proslavilo pet meseci rada. - Bazen u kome se čuva gorivo jeste bio u lošem stanju, voda se punila muljem, cezijumom i stroncijumom, produktima fisije. Pre nego što smo počeli prepakivanje, voda je dovedena u savršeno stanje, onakvo kakvo je bilo pre dve-tri decenije. Elementi se prebacuju ispod vode, sa platforme. A da okolnosti nisu bezbedne, prvi bi stručnjaci ruske kompanije „Sosni", koji obučavaju naše ljude i pomažu

im, odbili da rade! Ne bi rizikovali svoje zdravlje.
Kada bude spakovano i određena maršruta, gorivo će krenuti iz naše zemlje. Najkasnije do kraja godine, što je obaveza Srbije pred Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (MAAE). Konačno stižu i poslednja potrebna sredstva. Skupština je neposredno pred Novu godinu usvojila zakon koji omogućava zaduživanje države od 25 miliona dolara za projekat VIND. Sredstva za iznošenje goriva obezbedile su i Rusija, SAD, Češka, MAAE...
- Međunarodna agencija procenila je da je vrednost čitavog projekta 60 miliona dolara, a možda čak i evra. Obaveza Srbije je deo od 11 miliona dolara za transport. Koliko je novca potrošeno u samoj „Vinči", kroz plate zaposlenima na VIND-u, na primer, niko nije računao - objašnjava Pešić. - Rusiji ne plaćamo ništa za skladištenje. Oni će deo tog goriva preraditi i ponovo koristiti. Ono što ne bude za upotrebu, skladištiće sami. Naše je da ga iznesemo iz Srbije i platimo osiguranje.
O transportu opasnog goriva, najavljuje naš sagovornik, brinuće predstavnici 14 državnih institucija. Tu su ljudi iz ministarstava nauke, životne sredine, unutrašnjih poslova, infrastrukture...
Kada gorivo bude odneto iz Vinče, sledeći posao biće rastavljanje na delove i bezbedno skladištenje velikog nuklearnog reaktora. To će, kaže Pešić, potrajati. Zahtevaće dosta novca i nekoliko faza rada.

OTPORI U "VINČI"
BILO je mnogo otpora u Institutu „Vinča" zbog formiranja JP NOS. U ovo preduzeće trebalo je da pređe svih 122 zaposlenih na VIND-u. Njih nekoliko odbilo je i da razgovara o prelasku.
- Ne znam čemu otpor, ali nikoga nisam ubeđivao. To je bio lični izbor zaposlenih - kaže Radojica Pešić. - A to što je deo imovine Instituta prešao u ruke JP NOS sasvim je logično. U Institutu nije ostao niko ko ume da pokrene mali nuklearni reaktor, koji radi u naučne svrhe. Ti ljudi su u JP, pa je prirodno da i sam reaktor pripadne nama.

MANJAK NOVCA
- HANGAR 3, projektovan za odlaganje radioaktivnog otpada u Vinči, nije još završen, jer prošle godine nije bilo novca za njega. Država u prvoj polovini godine nije izdvajala sredstva za VIND, jer se računalo da ćemo ranije da dobijemo kredit od 25 miliona dolara - objašnjava direktor JP NOS. - Kada je formirano naše preduzeće, uspeli smo da obezbedimo 1,2 miliona evra, malo od MAAE, a ostatak kroz kratkoročne pozajmice banaka, da bi projekat nastavio da teče.

 

Komentari:

baunti

13. januar 2010 04:04:26

Srbija je trebala da iskoristi viskoobogaceni uranijum da napravi nuklearne bojeve glave. O kako bi onda svi odjednom postali ljubazni i pregovarali o svemu umjesto da namecu odluke. Jer kad macka spava, misevi kolo vode...

Casna rec

13. januar 2010 08:13:28

Javno preduzece registrovano za sakupljanje komunalnog otpada umesto licence za rad sa visoko radioaktivnim nuklearnim materijalom nudi casnu rec da je sve u redu, po misljenju eks asistenta Tehnoloskog fakulteta, sada direktora JP. U redu je i prikrivanje akcidenata. Izjavu da ne postoji evidencija o primljenim platama u Vinci trebalo bi shvatiti kao poziv finansijskoj kontroli, a "normalno" otimanje imovine i opreme od naucnog kadra i cepanje jedne clanice Beogradskog univerziteta uprkos protestu rektora i istrazivaca morao bi biti poziv javnom tuziocu i Ustavnom sudu da ispita sve okolnosti. Nigde u svetu Javna preduzeca ne "pokrecu" nuklerne reaktore, toliko bar bi se moralo znate. Bar ne ona za sakupljanje komunalnog otpada.

Dragan Alavantic

13. januar 2010 11:08:43

RIZICNO JE! Rizicno je iz prostog razloga jer realizator ovog posla 1. nema odgovarajucu licencu za rad 2. ima manje resursa za njegovo obavljanje nego sto je to imao Institut Vinca 1. Ne postoji poveren skupi drzavni posao, narocito tako osetljiv i opasan po ljudsko zdravlje i zivotnu sredinu, realizatoru koji nema odgovarajucu licencu za rad. Upravni odbor Instituta Vinca trazio je preko direktora Instituta od direktora JP NOS da dostavi licencu za rad. To je uradjeno iz razloga zabrinutosti za zdravlje zaposlenih i okolnog stanovnistva koje nije upoznato na odgovarajuci nacin sa poslom koji treba da se obavi. Direktor JP NOS je odgovorio da oni licencu imaju, ali nije hteo da je da na uvid. Dosao je kao gost na sednicu UO Instituta Vinca i izjavio da je 25.11.2009. dobio licencu koju je potpisao ministar Djelic! Ako je to tacno, onda je ta licenca NEVAZECA jer po zakonu samo odgovarajuca Agencija daje i oduzima licencu. Cak i da ministar ima pravo da potpisuje, licenca za obavljanje tog posla bazira se na odgovarajucm dokumentima Instituta Vinca iz prethodnog perioda, a po strogim nuklearnim procedurama koje vaze svuda u svetu (Medjunarodna atomska agencija i dr.) novo pravno lice koje se ukljucuje znaci postupak pribavljanja odgovarajucih dokumenata IZ POCETKA. Trebalo je takodje pitati sagovornika da li je javnosti podnet na uvid izvestaj o ugrozavanju zivotne sredine (obavezan po zakonu) projektom prepakivanja istosenog nuklearnog goriva. 2. JP NOS bez obzira sto je u njega iz Instituta preslo vise desetina saradnika koji rade pomocne poslove, fizicko obezbedjenje, vatrogasci, medicinsko osoblje i vecina tehnicara nema odgovarajuci strucni nadzor nad ovim poslom jer nekoliko glavnih inzenjera nije htelo da predje u Javno preduzece NOS. Dakle ljudski resursi su sustinski oslabljeni u odnosu na Institut Vinca. Odredjena oprema kojom raspolaze Institut i drugi strucni kadar nije dostupan JP NOS. Osim toga nije tacno da je imovina (deo imovine) Instituta presla u JP NOS. Tacno je samo da je JP NOS snaom vlasti tj prisile koristi, ali sa pravne tacke gledista to je i dalje IMOVINA INSTITUTA i tako ce i ostati sve dok Institut kao pravno lice postoji ili se sam ne odrekne svoje imovine. Nadam se da vi niste jedan od medija koji sluzi vladajucoj stranci za hvalospeve za nesto sto nie uradjeno ili je uradjeno naopako ili nedovoljno. Radi se o velikim parama koje ce ovaj narod da vraca uz veliki rizik po sopstveno zdravlje i okolinu u kojoj zivi i zivece narednih 1000 godina. Tako ozbiljna tema zahteva angazovano novinarstvo koje ce saznati sve relevantne podatke i obavestiti gradjanstvo o onome sto mu se dogadja. Ovde govorimo samo o nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Da li vam je cudno da o tome vodi brigu ministarstvo za nauku umesto ministarstava za zdravlje i zivotnu sredinu? O ovome i ostalom, sta je rizicno za nauku, sto ugrozava rad Instituta Vinca kao najvecoj naucnoj instituciji u Srbiji i jedinom brendu Srbije u ovoj oblasti, kao i pozadini svega toga, potrebna je citava serija clanaka koju vam preporucujem. Dragan Alavantic naucni savetnik Instituta Vinca, rukovodilac projekta i clan UO Instituta Vinca

Bivsa Vincanka

13. januar 2010 16:10:33

Да допуним изванредну анализу колеге Алавантића, који је под пуним именом и презименом изнео чињенице, за разлику од шећерламе (све је дивно и лепо!) коју је у овом интервјуу дао државни намештеник. Према важећем Закону о јонизујучем зрачењу, Члан 2: "Zabranjeno je obavljanje delatnosti sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima bez prethodno pribavljenog odobrenja koje izdaje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije." У свим нормалним земљама, овакве агенције су независна регулаторна тела која једина имају право да издају дозволу за рад са јонизујуђим зрачењем и обављају инспекције. Ова Агенција је званично регистрована тек 18. децембра 2009. године. Како је ЈП НОС регистровано 22. јула 2009., и ЗАПОЧЕЛО рад са истрошеним нуклеарним горивом пре око 2 месеца, очигледно је да је радило без дозволе, што значи да директор ЈП мора да буде позван на одговорност а рад заустави док независна ревизорска тела не испитају законитост формирања и рада ЈП. А према поузданим информацијама, ЈП је и чак послало допис директору Института Винча пре више од 2 месеца да они преузимају физичку безбедност Института. На основу чега? Ко им је издао дозволу? Не само да је ЈП радио без неопходних дозвола, већ је запослио необучене кадрове. Да би се добила основна дозвола за рад са јонизујућим зрачењем треба 2 месеца оновне обуке и плус још око 2 месеца специјалне обуке за рад са високо радиоактивним истрошеним нуклеарним горивом, што захтева специјалну обуку. Незнање директора ЈП се огледа и у томе што сматра да је легитимност ЈП дата доласком руских тимова. Он очигледно не зна да то није дужност руских тимова нити Агенције у Бечу да проверава регуларност ЈП НОС—а, већ српске независне регулаторне Агенције, која очигледно нити постоји нити ради свој посао. Ово је очигледан пример где се стиже када се у партијској држави направи и партијса наука.

normalna

13. januar 2010 17:25:00

Kad je posao na prepakivanju goriva poceo da tece normalno i bez tehnickih, organizacionih i medicinskih problema, smatrala sam da ce pakosnici i otimaci iz bivseg nuklearnog instituta prekinuti seriju nicim opravdanih i nicim izazvanih napada na javno preduzece i da ce smoci snage da se okrenu sebi i svojim brojnim problemima koje nisu resavali u Vinci nekoliko poslednjih decenija. Toplo savetujem gospodinu Alav-anticu da se pobrine za licence u svojoj laboratoriji koja mimo svih vazecih zakona vadi krv ljudima po ne bas cistim sobama u kojima izvode eksperimente. Ova krv inficirana je raznim virusima, pa i hepatitom C i B, HIV virusom, a nakon eksperimenata bacaju istu tu krv u gradsku kanalizaciju, a upotrebljene epruvete po dvoristu Vince (ko ne veruje, neka dodje da vidi). Umesto da neko pita istog vajnog naucnika oseca li on i njegova ekipa iz Upravnog odbora Vince krivicu sto su dirigovali rasturanjem Vince i pozove ih na odgovornost zbog lose procene oko uzimanja kredita po odluci Vlade, on prica li prica, a sto o tome sto prica malo sta zna, nema veze. Jos je smesnija Jasmina Vujic. Gospodja sa bezbedne prekookeanske sigurnosti SAD prati pomenutog gospodina iz Vince. Sto nam se strucnjakinja ne vrati, da licno brani svoje stavove, a uz veeeeliku Vincansku platu, i uslove u kojima rade preostali Vincanci. Gospodo, smesni ste. a i bilo je dosta, pustite ljude iz javnog preduzeca da rade, oni vas ne diraju.

Dragan Cvijan

13. januar 2010 17:25:27

Pa zar nisu dovoljna uverenja 50 svedoka kojima je sa Ajfelove kule prstom upro u svetlost mu radne kancelarije i sertifikata mu na pozlaceno penkalo dolaskom u Srbiju?

Nina

13. januar 2010 18:37:39

Pitam "normalnu" ko je to dao dozvolu ovoj Vladi da bez ikakve javne rasprave i dugorocne strategije, bez konsultovanja sa strucnjacima u nuklearnoj oblasti, sistematski unistava svaki trag nuklearnog istrazivackog rada u Srbiji? Da li doticna zna da kad se jednom uradi "seckanje" tj. dekomisija istrazivackih reaktora (i to opet bez javne rasprave i strucne analize da li to treba raditi) ova zemlja vise NIKADA nece imati pristup toj tehnologiji? Da li "normalna" zna da je sveze visoko obogaceno gorivo odneto bez ikakve javne rasprave o celishodnosti te odluke, a da se u isto vreme nije resio problem radioaktivnog otpada?? Da li doticna zna da postoje primeri drugih zemalja (vidi pod Libija), koje su uspele da sacuvaju svoj nuklearni istrazivacki program (i pored velikih pritisaka), dobiju besplatno odnosenje i svezeg i istrosenog goriva, kao i finasiranje daljeg rada istrazivackih reaktora?? Ko to onda insistira na kompletnom zatiranju svakog traga nukllearnog istrazivackog programa u Srbiji? Ko zatvara odseke za nukleranu tehnologiju na BU? Ko ignorise zahteva Rektora BU da se reaktori ocuvaju zaradi skolovanja i obuke sledece generacije ovih izuzetno vaznih strucnjaka? Ko ignorise zahtev sa potpisima oko 150 istrazivaca iz Vince podnetog Vladi da se ne radi ovo sto se radi?? Da li "normalna" moze da odgovori gde to dugorocnu strategiju naucno-istrazivackog rada vodi nazovi ekonomista koji nikada nije video ni "n" od nauke, ili "singapurac" koji dva rada iz nauke nije objavio? Da li "normalna" primecuje da nam se pored sistematskog unistavanja nauke sistematski unistava i obrazovanje? Koga to ona brani i zasto? Po cijem nalogu napada kolege koji zele da ocuvaju nas jedini multidisciplinarni institut od pretvaranja u "tehnoloski park" ili "zeleni povrtnjak"?

Umiljato jagnje

13. januar 2010 20:13:46

Lepo je sto iz vladajuce stranke i koalicije citaju i prate komentare. To je i cilj onih koji jesu normalni jer zele da ocuvaju ono znanje i saznanje koje je prezivelo razne scile i haribde. I da ga predaju buducim generacijama, jer ce im veoma trebati. A da li je "normalna" ona koja se tako predstavlja sama se izjasnila. Zarko zeli rasturanje i cepanje svega onoga od cega ni promil nisu u stanju da ostvare njeni istomisljenici i partijski nalogodavci. Interesantno je kako se svi iz "struktura" prepoznaju po identicnim pricama i pokusajima prebacivanja krivice na one kojim nisu niti ce biti ni za mali nokat. Bar ne u strucnom smislu i po objektivnim a ne politickim reperima tipa "dodjite da vidite". U nauci i u zakonodavstvu zna se kako se uverava. A zna se i kom su se periodu i od kojih sluzbi sirile lazne vesti o drugima.

nenormalan

13. januar 2010 20:56:11

Nije lepo sto "normalna" protiv kolege pise na taj nacin, mada je mozda dobro, jer ce citaoci verovatno dobiti kao poslasticu kontraoptuzbe, posto se cini da su u pravu i jedni i drugi. Nasa drzava je puna tzv. kvazi-naucnika, i to ne samo u Institutu u Vinci. O kvazi nauci na BU bi se moglo napisati jos vise, uostalom on je i veci od "Vince". Mi gubimo kriticnu masu i tu izgleda nema vise pomoci. Drzavi nauka ne treba, jer je samo izdatak i nista vise. Cela papazjanija je rezultat nikada jace partijske drzave, koja je nastala kao demokratski odgovor na onu prethodnu (ha ha). Pitanje je sta ce biti posle sledecih izbora, ako aktuelna vlast padne?

anafurduj

14. januar 2010 09:26:09

Normalna, bravo za komentar ! Sjajno je sto je g Pesic okupio ljude oko jednog ovako vrednog i ozbiljnog posla i verujem da mu strucan kadar nece nedostajati. Potrebno je mnogo sredstava, znanja i harizme da bi se uslo u ovako nesto i to je za svaku podrsku. A sto se tice pristupa uredjajima i edukaciji na fakultetima i institutima, to se odavno tretira kao privatna svojina onih koji imaju pristup, a edukacija se vrsi iskljucivo iz udzbenika.

Odgovoran

14. januar 2010 12:47:26

Gospodin Alavantić je, koliko sam upućen po zanimanju biolog, a ovde se poput renesansnog sveznadara, bavi kako on kaže strogim nuklearnim procedurama, pravnim pitanjima (čak daje sebi za pravo da ospori potpis ministra!) i inženjerstvom. A koliko je odgovoran prema svom poslu najbolje pokazuje to da je ovaj komentar pisao u toku radnog vremena. Dosta nam je dežurnih dušebrižnika, pustite ljude da rade svoj posao za koji su i odgovorni i plaćeni.

Obavestena

14. januar 2010 14:22:31

Javno preduzece NOS je osnovano da odradi prljvi posao odnosenja istrosenog nuklearnog goriva iz Vince. To JP NOS, koje je registrovano za odnosenje komunalnog djubreta, je formirano na nezakoniti nacin, dobilo sredstva preko zaduzivanja drzave, i koliko znam, jos uvek NEMA licencu za rad sa jonizujucim zracenjem i nuklearnm materijalima. Licencu za rad sa jz izdaje odgovarajuca agencija a ni jedan ministar nema prava da potisivanjem "ukaza" daje nekome licencu za rad. Ministar za nauku pod hitno mora da da ostavku . Drugo, JP NOS nema nikakva prava da otudjuje reaktore RA i RB, a pogotovu da ih zatvara, bez javne i strucne rasprave sta je najoptimalnije da se uradi sa reaktorima. Dok u se u svetu desava velika ekspanzija nuklearne enerketike, i u nasoj najblizoj okolini (u krugu od 500 km) ima 19 nuklearnih elektrana i bar 10-tak istrazivackih reaktora, nas ministar za nauku je krenuo da sve unistava. Pa svaka vam cast kolege na dugorocnoj strategiji kao u Srbiji upropastiti sve sto je vredelo!!

Teodosije Popovic

14. januar 2010 17:51:22

Istine radi, vazno je demantovati direktora novoformiranog Javnog preduzeca za radioaktivni otpad da nije tacno da su jedini ljudi koji znaju da pogone istrazivacki nuklearni reaktor RB u JP, a da ih nema u INN Vinca. Stoga nije tacna ni tvrdnja da po logici stvari taj reaktor treba da "predje" u javno preduzece. Ima nekoliko ljudi koji znaju da operativno opsluzuju istrazivacki nuklearni reaktor RB, posto su po struci nuklearni inzinjeri, i dalje rade u Institutu za nuklearne nauke VINCA. Logike nema kod Ministarstva i rukovodstva drzavne ustanove za radioaktivni otpad koja ima dva aktivna nuklearna inzinjera i dva penzionera za poslove u oblasti nuklearne tehnike, a plasiraju se neistine da toboze u njemu radi 100 i kusur ljudi koji se razumeju u tretiranju radioaktivnog otpada, a kamoli u nuklearnu tehniku, reaktorsku fiziku, nuklearne tehnologije, i nedaj Boze da se moze reci da imaju pojma u vezi nuklearne energetike. Dakle, u Institutu Vinca ima malo strucnjaka koji mogu da se bave ovom problematikom, a slobodno se moze reci da javno preduzece nema strucnjake za ove oblasti, za koje se reklamiraju u javnosti. Sirenje laznih vesti, nazalost nije jos u dovoljnoj meri kaznjivo, tako da svako moze da svasta izjavi i to neodgovorno sa funkcije direktora, pogotovu kada takav pristup podrzavaju pojidini ljudi iz vlasti, iz resornog ministarstva. Ova prepucavanja zaista nicemu ne vode, jer se politika umesala i unistava se profesionalnost i struka. Puno je plagijatora, foliranata kojih ima cak i medju profesorima na fakultetima, tako da se stancuju doktorati prakticno preko noci. Otuda i imamo puno magistara koji su u politici i preko noci su postali doktori nauka. Ako ima nekvalitetnih mentora i profesora na univerzitetu (drugom prilikom mozemo i da ih imenujemo sa tacnim podacima sta ne rade kako dolikuje njihovoj profesiji), sigurno je da ovakvo nadvikivanje preko novina, i besmislena reklama sa netacnim podacima i informacijama samo sledi logiku da nekvalitetni kadrovi mogu da kao rukovodioci vaznih drzavnih institucija naprave veliku stetu Srbiji u svakom segmentu rada. To vazi i za rukovodioca javnog preduzeca, ali i za rukovodstvo Instituta VINCA, koje je "prodalo" interese instituta i zajedno sa javnim preduzecem je ucinilo veliku i trajnu stetu naucnoj zajednici u Srbiji. Narod ima pravo da zna sta se desavalo u proteklih godinu dana, u kojima se unistava naucna riznica Srbije-Institut za nuklerane nauke Vinca, koji postoji 60 godina. I postojace jos neograniceno dugo, jer je INN Vinca neophodan Srbiji kako bi nasa drzava bila upisana u clanstvo naucno prepoznatljivih zemalja u svetu. Bez INN Vinca, Srbija je naucno-tehnoloski i intelektualno siromasna zemlja, van svih svetskih zbivanja. I ovo narod koji cita Novosti mora da sazna!

Zbunjeni

14. januar 2010 18:17:43

Cinjenice koje je naveo dr Alavantic su nepobitne: JP NOS nema licencu za svoj rad i ne moze je dobiti ni od neke "Normalne", niti od nekog ministra, pomocnika, niti od Rusa izvrsilaca nekih delova programa. Zna se ko to radi po zakonu, a taj niti je postojao, niti je izdao takvu licencu. Kako li se zove nesto sto se ne radi u skladu sa zakonom i sta li se ono radi u takvim prilikama? Ne znam kako to neko javno preduzece moze da radi nesto sto je propisano strogim zakonima i svuda u svetu to rade ovlascene institucije. JP NOS ta ovlascenja, sto je svima jasno, nema i pitanje je da li i moze da ih dobije. Cini mi se da nuklearna i radijaciona sigurnost nisu nesto sto se obezbedjuje ogradama i kontrolom ulaza? Izgleda da neko sa velikim ovlascenjima nije ukapirao. Ili ja nisam nista ukapirao?

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=167884&title_add=%3Cspan%20class%3D%22pret_rec%22%3EUran%3C%2Fspan%3Eijum%20vi%C5%A1e%20ne%20preti&kword_add=vinca%2C%20nuklearno%20gorivo&search=uran

Nuklearka sa komšijama

I. MIĆEVIĆ, 09.01.2010 20:13:29

Ocena: 3.67 (Glasova: 9)

Komentara: 0

 

Dr Marina Šokčić-Kostić

U BUDUĆNOSTI nam je neophodna struja iz nuklearne energije, zato treba da budemo mudri i smislimo koji način je najpametniji da je obezbedimo. To ne znači nužno da moramo da je gradimo u Srbiji. Sve više zemalja udružuje se i pravi zajednička postrojenja, jer ona mnogo koštaju. Tako i naš region treba da promisli i nađe lokaciju i sredstva za zajednički reaktor.
Ovako dr Marina Šokčić-Kostić, nuklearna fizičarka koja danas radi u Nemačkoj, za „Novosti" odgovara na pitanje treba li Srbiji nuklearna elektrana.
Osim zajedničkog, međudržavnog ulaganja u reaktor, na isti način, smatra, treba rešiti i problem odlaganja otpada. Jedno odlagalište u regionu bilo bi dovoljno za sve.
- Moramo se u ove tokove uključiti na vreme. A za to su nam, pre svega potrebni kadrovi nove generacije nuklearnih fizičara i tehničara. Upravo o tome sam pre neki dan razgovarala sa prof. Jasminom Vujić, profesorkom nuklearne fizike na američkom

Berkliju, rektorom Brankom Kovačevićem i još nekoliko kolega. Svi smo spremni da pomognemo znanjem, da se na Beogradskom univerzitetu ponovo školuju vrhunski stručnjaci kakvi su izlazili iz naših generacija.
Marina Šokčić-Kostić radi u nemačkoj kompaniji „Nukem", jednoj od svetskih lidera u oblasti zaštite i dekomisije opasnog ozračenog otpada. „Nukem" je danas u vlasništvu ćerke firme čuvenog „Rosatoma". I gde god ovaj ruski gigant u svetu gradi nuklearke, njena kompanija brine o opasnom otpadu.
Pre odlaska u inostrastvo, naučne, a posle i karijere u privredi Nemačke, dr Šokčić-Kostić radila je u Institutu „Vinča". Za nju i sve koji su odatle potekli važi, kaže, pravilo - jednom vinčanci, uvek vinčanci. Danas je institut, u kome je počela da radi sa samo 23 godine, spreman za ozbiljne promene, procenjuje:
- „Vinča" ima odličan potencijal, ali mora da se prilagođava. Veliki reaktor je u postupku dekomisije, pakovanja goriva, seckanja postrojenja na delove i njegovog bezbednog skladištenja. To je moralo da se uradi, jer se od 1984. godine ne koristi. Ali, tu je i mali reaktor, koji je uvek bio „školski", služio je za stručnu obuku. Jedini je takav u čitavom regionu. Zato bismo mogli da ga iskoristimo, osavremenimo, napravimo regionalni naučni centar.
I odlagalište otpada se, prema njenom mišljenju, mora iseliti iz Vinče, koja je preblizu Beograda. Lokacija ima mnogo, ali o njima treba da odluče geolozi.
- Otpad čak i ne moramo da skladištimo u planinama Srbije. Možemo sa nekim da sklopimo dobar poslovni ugovor i transportujemo ozračeni materijal u drugu zemlju - zaključuje dr Marina Šokčić-Kostić.

FENIKS
- Nuklearna energija je ptica feniks u celom svetu. Do pre nekoliko godina nije postojalo interesovanje, ali sada se ponovo svuda priča o ovom čistom izvoru energije - kaže naša sagovornica.

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=167586&title_add=%3Cspan%20class%3D%22pret_rec%22%3ENuklearka%20sa%20kom%C5%A1ijama%3C%2Fspan%3E&kword_add=nuklearka%2C%20marina%20sokcic&search=Nuklearka%20sa%20kom%C5%A1ijama