Српска наука "звезда у успону"

*Српска наука „звезда у успону" *

Очигледан пораст научних чланака објављених протеклих година у водећим светским часописима могао би ускоро да буде заустављен! На истом списку и двојица наших научника – академик Иван Гутман и др Стево Стевић

[image: http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/121808/i/1/Nauka.jpg]

Детаљ са Фестивала науке у Београду (Фото Танјуг)

„ПОЛИТИКА" САЗНАЈЕ
Србија је светска „звезда у успону" (Rising Stars) у неколико научних подручја, обзнанио је недавно угледни „Сајенс воч" (Science Watch)!

И упућенога и неупућенога занимаће, свакако, да је озбиљан искорак у објављивању научних чланака (радови) начињен у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским наукама, наукама о материјалима, математици, инжењерству, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

Подједнако радује сазнање да су се међу „звездама у успону" нашла и двојица српских научника: академик Иван Гутман с Природно-математичког факултета у Крагујевцу (за период август – октобар 2008; објављено у марту 2009) и др Стево Стевић из Математичког института САНУ (за период јун – август 2008; објављено у јануару 2009) и октобар – децембар 2008; објављено у мају 2009).

Наша земља је у неколико наврата и лане издвојена на страницама бесплатних веб услуга (web servis) компаније „Томсон-Ројтерс", која кроз сажете статистичке извештаје обелодањује преглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету. Процене које указују на убрзан напредак српских истраживача и установа утемељене су на библиометријским подацима, прикупљаним за потребе друге услуге истог понуђача, назване „суштински научни показатељи" (Essential Science Indicators), чије се коришћење наплаћује.

*Десет области*

Пратећи најновије двомесечне промене чињеница (сваког друго се занављају), „Сајенс воч" је објавио списак научника, института, земаља и часописа који су постигли највећи постотак у свеукупном навођењу (цитирање) на измаку 2009.

У години за нама Србија се више пута појавила међу државама у категорији „звезда у успону" које су оствариле највећи процентуални пораст цитираности научних радова у десет области истраживања (наводимо само податке који се односе на 2009. годину):

у раздобљу децембар 2008 – фебруар 2009. (објављено у јулу 2009) у хемији, инжењерству, наукама о материјалима и математици;

у периоду фебруар – април 2009. (објављено у септембру 2009) у хемији, клиничкој медицини, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама и физици;

од априла до јуна 2009. (објављено у новембру 2009) у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама и физици;

у раздобљу јун – август 2009. (објављено у јануару 2010) у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским (компјутерским) наукама, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

*Наговештај стрепње*

Узмемо ли у разматрање учесталост штампања у водећим међународним часописима, јасно је да су разматрањима „Сајенс воча" обухваћени научни радови у којима се представљају резултати истраживања из времена пре смањивања новчаних издатака у фондовима за науку, а оне су – према мишљењу овдашњих научника – обележиле 2009. Можемо ли, стога, стрепети да ће у анализама које се тичу друге половине претходне године (биће обелодањене следећих месеци) изостати овако лепи резултати?

Занимљиво је још једно упоређивање које је скоро угледало светлост дана, а тиче се наше земље и неколико земаља из окружења. У деценији коју смо оставили за нама Србија је у броју научних чланака претекла Словенију, Бугарску и Хрватску. Набрајање је закључено крајем октобра. У свим годинама које су претходиле (за 2000–2003) израчунат је просек, три поменуте земље биле су испред Србије.

За српске истраживаче најплодније године биле су 2007. (с 2.054 рада) и 2008. (с 2.558 радова), што подједнако важи и за три остале земље. И у 2009.
ће, сасвим је извесно, бити више од 2.000 радова (крајем октобра избројан је 1.991).

Обесхрабрује, међутим, чињеница да се постојани раст из године у године у претходној преобратио у лагани пад! Да ли је то довољно упозорење, имајући у виду да научна истраживања дају опипљиве плодове тек после неколико година улагања (и неговања)?

*Станко Стојиљковић*



[објављено: 01/02/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpska-nauka-zvezda-u-usponu.sr.html


Српска наука „звезда у успону"

Скептик , 01/02/2010, 10:10
Ако се број научних радова пореди према броју становника ми смо четири пута мање успешни д Словеније а 2 пута од Хрватске. Тако да разлога за оптимизам реално нема. Српска наука је у дубоком бунару.




obavešteni čitalac , 01/02/2010, 11:18
Каква је то 'звезда у успону' која је одлучила да угуши највећи научни пројекат у Србији – изградњу Акцелераторске инсталације Тесла у Институту Винча, која је требало да постане експериментална инсталација за основна и примењена истраживања у бројним научним областима, и донесе најсавременије дијагностичке методе за здравство и при томе још уштеди фондове социјалног осигурања? Да се не спомиње проценат који се из буџета издваја за науку, који је – најмањи у Европи. У коју, како нас званичници уверавају, желимо да идемо. Оваква политика нашу науку не води у Европу него у - Африку.




naučnik ovdašnji , 01/02/2010, 11:19
Ха ха, звезда у успону. Баш добар виц за добро јутро.




Cinic , 01/02/2010, 13:13
To sta nosi stvaralcku osobinu nemoze da se nauci a to sta je vaznije oni koji ne pripadaju vecini vec oni malobrojni koji zive za stvaranje vrednosti i zive za napredni srbiju, prepoznaju jedan drugog.




Srpski naucnik iz Afrike, 01/02/2010, 13:30 Ne potcenjujte Afriku - juznoafricka nauka je daleko naprednija od mnogih "neafrickih",a (na zalost) i od srpske...Srbija bi (u tom pogledu) pre mogla da se ugleda (na ovu africku nauku) nego da potcenjuje... Pozdrav srpskim naucnicima ma gde bili :)




Cinic , 01/02/2010, 13:34
To sta nosi stvaralcku osobinu nemoze da se nauci a to sta je vaznije oni koji ne pripadaju vecini vec oni malobrojni koji zive za stvaranje vrednosti i zive za naprednu srbiju, prepoznaju jedan drugog.




hemicar , 01/02/2010, 19:09
Ovaj tekst "Politike" nije korektan prema akademiku Ivanu Gutmanu. On ne samo da je najbolji hemičar u Srbiji nego svojim naučnim doprinosom spada u sam vrh svetske teorijske hemije. Treba reći da je profesor autor preko 1000 naučnih radova i da jegov rad ima preko 9500 citata.




Gvido , 01/02/2010, 19:17
Zaista zanimljivo! Cak se i nauka u Srbiji razvija prema merama koje pravi Tompson-Rojters! Mogao bi kriterijum za dobru pljeskavicu tako da postane hamburger :-)))




ss-USA , 01/02/2010, 20:43
Da je nosoj zemlji stalo do nase nauke u globalu (svaka cast nekim izuzetnim
pojedincima) vec bi uspostavila saradnju sa nasim naucnicima po inostranstvu.




Брана Димитријевић, 02/02/2010, 14:12
Ретко неуспела лакировка. Још да су покупљена сва она деца што их по свету разјурисмо, да су урачунати и они по страним научним институтима, били бисмо
- велесила!!!





назад на
текст<http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpska-nauka-zvezda-u-usponu.sr.html>

Unapređenje naučnih standarda

Unapređenje naučnih standarda

Dva ključna zahteva: da se obeshrabri „počasno autorstvo" i da vodeći autori radova jamče za tačnost podataka

 

Naučna preduzimljivost je zasnovana na temeljima poverenja kao što smo Kenet Sajn i ja u ovom časopisu naglašavali još pre 15 godina, ukoliko će nauka da cveta i zauzme svoju odgovarajuću ulogu u progresu čovečanstva: obaveza je svih nas u naučnoj zajednici da pomognemo da se stvori naučni ambijent koji će pridržavajući se visokih etičkih standarda i kreativne produktivnosti privući i zadržati pojedince od izuzetnog intelekta i karaktera za jednu od najvažnijih delatnosti društva.

Časopisi kao što je „Sajens" imaju posebno mesto za održavanje visokih naučnih standarda. Kao uticajni vratar recenzirane (peerreviweed) literature u društvenim i prirodnim naukama, ono što „Sajens" reši da objavi pomaže da se naučno definiše izvrsnost u nauci. A sa neverovatnom učestalošću kojom mediji preuzimaju naš izbor kao kriterijum da široj javnosti prenesu najnovija naučna dostignuća, to uvećava našu odgovornost.

Stoga su naučni časopisi „Sajens" (Science), „Nejčer" (Nature) i PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences) zajedno razmatrali kako da poboljšaju svoje postupke i pomognu da nauka postane što produktivnija, služeći istovremeno i naučnicima i društvu u celini.

Počastvovano autorstvo

Na samom početku usredsredili smo se na dva kritična predmeta rasprave u vezi s autorstvom. Prvo, da obeshrabrimo „počastvovano autorstvo": složili smo se da pre nego što neki rad prihvatimo za štampanje, svaki autor će morati da identifikuje svoj doprinos datom istraživanju. Politika časopisa „Sajens" spremna je da podrži zahteve za autorstvo predstavljene u knjizi „Biti naučnik" (treće izdanje), koju je objavila Američka nacionalna akademija nauka. Ovaj izveštaj potcrtava značaj intelektualnog doprinosa autorstva i naglašava „da obezbeđivanje laboratorijskog prostora za neki projekat ili neki uzorak koji je korišćen u tom istraživanju nije dovoljan da bi se dotični(a) uvrstili u autore".

Drugo, „Sajens" će zahtevati da vodeći autor rada za svaku laboratoriju ili grupu istraživača potvrdi da su on ili ona lično pregledali originalne podatke koje je dobila data istraživačka jedinica i da potkrepi da su podaci odabrani za objavljivanje u datim slikama i tabelama tačno predstavljeni. Tako će, na primer, neki istraživač koji pripremi digitalno obrađenu sliku prikazujući zbirku elektroforetskih gel separacija morati, takođe, da priloži sve originalne gel podatke odgovarajućem vodećem autoru koji onda mora da potvrdi da je tako postupano kada se rad vrati radi revizije.

Na ovaj način „Sajens" želi da identifikuje nekoliko vodećih autora koji će kolektivno da preuzmu odgovornost za sve podatke predstavljene u svakom objavljenom radu. Tradicionalno, zahtevano je samo da jedna ličnost preuzme ovu odgovornost. Međutim, prethodni preduslovi su postajali sve nerealniji zbog činjenice da dobar deo objavljenih radova sadrži doprinose grupa s vrlo različitom ekspertizom, te da polovina svih radova objavljenih u „Sajensu" 2009. godine ima autore iz više od jedne zemlje.

Mentorsko istraživanje

Jedno od pitanja koje još nije rešeno jeste šta naučni časopisi treba da urade da ohrabre zdravu mentorsku praksu iskusnih naučnika. Mnogi univerziteti sada zahtevaju da i mlađi saradnici odaberu jednog ili više mentora između starijih članova univerziteta. Ovi mentori će, koristeći mudrost i odgovarajuće veze u decenijskom iskustvu, pomoći mlađim naučnicima u bilo kom vidu, uključujući etičke standarde.

Biti dobar mentor je kao biti dobar roditelj. To uključuje mnogo slušanja i pomoć u savlađivanju problema, a opet zahteva uzajamno poštovanje i poverenje. Treba li u delu rada gde se navode zahvalnice posebno navesti svementore koji su značajno doprineli datom istraživanju? Da li bi onda jedno posebno „mentorsko istraživanje" na PubMed-u (ili na nekoj drugoj kompilaciji na vebsajtu) pomoglo da se i mentori nagrade?

Efikasno mentorstvo je kritično za budući uspeh nauke i, kako naučnici ostaju aktivni i u poznijim godinama, to onda postaje smisaoni način da se završi njihova naučna karijera. Naučnici bilo gde treba više da učine da bi ovo unapređenje nauke stvarno zaživelo.

(* Počasni predsednik Američke nacionalne akademije nauka, bivši predsednik Nacionalnog naučnog saveta i od 2008. glavni urednik „Sajensa" koji je dozvolio da se ovaj uvodnik iz istoimenog časopisa objavi u „Politici"). Prevod Vladimir Glišin. Podnaslov i međunaslovi su redakcijski.

(Zbog učestalih podvala pojedinih autora, glavni urednici tri pomenuta vodeća multidisciplinarna časopisa u svetu odlučili su da uvedu dodatnu proveru verodostojnosti saopštenih rezultata da li da se dotični naučni rad uopšte uzme u razmatranje za objavljivanje).

 

Brus Alberts

[objavljeno: 23/01/2010]

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/Nauka/Unapredjenje-nauchnih-standarda.lt.html

 

pogledajte komentare

 

 

vincanac , 23/01/2010, 10:25

 

Mi u Srbiji nemamo nista pravo, pa tako retko imamo i prave naucnike. Jer ovde, ako radite po uputima glavnog i odgovornog irednika vodeceg medjunarodnog naucnog casopisa, bivate od svoje okioline izopsteni i u najmanju ruku, nedrustvena osoba nesklona grupnom radu. Ako vasi saradnici ne rade kako treba, ne drze se postavljenih pravila finansijera njihovih projekata ili ukazujuete urednicima casopisa iz svoje oblasti da su neki radovi, predlozeni da budu objavljeni u tom casopisu, vec negde, sa minimalnim razlikama, objavljeni , osudjeni ste , skoro, na potpuno izopstenje iz srpske naucne zajednice. NEOPHODNO JE PROMENITI CITAV SISTEM VREDNOSTI KOD NAS DA BI BILO MOGUCE USVOJITI I PRAVILA PONASANJA KOJA PREDLAZE UREDNIK SCIENCES. Da pocnemo odmah, svako na svom poslu i u svojoj najblizoj okolini. Podsecam da su slicna pravila ponasanja postojala u naucnoj zajednici Jugoslavije ali su se odavno izgubila i malo ko ih se seca. Zadnjih godina preovladava partijska nauka u kojoj su vodeci naucnici, ponavljaci. Ali, s obzirom, da se niko ne buni, znaci da to nikome i ne smeta.

 

 "gluve usi", 23/01/2010,

 

Odlicno je Glisin odabrao ovaj clanak,  ali ce pasti na "gluve usi", cak i da nije publikovan u najzabacenijem cosku naseg najstarijeg lista. Ovde su eticki standardi zamenjeni partijskim standardima, u svemu pa i u nauci, sto i jeste najbolji dokaz da je politizacija druztva dovedena do apsurda. Samo politicki podobni a eticki nepodobni uspevaju da u tranziciono vreme dodju do nekakve opreme za iztrazivacki rad a onda postavljaju uslove i ucene ostalim saradnicima u svakom pogledu, a da ce biti autori svakog rada uradjenog njihovom misloscu i nicim vise, e to se podrazumeva, ali se i izricito trazi od zgranutih mladih istrazivaca. Tako bas podobni poltroni sticu formalne uslove koje propisuju oni koji su im opremu i "dodelili", pa se jos i hvale svojim bogatim strucnim biografijama a rugaju onima koji se snalaze kako znaju i umeju da budu u svetskim naucnim trendovima. Zivi bili pa videli kako ce sve to izgledati u narednom projektnom ciklusu koji uskoro dolazi, zajedno sa otvorenim pretnjama i ucenama.

 

 

 

Uranijum više ne preti

I. MIĆEVIĆ, 12.01.2010 20:58:46

 

 STRUČNJACI novoosnovanog JP Nuklearni objekti Srbije (NOS), donedavno zaposleni u Institutu „Vinča", uz pomoć kolega iz Rusije, počeli su da prepakuju opasno nuklearno gorivo i spremaju ga za transport u Rusiju. Ukupno 8.000 jedinica istrošenog visokoobogaćenog uranijuma vadi se iz „košuljica" u kojima je čuvano poslednjih decenija i stavlja u nove posude, specijalno napravljene za VIND, projekat nuklearne dekomisije u Vinči.
Male posude sa opasnim gorivom stavljaju se u veće, a uskoro treba da stignu i kontejneri iz Rusije, u koje će biti spakovani sudovi sa gorivom. Direktor JP NOS mr Radojica Pešić tvrdi da je ceo proces apsolutno bezbedan, da se iz minuta u minut mere vrednosti zračenja, te da je mogućnost akcidenta na minimumu.
- Neki ljudi iz „Vinče" plasiraju priče da je prepakivanje rizično, da curi cezijum, da ne radi sistem za ventilaciju. Odgovorno tvrdim da ništa od toga nije tačno. A ko ne veruje, neka dođe da se uveri - kaže za „Novosti" mr Radojica Pešić, direktor preduzeća koje je nedavno proslavilo pet meseci rada. - Bazen u kome se čuva gorivo jeste bio u lošem stanju, voda se punila muljem, cezijumom i stroncijumom, produktima fisije. Pre nego što smo počeli prepakivanje, voda je dovedena u savršeno stanje, onakvo kakvo je bilo pre dve-tri decenije. Elementi se prebacuju ispod vode, sa platforme. A da okolnosti nisu bezbedne, prvi bi stručnjaci ruske kompanije „Sosni", koji obučavaju naše ljude i pomažu

im, odbili da rade! Ne bi rizikovali svoje zdravlje.
Kada bude spakovano i određena maršruta, gorivo će krenuti iz naše zemlje. Najkasnije do kraja godine, što je obaveza Srbije pred Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (MAAE). Konačno stižu i poslednja potrebna sredstva. Skupština je neposredno pred Novu godinu usvojila zakon koji omogućava zaduživanje države od 25 miliona dolara za projekat VIND. Sredstva za iznošenje goriva obezbedile su i Rusija, SAD, Češka, MAAE...
- Međunarodna agencija procenila je da je vrednost čitavog projekta 60 miliona dolara, a možda čak i evra. Obaveza Srbije je deo od 11 miliona dolara za transport. Koliko je novca potrošeno u samoj „Vinči", kroz plate zaposlenima na VIND-u, na primer, niko nije računao - objašnjava Pešić. - Rusiji ne plaćamo ništa za skladištenje. Oni će deo tog goriva preraditi i ponovo koristiti. Ono što ne bude za upotrebu, skladištiće sami. Naše je da ga iznesemo iz Srbije i platimo osiguranje.
O transportu opasnog goriva, najavljuje naš sagovornik, brinuće predstavnici 14 državnih institucija. Tu su ljudi iz ministarstava nauke, životne sredine, unutrašnjih poslova, infrastrukture...
Kada gorivo bude odneto iz Vinče, sledeći posao biće rastavljanje na delove i bezbedno skladištenje velikog nuklearnog reaktora. To će, kaže Pešić, potrajati. Zahtevaće dosta novca i nekoliko faza rada.

OTPORI U "VINČI"
BILO je mnogo otpora u Institutu „Vinča" zbog formiranja JP NOS. U ovo preduzeće trebalo je da pređe svih 122 zaposlenih na VIND-u. Njih nekoliko odbilo je i da razgovara o prelasku.
- Ne znam čemu otpor, ali nikoga nisam ubeđivao. To je bio lični izbor zaposlenih - kaže Radojica Pešić. - A to što je deo imovine Instituta prešao u ruke JP NOS sasvim je logično. U Institutu nije ostao niko ko ume da pokrene mali nuklearni reaktor, koji radi u naučne svrhe. Ti ljudi su u JP, pa je prirodno da i sam reaktor pripadne nama.

MANJAK NOVCA
- HANGAR 3, projektovan za odlaganje radioaktivnog otpada u Vinči, nije još završen, jer prošle godine nije bilo novca za njega. Država u prvoj polovini godine nije izdvajala sredstva za VIND, jer se računalo da ćemo ranije da dobijemo kredit od 25 miliona dolara - objašnjava direktor JP NOS. - Kada je formirano naše preduzeće, uspeli smo da obezbedimo 1,2 miliona evra, malo od MAAE, a ostatak kroz kratkoročne pozajmice banaka, da bi projekat nastavio da teče.

 

Komentari:

baunti

13. januar 2010 04:04:26

Srbija je trebala da iskoristi viskoobogaceni uranijum da napravi nuklearne bojeve glave. O kako bi onda svi odjednom postali ljubazni i pregovarali o svemu umjesto da namecu odluke. Jer kad macka spava, misevi kolo vode...

Casna rec

13. januar 2010 08:13:28

Javno preduzece registrovano za sakupljanje komunalnog otpada umesto licence za rad sa visoko radioaktivnim nuklearnim materijalom nudi casnu rec da je sve u redu, po misljenju eks asistenta Tehnoloskog fakulteta, sada direktora JP. U redu je i prikrivanje akcidenata. Izjavu da ne postoji evidencija o primljenim platama u Vinci trebalo bi shvatiti kao poziv finansijskoj kontroli, a "normalno" otimanje imovine i opreme od naucnog kadra i cepanje jedne clanice Beogradskog univerziteta uprkos protestu rektora i istrazivaca morao bi biti poziv javnom tuziocu i Ustavnom sudu da ispita sve okolnosti. Nigde u svetu Javna preduzeca ne "pokrecu" nuklerne reaktore, toliko bar bi se moralo znate. Bar ne ona za sakupljanje komunalnog otpada.

Dragan Alavantic

13. januar 2010 11:08:43

RIZICNO JE! Rizicno je iz prostog razloga jer realizator ovog posla 1. nema odgovarajucu licencu za rad 2. ima manje resursa za njegovo obavljanje nego sto je to imao Institut Vinca 1. Ne postoji poveren skupi drzavni posao, narocito tako osetljiv i opasan po ljudsko zdravlje i zivotnu sredinu, realizatoru koji nema odgovarajucu licencu za rad. Upravni odbor Instituta Vinca trazio je preko direktora Instituta od direktora JP NOS da dostavi licencu za rad. To je uradjeno iz razloga zabrinutosti za zdravlje zaposlenih i okolnog stanovnistva koje nije upoznato na odgovarajuci nacin sa poslom koji treba da se obavi. Direktor JP NOS je odgovorio da oni licencu imaju, ali nije hteo da je da na uvid. Dosao je kao gost na sednicu UO Instituta Vinca i izjavio da je 25.11.2009. dobio licencu koju je potpisao ministar Djelic! Ako je to tacno, onda je ta licenca NEVAZECA jer po zakonu samo odgovarajuca Agencija daje i oduzima licencu. Cak i da ministar ima pravo da potpisuje, licenca za obavljanje tog posla bazira se na odgovarajucm dokumentima Instituta Vinca iz prethodnog perioda, a po strogim nuklearnim procedurama koje vaze svuda u svetu (Medjunarodna atomska agencija i dr.) novo pravno lice koje se ukljucuje znaci postupak pribavljanja odgovarajucih dokumenata IZ POCETKA. Trebalo je takodje pitati sagovornika da li je javnosti podnet na uvid izvestaj o ugrozavanju zivotne sredine (obavezan po zakonu) projektom prepakivanja istosenog nuklearnog goriva. 2. JP NOS bez obzira sto je u njega iz Instituta preslo vise desetina saradnika koji rade pomocne poslove, fizicko obezbedjenje, vatrogasci, medicinsko osoblje i vecina tehnicara nema odgovarajuci strucni nadzor nad ovim poslom jer nekoliko glavnih inzenjera nije htelo da predje u Javno preduzece NOS. Dakle ljudski resursi su sustinski oslabljeni u odnosu na Institut Vinca. Odredjena oprema kojom raspolaze Institut i drugi strucni kadar nije dostupan JP NOS. Osim toga nije tacno da je imovina (deo imovine) Instituta presla u JP NOS. Tacno je samo da je JP NOS snaom vlasti tj prisile koristi, ali sa pravne tacke gledista to je i dalje IMOVINA INSTITUTA i tako ce i ostati sve dok Institut kao pravno lice postoji ili se sam ne odrekne svoje imovine. Nadam se da vi niste jedan od medija koji sluzi vladajucoj stranci za hvalospeve za nesto sto nie uradjeno ili je uradjeno naopako ili nedovoljno. Radi se o velikim parama koje ce ovaj narod da vraca uz veliki rizik po sopstveno zdravlje i okolinu u kojoj zivi i zivece narednih 1000 godina. Tako ozbiljna tema zahteva angazovano novinarstvo koje ce saznati sve relevantne podatke i obavestiti gradjanstvo o onome sto mu se dogadja. Ovde govorimo samo o nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Da li vam je cudno da o tome vodi brigu ministarstvo za nauku umesto ministarstava za zdravlje i zivotnu sredinu? O ovome i ostalom, sta je rizicno za nauku, sto ugrozava rad Instituta Vinca kao najvecoj naucnoj instituciji u Srbiji i jedinom brendu Srbije u ovoj oblasti, kao i pozadini svega toga, potrebna je citava serija clanaka koju vam preporucujem. Dragan Alavantic naucni savetnik Instituta Vinca, rukovodilac projekta i clan UO Instituta Vinca

Bivsa Vincanka

13. januar 2010 16:10:33

Да допуним изванредну анализу колеге Алавантића, који је под пуним именом и презименом изнео чињенице, за разлику од шећерламе (све је дивно и лепо!) коју је у овом интервјуу дао државни намештеник. Према важећем Закону о јонизујучем зрачењу, Члан 2: "Zabranjeno je obavljanje delatnosti sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima bez prethodno pribavljenog odobrenja koje izdaje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije." У свим нормалним земљама, овакве агенције су независна регулаторна тела која једина имају право да издају дозволу за рад са јонизујуђим зрачењем и обављају инспекције. Ова Агенција је званично регистрована тек 18. децембра 2009. године. Како је ЈП НОС регистровано 22. јула 2009., и ЗАПОЧЕЛО рад са истрошеним нуклеарним горивом пре око 2 месеца, очигледно је да је радило без дозволе, што значи да директор ЈП мора да буде позван на одговорност а рад заустави док независна ревизорска тела не испитају законитост формирања и рада ЈП. А према поузданим информацијама, ЈП је и чак послало допис директору Института Винча пре више од 2 месеца да они преузимају физичку безбедност Института. На основу чега? Ко им је издао дозволу? Не само да је ЈП радио без неопходних дозвола, већ је запослио необучене кадрове. Да би се добила основна дозвола за рад са јонизујућим зрачењем треба 2 месеца оновне обуке и плус још око 2 месеца специјалне обуке за рад са високо радиоактивним истрошеним нуклеарним горивом, што захтева специјалну обуку. Незнање директора ЈП се огледа и у томе што сматра да је легитимност ЈП дата доласком руских тимова. Он очигледно не зна да то није дужност руских тимова нити Агенције у Бечу да проверава регуларност ЈП НОС—а, већ српске независне регулаторне Агенције, која очигледно нити постоји нити ради свој посао. Ово је очигледан пример где се стиже када се у партијској држави направи и партијса наука.

normalna

13. januar 2010 17:25:00

Kad je posao na prepakivanju goriva poceo da tece normalno i bez tehnickih, organizacionih i medicinskih problema, smatrala sam da ce pakosnici i otimaci iz bivseg nuklearnog instituta prekinuti seriju nicim opravdanih i nicim izazvanih napada na javno preduzece i da ce smoci snage da se okrenu sebi i svojim brojnim problemima koje nisu resavali u Vinci nekoliko poslednjih decenija. Toplo savetujem gospodinu Alav-anticu da se pobrine za licence u svojoj laboratoriji koja mimo svih vazecih zakona vadi krv ljudima po ne bas cistim sobama u kojima izvode eksperimente. Ova krv inficirana je raznim virusima, pa i hepatitom C i B, HIV virusom, a nakon eksperimenata bacaju istu tu krv u gradsku kanalizaciju, a upotrebljene epruvete po dvoristu Vince (ko ne veruje, neka dodje da vidi). Umesto da neko pita istog vajnog naucnika oseca li on i njegova ekipa iz Upravnog odbora Vince krivicu sto su dirigovali rasturanjem Vince i pozove ih na odgovornost zbog lose procene oko uzimanja kredita po odluci Vlade, on prica li prica, a sto o tome sto prica malo sta zna, nema veze. Jos je smesnija Jasmina Vujic. Gospodja sa bezbedne prekookeanske sigurnosti SAD prati pomenutog gospodina iz Vince. Sto nam se strucnjakinja ne vrati, da licno brani svoje stavove, a uz veeeeliku Vincansku platu, i uslove u kojima rade preostali Vincanci. Gospodo, smesni ste. a i bilo je dosta, pustite ljude iz javnog preduzeca da rade, oni vas ne diraju.

Dragan Cvijan

13. januar 2010 17:25:27

Pa zar nisu dovoljna uverenja 50 svedoka kojima je sa Ajfelove kule prstom upro u svetlost mu radne kancelarije i sertifikata mu na pozlaceno penkalo dolaskom u Srbiju?

Nina

13. januar 2010 18:37:39

Pitam "normalnu" ko je to dao dozvolu ovoj Vladi da bez ikakve javne rasprave i dugorocne strategije, bez konsultovanja sa strucnjacima u nuklearnoj oblasti, sistematski unistava svaki trag nuklearnog istrazivackog rada u Srbiji? Da li doticna zna da kad se jednom uradi "seckanje" tj. dekomisija istrazivackih reaktora (i to opet bez javne rasprave i strucne analize da li to treba raditi) ova zemlja vise NIKADA nece imati pristup toj tehnologiji? Da li "normalna" zna da je sveze visoko obogaceno gorivo odneto bez ikakve javne rasprave o celishodnosti te odluke, a da se u isto vreme nije resio problem radioaktivnog otpada?? Da li doticna zna da postoje primeri drugih zemalja (vidi pod Libija), koje su uspele da sacuvaju svoj nuklearni istrazivacki program (i pored velikih pritisaka), dobiju besplatno odnosenje i svezeg i istrosenog goriva, kao i finasiranje daljeg rada istrazivackih reaktora?? Ko to onda insistira na kompletnom zatiranju svakog traga nukllearnog istrazivackog programa u Srbiji? Ko zatvara odseke za nukleranu tehnologiju na BU? Ko ignorise zahteva Rektora BU da se reaktori ocuvaju zaradi skolovanja i obuke sledece generacije ovih izuzetno vaznih strucnjaka? Ko ignorise zahtev sa potpisima oko 150 istrazivaca iz Vince podnetog Vladi da se ne radi ovo sto se radi?? Da li "normalna" moze da odgovori gde to dugorocnu strategiju naucno-istrazivackog rada vodi nazovi ekonomista koji nikada nije video ni "n" od nauke, ili "singapurac" koji dva rada iz nauke nije objavio? Da li "normalna" primecuje da nam se pored sistematskog unistavanja nauke sistematski unistava i obrazovanje? Koga to ona brani i zasto? Po cijem nalogu napada kolege koji zele da ocuvaju nas jedini multidisciplinarni institut od pretvaranja u "tehnoloski park" ili "zeleni povrtnjak"?

Umiljato jagnje

13. januar 2010 20:13:46

Lepo je sto iz vladajuce stranke i koalicije citaju i prate komentare. To je i cilj onih koji jesu normalni jer zele da ocuvaju ono znanje i saznanje koje je prezivelo razne scile i haribde. I da ga predaju buducim generacijama, jer ce im veoma trebati. A da li je "normalna" ona koja se tako predstavlja sama se izjasnila. Zarko zeli rasturanje i cepanje svega onoga od cega ni promil nisu u stanju da ostvare njeni istomisljenici i partijski nalogodavci. Interesantno je kako se svi iz "struktura" prepoznaju po identicnim pricama i pokusajima prebacivanja krivice na one kojim nisu niti ce biti ni za mali nokat. Bar ne u strucnom smislu i po objektivnim a ne politickim reperima tipa "dodjite da vidite". U nauci i u zakonodavstvu zna se kako se uverava. A zna se i kom su se periodu i od kojih sluzbi sirile lazne vesti o drugima.

nenormalan

13. januar 2010 20:56:11

Nije lepo sto "normalna" protiv kolege pise na taj nacin, mada je mozda dobro, jer ce citaoci verovatno dobiti kao poslasticu kontraoptuzbe, posto se cini da su u pravu i jedni i drugi. Nasa drzava je puna tzv. kvazi-naucnika, i to ne samo u Institutu u Vinci. O kvazi nauci na BU bi se moglo napisati jos vise, uostalom on je i veci od "Vince". Mi gubimo kriticnu masu i tu izgleda nema vise pomoci. Drzavi nauka ne treba, jer je samo izdatak i nista vise. Cela papazjanija je rezultat nikada jace partijske drzave, koja je nastala kao demokratski odgovor na onu prethodnu (ha ha). Pitanje je sta ce biti posle sledecih izbora, ako aktuelna vlast padne?

anafurduj

14. januar 2010 09:26:09

Normalna, bravo za komentar ! Sjajno je sto je g Pesic okupio ljude oko jednog ovako vrednog i ozbiljnog posla i verujem da mu strucan kadar nece nedostajati. Potrebno je mnogo sredstava, znanja i harizme da bi se uslo u ovako nesto i to je za svaku podrsku. A sto se tice pristupa uredjajima i edukaciji na fakultetima i institutima, to se odavno tretira kao privatna svojina onih koji imaju pristup, a edukacija se vrsi iskljucivo iz udzbenika.

Odgovoran

14. januar 2010 12:47:26

Gospodin Alavantić je, koliko sam upućen po zanimanju biolog, a ovde se poput renesansnog sveznadara, bavi kako on kaže strogim nuklearnim procedurama, pravnim pitanjima (čak daje sebi za pravo da ospori potpis ministra!) i inženjerstvom. A koliko je odgovoran prema svom poslu najbolje pokazuje to da je ovaj komentar pisao u toku radnog vremena. Dosta nam je dežurnih dušebrižnika, pustite ljude da rade svoj posao za koji su i odgovorni i plaćeni.

Obavestena

14. januar 2010 14:22:31

Javno preduzece NOS je osnovano da odradi prljvi posao odnosenja istrosenog nuklearnog goriva iz Vince. To JP NOS, koje je registrovano za odnosenje komunalnog djubreta, je formirano na nezakoniti nacin, dobilo sredstva preko zaduzivanja drzave, i koliko znam, jos uvek NEMA licencu za rad sa jonizujucim zracenjem i nuklearnm materijalima. Licencu za rad sa jz izdaje odgovarajuca agencija a ni jedan ministar nema prava da potisivanjem "ukaza" daje nekome licencu za rad. Ministar za nauku pod hitno mora da da ostavku . Drugo, JP NOS nema nikakva prava da otudjuje reaktore RA i RB, a pogotovu da ih zatvara, bez javne i strucne rasprave sta je najoptimalnije da se uradi sa reaktorima. Dok u se u svetu desava velika ekspanzija nuklearne enerketike, i u nasoj najblizoj okolini (u krugu od 500 km) ima 19 nuklearnih elektrana i bar 10-tak istrazivackih reaktora, nas ministar za nauku je krenuo da sve unistava. Pa svaka vam cast kolege na dugorocnoj strategiji kao u Srbiji upropastiti sve sto je vredelo!!

Teodosije Popovic

14. januar 2010 17:51:22

Istine radi, vazno je demantovati direktora novoformiranog Javnog preduzeca za radioaktivni otpad da nije tacno da su jedini ljudi koji znaju da pogone istrazivacki nuklearni reaktor RB u JP, a da ih nema u INN Vinca. Stoga nije tacna ni tvrdnja da po logici stvari taj reaktor treba da "predje" u javno preduzece. Ima nekoliko ljudi koji znaju da operativno opsluzuju istrazivacki nuklearni reaktor RB, posto su po struci nuklearni inzinjeri, i dalje rade u Institutu za nuklearne nauke VINCA. Logike nema kod Ministarstva i rukovodstva drzavne ustanove za radioaktivni otpad koja ima dva aktivna nuklearna inzinjera i dva penzionera za poslove u oblasti nuklearne tehnike, a plasiraju se neistine da toboze u njemu radi 100 i kusur ljudi koji se razumeju u tretiranju radioaktivnog otpada, a kamoli u nuklearnu tehniku, reaktorsku fiziku, nuklearne tehnologije, i nedaj Boze da se moze reci da imaju pojma u vezi nuklearne energetike. Dakle, u Institutu Vinca ima malo strucnjaka koji mogu da se bave ovom problematikom, a slobodno se moze reci da javno preduzece nema strucnjake za ove oblasti, za koje se reklamiraju u javnosti. Sirenje laznih vesti, nazalost nije jos u dovoljnoj meri kaznjivo, tako da svako moze da svasta izjavi i to neodgovorno sa funkcije direktora, pogotovu kada takav pristup podrzavaju pojidini ljudi iz vlasti, iz resornog ministarstva. Ova prepucavanja zaista nicemu ne vode, jer se politika umesala i unistava se profesionalnost i struka. Puno je plagijatora, foliranata kojih ima cak i medju profesorima na fakultetima, tako da se stancuju doktorati prakticno preko noci. Otuda i imamo puno magistara koji su u politici i preko noci su postali doktori nauka. Ako ima nekvalitetnih mentora i profesora na univerzitetu (drugom prilikom mozemo i da ih imenujemo sa tacnim podacima sta ne rade kako dolikuje njihovoj profesiji), sigurno je da ovakvo nadvikivanje preko novina, i besmislena reklama sa netacnim podacima i informacijama samo sledi logiku da nekvalitetni kadrovi mogu da kao rukovodioci vaznih drzavnih institucija naprave veliku stetu Srbiji u svakom segmentu rada. To vazi i za rukovodioca javnog preduzeca, ali i za rukovodstvo Instituta VINCA, koje je "prodalo" interese instituta i zajedno sa javnim preduzecem je ucinilo veliku i trajnu stetu naucnoj zajednici u Srbiji. Narod ima pravo da zna sta se desavalo u proteklih godinu dana, u kojima se unistava naucna riznica Srbije-Institut za nuklerane nauke Vinca, koji postoji 60 godina. I postojace jos neograniceno dugo, jer je INN Vinca neophodan Srbiji kako bi nasa drzava bila upisana u clanstvo naucno prepoznatljivih zemalja u svetu. Bez INN Vinca, Srbija je naucno-tehnoloski i intelektualno siromasna zemlja, van svih svetskih zbivanja. I ovo narod koji cita Novosti mora da sazna!

Zbunjeni

14. januar 2010 18:17:43

Cinjenice koje je naveo dr Alavantic su nepobitne: JP NOS nema licencu za svoj rad i ne moze je dobiti ni od neke "Normalne", niti od nekog ministra, pomocnika, niti od Rusa izvrsilaca nekih delova programa. Zna se ko to radi po zakonu, a taj niti je postojao, niti je izdao takvu licencu. Kako li se zove nesto sto se ne radi u skladu sa zakonom i sta li se ono radi u takvim prilikama? Ne znam kako to neko javno preduzece moze da radi nesto sto je propisano strogim zakonima i svuda u svetu to rade ovlascene institucije. JP NOS ta ovlascenja, sto je svima jasno, nema i pitanje je da li i moze da ih dobije. Cini mi se da nuklearna i radijaciona sigurnost nisu nesto sto se obezbedjuje ogradama i kontrolom ulaza? Izgleda da neko sa velikim ovlascenjima nije ukapirao. Ili ja nisam nista ukapirao?

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=167884&title_add=%3Cspan%20class%3D%22pret_rec%22%3EUran%3C%2Fspan%3Eijum%20vi%C5%A1e%20ne%20preti&kword_add=vinca%2C%20nuklearno%20gorivo&search=uran

Nuklearka sa komšijama

I. MIĆEVIĆ, 09.01.2010 20:13:29

Ocena: 3.67 (Glasova: 9)

Komentara: 0

 

Dr Marina Šokčić-Kostić

U BUDUĆNOSTI nam je neophodna struja iz nuklearne energije, zato treba da budemo mudri i smislimo koji način je najpametniji da je obezbedimo. To ne znači nužno da moramo da je gradimo u Srbiji. Sve više zemalja udružuje se i pravi zajednička postrojenja, jer ona mnogo koštaju. Tako i naš region treba da promisli i nađe lokaciju i sredstva za zajednički reaktor.
Ovako dr Marina Šokčić-Kostić, nuklearna fizičarka koja danas radi u Nemačkoj, za „Novosti" odgovara na pitanje treba li Srbiji nuklearna elektrana.
Osim zajedničkog, međudržavnog ulaganja u reaktor, na isti način, smatra, treba rešiti i problem odlaganja otpada. Jedno odlagalište u regionu bilo bi dovoljno za sve.
- Moramo se u ove tokove uključiti na vreme. A za to su nam, pre svega potrebni kadrovi nove generacije nuklearnih fizičara i tehničara. Upravo o tome sam pre neki dan razgovarala sa prof. Jasminom Vujić, profesorkom nuklearne fizike na američkom

Berkliju, rektorom Brankom Kovačevićem i još nekoliko kolega. Svi smo spremni da pomognemo znanjem, da se na Beogradskom univerzitetu ponovo školuju vrhunski stručnjaci kakvi su izlazili iz naših generacija.
Marina Šokčić-Kostić radi u nemačkoj kompaniji „Nukem", jednoj od svetskih lidera u oblasti zaštite i dekomisije opasnog ozračenog otpada. „Nukem" je danas u vlasništvu ćerke firme čuvenog „Rosatoma". I gde god ovaj ruski gigant u svetu gradi nuklearke, njena kompanija brine o opasnom otpadu.
Pre odlaska u inostrastvo, naučne, a posle i karijere u privredi Nemačke, dr Šokčić-Kostić radila je u Institutu „Vinča". Za nju i sve koji su odatle potekli važi, kaže, pravilo - jednom vinčanci, uvek vinčanci. Danas je institut, u kome je počela da radi sa samo 23 godine, spreman za ozbiljne promene, procenjuje:
- „Vinča" ima odličan potencijal, ali mora da se prilagođava. Veliki reaktor je u postupku dekomisije, pakovanja goriva, seckanja postrojenja na delove i njegovog bezbednog skladištenja. To je moralo da se uradi, jer se od 1984. godine ne koristi. Ali, tu je i mali reaktor, koji je uvek bio „školski", služio je za stručnu obuku. Jedini je takav u čitavom regionu. Zato bismo mogli da ga iskoristimo, osavremenimo, napravimo regionalni naučni centar.
I odlagalište otpada se, prema njenom mišljenju, mora iseliti iz Vinče, koja je preblizu Beograda. Lokacija ima mnogo, ali o njima treba da odluče geolozi.
- Otpad čak i ne moramo da skladištimo u planinama Srbije. Možemo sa nekim da sklopimo dobar poslovni ugovor i transportujemo ozračeni materijal u drugu zemlju - zaključuje dr Marina Šokčić-Kostić.

FENIKS
- Nuklearna energija je ptica feniks u celom svetu. Do pre nekoliko godina nije postojalo interesovanje, ali sada se ponovo svuda priča o ovom čistom izvoru energije - kaže naša sagovornica.

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=167586&title_add=%3Cspan%20class%3D%22pret_rec%22%3ENuklearka%20sa%20kom%C5%A1ijama%3C%2Fspan%3E&kword_add=nuklearka%2C%20marina%20sokcic&search=Nuklearka%20sa%20kom%C5%A1ijama

Бурићима са радиоактивним отпадом истиче рок трајања

У току је „операција" препакивања две и по тоне нуклеарног отпада после чега, сходно програму сачињеном пре више година, следи транспорт у Русију

 

У Винчи је току препакивање опасног материјала (Фотографија преузета са сајта www.elitemadzone.org)

Ових дана у Институту „Винча" у току је препакивање потрошеног нуклеарног горива у формат погодан за транспорт, после чега ће две и по тоне отпада бити одвезено у Русију. Ово је за „Политику" потврдио др Крунослав Суботић, експерт за нуклеарна питања, сарадник и некадашњи директор установе из Винче.

– Стручњаци отварају бурад, ваде отпад и пакују га у специјално обезбеђене контејнере који ће потом, веома брзо, бити утоварени на авион или на воз и одвезени у Русију. Тачну локацију не знам, она је ипак донекле у домену тајне –претпостављадр Суботић.

Колико и да ли уопште има истине у причама да из Винче прети радиоактивна опасност по Београд, поготову ако се зна да је Србија окружена са 20 нуклеарних реактора који се налазе у пречнику до 500 километара?

– Ако Београд „лежи" на потенцијалној атомској бомби која „вреба" из Института „Винча", онда Букурешту, Софији или Будимпешти „прети" многоструко већа опасност, имајући у виду количину радиоактивног отпада који се налази у окружењу тих престоница – мишљење је др Суботића.

Научници се слажу да не постоји безбедна доза радиоактивности и да је свако зрачење које се отме контроли, па и оно најмањег интензитета, опасно по здравље.

Наш саговорник подсећа да је потрошено гориво у Винчи смештено у бурићима која имају век трајања због чега је пре шест, седам година и покренуто питање елиминисањануклеарног отпада. Бурићима који се налазе у Институту у Винчи, како он каже, истиче рок. Ситуација ипак није драматична и све док се поштују прихваћени стандарди складиштења – опасности нема.

Као директор Института „Винча", у периоду од 2001. до 2003. године, др Крунослав Суботић био је аутор програма „Винд" којим је дефинисан начин елиминисања радиоактивног отпада, односно потрошеног горива.

– Истина, мало је то спорије ишло, али сада треба коначно да дође до транспорта. То се радило у сарадњи са Бечком агенцијом, Американцима и Русима (враћање истрошеног горива земљама произвођачима). „Операција" је у току и до краја 2010. треба да се заврши. Тамо у Русији ће се то разним процесима свести на педесетак литара јаког радиоактивног раствора што ће бити „збринуто" на адекватан начин – каже Суботић.

Страх од нуклеарне катастрофе има, према речима нашег саговорника, глобални карактер.

– Када је реч о нуклеарном програму, ви нисте заштићени од грешака у непосредном суседству. Још горе, своје грешке можете да контролишете на неки начин, а туђе не – каже др Суботић.

Милан Јанковић

---------------------------------------------

Нуклеарке будућност

У свету сада функционише 400 нуклеарних реактора, снаге око 400.000 мегавата. Тренутно је у изградњи нових стотинак реактора, а прогноза је да ће за 40 до 50 година на планети бити 1.700 нуклеарних електрана. Крунослав Суботић објашњава да, ако Србија крене тим путем, овде ће бити десетак реактора. Они морају да буду смештени уз неки водени ток због потребе хлађења.

 

[објављено: 11/01/2010]

  

 

пошаљите коментар | погледајте коментаре (0)

 

vincanac1 , 11/01/2010, 19:54

Ne verujem da u zemljama okruzenja koje koriste nuklearke, ceo posao vodi preduzece za komunalne delatnosti koje nije registrovano za rad sa nuklearnim otpadom, mada se u nazivu ovog javnog preduzeca pominju nuklearni objakti. Nije poznato od koga je direktor ovog preduzeca , I kada, stekao licencu za rad sa radioaktivnim materijalom. On, samim tim, nije neko koga treba povezivati sa buducom nuklearkom u Srbijii sto se u stampi pominje Ovo mi vise lici na pocetak predizborne kampanje za izbore koji dolaze sa motom nuklearke. Novac za izbore je pripremljen, virtuelna nuklearka je tema mnogih novinskih napisa . Posle izbora cemo da zaboravimo nuklearke za dugi niz godina.

propustena prilika, 12/01/2010, 01:21

Citaocima se mora pojasniti da nije samo kolicina visoko radioaktivnog materijala odlucujuca za velicinu ekoloskog akcidenta, nego je to pre svega nestrucno rukovodjenje i nedostatak opreme. Iako je u Vinci mnogo manje radioaktivnog otpada nego u susedstvu, ipak ga ima sasvim dovoljno da nestrucno rukovodjenje povereno partijskim aparatcicima i drugim poslusnicima, a bez adekvatne kontrole moze izazvati teske posledice, pre svega po ljude koji rade a i pos am Beograd. Trebalo je da autor kaze zasto je propustena prilika da se dobije kompenzacija za neprocenjivo vredno cisto nuklearno gorivo koje je odneto za njegovog mandata te tako dobiju sredstva da se pitanje otpada resi pre nego sto bude dovedeno na ivicu akcidentne situacije.

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Buricima-sa-radioaktivnim-otpadom-istiche-rok-trajanja.sr.html

Traži se odgovornost direktora Vinče

Traži se odgovornost direktora Vinče

 

Autor Gost

Monday, 28 December 2009

Pojedini elementi za utvrdjivanje stepena neodgovornog, nesavesnog postupanja i zloupotrebe službenog položaja od strane generalnog direktora INN «Vinča» dr Jovana Nedeljkovića koji se mogu sankcionisati u skladu sa Krivičnim Zakonikom Republike Srbije Generalni direktor INN Vinča je odgovoran za kršenje zakonskih propisa i za velike propuste u narušavanju prava radnika iz radnog odnosa i u domenu bezbednosti i zdravlja zaposlenih iz INN Vinča. Т ačnije rečeno, postupao je neodgovorno i nesavesno, i zloupotrebio je svoj službeni položaj zato što je učinio (ili nije učinio, a bio je dužan) sledeće stvari: Što nije branio pravo istraživača u INN Vinča da se bave osnovnom delatnošću instituta, pravo da se nesmetano bave naučno-istraživačkim radom u laboratorijama 010, 060, 070, 100, 140 i 150. Pored toga nije preduzimao adekvatne mere da spreči ugrožavanje bezbednosti zaposlenih koji su locirani u neposrednoj blizini nuklearnih objekata, tako što je direktor Instituta prepustio da se obavljaju poslovi na programu VIND sa nuklearnim materijalom bez odgovarajućeg nadzora, koji je propisan zakonom. Što nije sprečio pokušaje konfiskacije, praktično otimačine i agresivnog ataka od strane direktora JP na opremu, objekte i postrojenja koje su vlasništvo INN Vinča. Izmedju ostalog, na specifičan način su praktično otudjeni reaktori RA i RB iz INN Vinča, a direktor nije to sprečio, niti adekvatno reagovao. Što nije tražio saglasnost od UO INN Vinča na svaku odluku koju je doneo u pisanoj ili usmenoj formi u nagodbi i u dogovoru sa direktorom JP NOS. Tako se desilo da je bez ikakvog Elaborata o bezbedonosnoj proceni prepustio rad fizičko-tehničkog obezbedjenja (FTO) i vatrogasne službe (VatSl) INN Vinča drugom pravnom licu, tako da INN Vinča, kao jedinstveno pravno lice nema svoje FTO i VatSl da obezbedjuje objekte instituta na vlastitoj teritoriji (prilog dopis direktora JP NOS u vezi FTO koji poštuje direktor INN Vinča protivno zakonskim propisima). Što je učestvovao u prikrivanju akcidenata koji su se u periodu 2006-2009.g. dešavali u toku rada na programu VIND, i što nije o tome obaveštavao stručne službe INN Vinča (Laboratoriju Zaštita), zaposlene i UO INN Vinča, u skladu sa Statutom i zakonskim propisima koji se odnose na održavanje bezbednosti zaposlenih na zakonom dozvoljenom nivou. Što nije poštovao zakonske propise, Statut i opšte akte koji se odnose na zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost na teritoriji INN Vinča, odnosno svojim nečinjenjem je ugrozio bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu. Što je dozvolio da drugo pravno lice (JP NOS) koje sprovodi aktivnosti na prepakivanju isluženog nuklearnog goriva sprovodi nadzor nad situacijom u INN Vinča što se tiče posledica tih aktivnosti, na šta po zakonu JP NOS nema pravo. JP NOS ne sme kontrolisati uticaj svojih aktivnosti na INN Vinča u smislu kontrole nuklearne sigurnosti i bezbednosti. Što je prihvatio da drugo pravno lice utvrdjuje teritoriju INN Vinča i objekte u kojima rade istraživači kao tzv. «krug nadzora iz JP NOS» u okolini nuklearnih objekata koji kontroliše služba JP NOS. Služba JP NOS je namenjena kontroli aktivnosti na prepakivanju isluženog nuklearnog goriva u okviru nuklearnih objekata iz JP. Što je dozvolio da se otudje nuklearni reaktori RA i RB koji su namenjeni za istraživanja, i tako ugrozio svaku dalju mogućnost istraživačkog rada u institutu, a time je ugrozio i obrazovnu delatnost i istraživačku delatnost instituta kao članice Beogradskog univerziteta (prilog pismo rektora BU). Što postupa po pravilnicima drugog pravnog lica (JP NOS) iz delokruga nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti na teritoriji INN Vinča, što je protivzakonito. Što ne poštuje nalog iz dogovora sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj od 24.08.2009.g. kojim je predvidjeno da se utvrde medjusobna prava i obaveze INN Vinča i JP NOS, i posebno deobni bilans opreme, postrojenja i objekata INN Vinča. (Prilog Zapisnik o dogovoru u MNTRS od 24.08.2009.g. i pismo direktora INN Vinča upućeno MNTRS). Što je dopustio da se ometaju ili sprečavaju da rade u regularnim uslovima zaposleni u INN Vinča, koji po prirodi posla obavljaju transport radioaktivnog materijala u skladu sa zakonskim propisima. JP NOS ne može preuzeti regulatorne funkcije u odnosu na institut, a direktor INN Vinča je postupio protivzakonito omogućavajući JP NOS da upravo to čini bez njegove intervencije u smislu protivljenja i zastupanja interesa INN Vinča u ovoj oblasti. Što je direktor INN Vinča putem sajta na internetu i svojim javnim izjavama na sednici Naucnog veca, kao i u svom pojavljivanju na RTS 12.12.2009.g. sugerisao da je nuklearna sigurnost i bezbednost u INN Vinča pod kontrolom drugog pravnog lica, iako je čak i samo letimičnim pregledom od strane stručnjaka iz INN Vinča uočeno da su Pravilnici JP NOS u suprotnosti za važećim odredbama za tu oblast od interesa u ovom slučaju. Time se unosi element nesigurnosti po pitanju bezbednosti zaposlenih u INN Vinča, za šta je isključivo odgovoran u INN Vinča njegov generalni direktor. Što nije zatražio pravno mišljenje u vezi svih stvari koje se tiču ocene zakonitosti i ustavnosti Odluke Vlade Srbije o osnivanju JP NOS , kao i utvrdjivanja nacrta Posebnog sporazuma o deobnom bilansu sa JP NOS od pravne službe INN Vinča ili nezavisne advokatske kancelarije kako bi u skladu sa zakonskim propisima zaštitio prava zaposlenih iz instituta u raspolaganju sredstava za rad, i time je onemogućio zaposlene INN Vinča da ostvare svoje pravo na naučno-istraživački i na vršenje bilo kog drugog tipa stručnih poslova. Što u vezi nuklearne bezbednosti i sigurnosti nije postupao po Pravilniku o bezbednosti i zdravlju na radu INN Vinča, i nije postupao u skladu sa Pravilnikom o zaštiti od zračenja INN Vinča. U tom smislu direktor je direktno nesavesno radio svoj posao jer nije zatražio mišljenje Komiteta za nuklearnu sigurnost i bezbednost INN Vinča, i dozvolio je da taj Komitet prestane da funkcioniše, odnosno svesno i namerno je podržao blokadu rada tog Komiteta. Što nije saopštio prava zaposlenima iz INN Vinča koje je prepustio direktnim pritiscima i čak možda i nekim ucenama od strane direktora JP NOS tokom oktroisanog «preuzimanja» zaposlenih iz INN Vinča za rad u JP. Pritom generalni direktor INN Vinča je učestvovao na sastancima gde se u prisustvu direktora JP NOS direktno vršio pritisak na zaposlene iz Centra NTI-150, laboratorije za Zaštitu od zračenja i organizacionih jedinica za fizičko-tehničko obezbedjenje i medicinsku zaštitu instituta da prihvate ugovore o radu koje direktor INN Vinča nije dostavio Pravnoj službi INN Vinča na razmatranje, i time je uskratio zakonsko pravo zaposlenima da dobiju pravno mišljenje kao pravnu pomoć na šta su imali prema zakonskim propisima za ovu oblast uredjivanja radno-pravnih odnosa. Što kao generalni direktor INN Vinča nije reagovao u skladu da odredbama Statuta INN Vinča po više pitanja, a posebno u domenu javnog obaveštavanja zaposlenih, zaštite na radu, bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu, zastupanja interesa instituta na šta je bio obavezan po zakonu i podzakonskim propisima, Statutu i opštim aktima instituta. Što je imao saznanja o protivzakonitim aktivnostima svog zamenika, nije preduzeo da se spreče protivzakonite aktivnosti ili je saučestvovao u ostvarivanju protivzakonitih aktivnosti u i van INN Vinča u realizaciji poslova na programu VIND i u realizaciji protivzakonito sklopljenih ugovora sa drugim pravnim licima koji su klijenti INN Vinca, npr. u poslovima sa Kliničkim centrom u Podgorici (2008.g.), sa Institutom za onkologiju u Beogradu o odnosenju radioaktivnog materijala u čemu je načinjena šteta oko 14.000.000 dinara (po tadašnjem kursu u odnosu na evro) po institut Vinča (2008.g.), sa Kliničkim Centrom Srbije u Beogradu (2008-2009.g.) u projektovanju zaštite u PET Centru, itd.(prilozi kao dokazni materijal uz dokument o predmetnoj materiji označenom sa 1. KZK zloupotreba gen.direktora i 2.dokument o nepoštovanju-zloupotrebi generalnog direktora). Što nije poštovao odluku UO o odbijanju uzimanja zajma od poslovnih banaka u iznosu od 25.000.000 USD, pri čemu je tražio protivno toj odluci načine da se taj zajam ipak odobri INN Vinča (prilog-pismo). Napomena: Svi prilozi koji su vezani u nazivu za tacke ovog dokumenta, su dostupni javnosti. Planira se da se ovaj dopis, potkrepljen odgovarajućim dokaznim materijalom, uputi nadležnim državnim organima istrage i gonjenja (Ministarstvu unutrašnjih poslova, Javnom tužilaštvu itd.). 30.11.2009.

http://www.dragas.biz/content/view/6440/68/

Божидар Ђелић: Србија мора бити присутна у нуклеарним пројектима

Интервју: Божидар Ђелић, потпредседник владе и министар за науку

Седам приоритета за развој српске науке

То су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета

 

Божидар Ђелић: Око стотину научника се вратило у протеклих неколико година (Фото Танјуг)

Србији је неопходна стратегија образовања и то не само елите. Поражавајуће је да девет година после демократских промена, последње две ресорне стратегије које нису усвојене јесу стратегије у домену науке и образовања. Што се тиче науке, ми смо завршили тај посао и после вишемесечне и квалитетне јавне расправе, стратегија научног и технолошког развоја је прослеђена влади на мишљење и усвајање, а доступна је и на сајту Министарства за науку, каже за „Политику" Божидар Ђелић, потпредседник владе и министар за науку.

Важно је да имамо стратегију на пољу образовања, јер је јасно да постоји веза између образовања нације и њеног благостања. Србија никако не жели да буде место јефтине радне снаге, те морамо имати јасне идеје у ком правцу ће се развијати образовање елите, али и друштва уопште. Прошло је време када неко може мислити да је тиме што је стекао диплому завршио своје образовање. Оно мора бити константна ствар. Због тога ће Србија морати поново да развије цео систем континуираног образовања одраслих. Не да би се описменили, већ да би се омогућило стално освежавање њихових знања.

Које примедбе су изнете током јавне расправе о научној стратегији и које ће бити прихваћене?

Расправа је почела у јуну месецу и закључена је почетком децембра. Било је на хиљаде сугестија, добили смо коментаре од министара науке свих европских земаља, европске комисије, радили смо са три инострана експерта које је платио Унеско, одржане су десетине тематских округлих столова... Један број сугестија јесте прихваћен. Један од главних предмета расправе су били приоритети, јер је нормално да сваки научник сматра да је његова дисциплина важна. Министарство је предложило, а расправа потврдила, седам националних приоритета у домену науке и технологије, а то су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета. Посвећена је значајна пажња интелектуалној својини, и дошли смо до решења да сам патент припада државној институцији која га је финансирала, а да бар пола прихода од евентуалне комерцијализације иде онима који су направили изум.

Да ли је реално очекивати да ће се неко од врхунских домаћих научника са каријером у иностранству вратити и шта је предуслов за то?

Ми морамо имати јасне приоритете. Први приоритет је да научници и интелектуални радници који су присутни у нашој земљи, независно од њихове старосне доби, имају могућности да развију своју каријеру у Србији. На бази таквог напретка, морамо успоставити много јаче везе са нашом интелектуалном елитом у дијаспори, и обезбедити њихов повратак у оним случајевима где постоји заједнички интерес. Изоловани програм повратка научне дијаспоре, а да у земљи не постоје услови и озбиљнији приступ за све, био би осуђен на неуспех. Због тога је од првокласног значаја што је Управни одбор Европске инвестиционе банке одобрио 200 милиона евра за научну и технолошку инфраструктуру наше земље. На регионалном састанку „Европа–Западни Балкан" 9. децембра подељена су прва бесповратна средства у оквиру плана за Западни Балкан у износу од 26 милиона евра, од чега је Србија добила 8,5 милиона. Осим тога, у буџету за следећу годину, упркос генералној кризи, доћи ће до повећања издвајања за науку за десет одсто, односно за милијарду динара. Самим тим, буџетска и друга средства омогућиће да следеће године први пут ефективно и циљано улагање у науку достигне 0,5 одсто бруто домаћег производа, што је у односу на садашњих 0,3 одсто значајан помак. За дијаспору је, унутар операције са Европском инвестиционом банком, резервисано око двадесет милиона евра. Повратак за собом повлачи и обавезе научника, тј. мобилисање додатних средстава из иностранства. Повратници морају јачати цео систем.

Али, стручњаци се још увек не враћају?

Није тачно да се не враћају. Око стотину научника се вратило у протеклих неколико година. На Институту за физику, неколико лабораторија воде људи који су се вратили. У технолошком инкубатору у оквиру Београдског универзитета неколико технолошких фирми такође воде повратници. Не кажем да је то велики број, али постоје људи који се враћају. Сусрет са нашом научном дијаспором је обавезни део сваког мог путовања, научна стратегија је послата на више од 300 адреса наших научника у дијаспори, и један број њих нам је дао одличне сугестије. Један део станова који ћемо градити у новобеоградском блоку 32А биће резервисан за повратнике.

А како коментаришете то што се код нас још увек млади људи школују за непостојећа занимања и она за којима не постоји потреба?

То није само српски, већ и светски проблем. Рецимо, један од кључних проблема о којима је говорио и Барак Обама јесте недовољан број младих Американаца који студирају природне науке. Тачно је да се код нас само 37 одсто студената опредељује за природно-математичке и техничке науке и интегрални део стратегије развоја науке јесте договор са Министарством просвете да већ за следећу школску годину квантитативно одредимо оне правце у образовању који морају добити посебан подстицај. У демократском систему људи имају слободу да студирају оно што желе и ми им то нећемо ускраћивати. Међутим, уколико жеље нису у складу са стратегијом државе, нема разлога да добију буџетско финансирање. Са друге стране, уколико је нешто нарочито важно за државу, у интересу нам је да обезбедимо додатна средства за школарине и стипендије. Нпр. 2006-2007. године, само шест одсто дипломираних студената је било у природно-математичким наукама, и 31 одсто у техничко-технолошким. Наш циљ је да дођемо до 15 одсто у природним и 35 одсто у техничким наукама за пет година.

Бранка Малиш

----------------------------------------------------------

Србија мора бити присутна у нуклеарним пројектима

У последње време води се полемика око тога да ли треба градити нуклеарну електрану или не. Не улазећи у то да ли ће до изградње заиста доћи, има ли у Србији стручних кадрова обучених за рад са оваквом технологијом?

Не, немамо такав кадар, нити постоји пројекат изградње нуклеарне електране. То не значи да Србија не треба да буде присутна у домену примена нуклеарне енергије. Бићемо укључени у пројекте Међународне агенције за атомску енергију, односно у примени нуклеарне енергије у домену здравља и у домену пољопривреде. Посебну пажњу посветићемо примени нуклеарне енергије у превенцији рака.

 

[објављено: 29/12/2009]

  

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sedam-prioriteta-za-razvoj-srpske-nauke.sr.html

 

 погледајте коментаре

 

Зоран , 28/12/2009, 22:42

Министарство је предложило, а расправа потврдила, седам националних приоритета у домену науке и технологије, а то су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.________ Не тих седам, него ових: Укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију и укинути негативну селекцију.

srb , 28/12/2009, 22:43

Informacioni, komunikacioni i nacionalni identitet, podrazumeva i korišćenje ćirilice na internetu i omogućavanje slanja SMS poruka na ćirilici za početak!

ибн Малик , 28/12/2009, 23:59

Много смо напредовали. Пре 40 година имали смо веома стручне кадрове за нуклеарне технологије, а данас их немамо. Нажалост, слична ситуација је и са другим технологијама.

sarma jovan jovanovic, 29/12/2009, 00:24

Vec drugu godinu zaredom Ministarstvo nauke raspisuje konkurs za dodelu stipendija osvajacima medalja sa internacionalnih takmicenja, i vec drugu godinu zaredom uslovljava da to budu ucenici visih razreda srednje skole. Nas najbolji matematicar Teodor fon Burg tako ne moze da se javi na konkurs Ministarstva koje vodi ministar koji se tako sprda sa buducnoscu Srbije i tera najbolje iz nase zemlje. Sramota!

Penzioner , 29/12/2009, 00:28

Kao što @Zoran reče, kao prvo i osnovno ukinuti negativnu selekciju. Ukinuti neodgovorno mešanje političara u izbor rukovodećih kadrova. U jednom važnom privrednom preduzeću u Beogradu na vrhu piramide rukovođenja se nalaze potpuno nekompetentni kadrovi jedne političke stranke. Svi to znaju i svi ćute, što je najbolji dokaz da se radi o vladavini "demokratije" zastrašivanjem. Zastrašujuće je i za mene koji više nemam radnih obaveza i obaveza prema porodici. Koliko se to poznatih naučnika vratilo u zemlju (u procentima), što tvrdi ministar. Ministar nas može ubediti samo zvaničnim brojkama, naručene statistike i ohrabrujuće pričice više ne prolaze ni u predizbornim kampanjama.

Dusan R, 29/12/2009, 02:28

Kupite dva ciklotrona za proizvodnju 18-FDG i nekoliko PET-CAT, i gamma/rendgenskih uredjaja pa da borba protiv kanceroznih obolemja pocne. Porazgovarajte sa naucnicima i Vinci koji pod nemogucim uslovima proizvode radiofarmaceutike pa ce vam biti jasno odkud poceti. "Neprestano unpredjenje prvi je preduslov opstanka."

Voja , 29/12/2009, 05:50

Imali smo mi i do sada decenijama i decenijama programe za podsticaje nauke. Sad nam dolaze strani strucnjaci da grade (np. most na Adi) sa obrazlozenjem da mi ne umemo. A ko ih je doveo treba li reci? Ako se pazljivo citaju odgovori g-din ministar i ne slusa sta ga se pita. (np. o skolovanju za nista).

Bane , 29/12/2009, 07:42

Postovani gospodin Ministre, I ja i desetine naucnika u dijaspori koje znam smo se probali vartiti, neki i vise puta! Docekala nas je otvorena agresija i sistem koji je tako koncipiran da za nas nema mesta. Procitajte vest od pre dva dana u Novostima, o povratku Dr Veljka Nikolica. Slazem se da bi sve krenulo ka boljem kada bi se nesto od Vaseg plana sprovelo u delo! Iskustvo me, na zalost, cini veoma skepticnim! Srbija trenutno nema nauku, a bez korenite promene naucnog kadra i naucnog sistema u zemlji Srbija nece ni imati nauku!

ctahko , 29/12/2009, 07:42

Teško državi kojoj ekonomsku i naučnu budućnost kroje stručnjaci tipa Đelić, Dinkić, Jelušić... Đelićeve reforme su izazvale propast i ekonomski kolaps i u Poljskoj i pogotovo u Rusiji. Rusija je pod Đelicem i "strulnjacima" koje je okupljao Saks 1998 godine i dozivela totalni BANKROT. Umesto prosperiteta uz Monsanto, FIAT, CocaColu i slične kompanije kojima Đelić i Dinkić širom otvaraju vrata na srpsko tržište, Srbiju uskoro očekuje kolaps i GLAD. Korporativni fašizam je zav ladao srpskom politikom i ostatcima privrede. Čeka nas sudbina Argentine, Mađarske, Grčke... i drugih prezaduženih i u raljama svetskih bankara (MMF I SB) zaglavljenih država. Nnam je bog ek na pomoći.

Dr. naucnik, 29/12/2009, 08:19

Gospodine Djelicu, navedite nam samo jedan institut i ime jednog(od stotine..) naucnika koji se vratio iz inostranstva da zivi i radi u Srbiji? Osam miliona za nauku! Gospodine Djelicu, pa to je kap za razvoj i ucinak na tom polju. Dali je vama poznato koliko je potrebno samo jednoj laboratoriji godisnje za normalan rad (sto nikada ne garantuje i uspeh),kolike plate mislite da date ljudima koji veoma cesto provode dan i noc u laboratorijama, da negovorimo o putovanjima na obavezne svetske skupove. Recimo fizika, nikada nijednoga naucnika iz Srbije nema. Radim u inostranstvu (docent i vodja projekata na jednom renomiranom koledju) nisam uspeo da sretnem, jos manje da mi se javi neko iz Srbije na moja trazenja, za mesto doktoranta.Dodju ljude iz Kine, Poljske, ali Srba nigde. Nekako mi nije jasno o kojim se to naucnicima radi koji se vratise? A nas koji se bavimo naukom i nema tako mnogo,uglavnom se poznajemo. To sto govorite je za neupucene, nikako za nas koji poznajemo situaciju.

Nikola , 29/12/2009, 08:36

O kakvom crnom vraćanju naučnika iz sveta priča ministar? Ja znam za troje kolega koji su se ovde vratili da bi sebi dozvolili da ih maltretiraju, šikaniraju i omalovažavaju. Najdrastičniji primer je kolega koji je radio na Univerzitetu u Kembridžu koji na je ostao bez bosla na jednom beogradskom fakultetu jer ga ovdašnji velikani i genijalci nisu reizabrali. Zato ministar i Ministarstvo pre ikakve populističke priče o "povratku naučnika" treba da odgovore na nekoliko pitanja. Na šta će da naiđu ako se vrate, kome će biti prepušteni, sa čijim sujetama će se sudariti, na koja mesta će biti postavljeni, čija će mesta zauzeti, ko će im umanjivati značaj i da li će i koliko dugo ostati u sredini iz koje su svojevremeno otišli, a u kojoj se ništa nije promenilo. Sve je isto kao pre 15-20 godina.

prioritet depolitizacija, 29/12/2009, 08:40

Prioritet Prvi prioritet mora da bude ocuvanje kadra koji je preziveo tantalove muke tranzicije i politizacije. Makar zato da bi mogao da skoluje nove kadrove. Zanimljivo je poznavanje o postojanju nuklearnih (ne)strucnjaka kojima je poverio prepakivanje visko radioaktivnog nuklearnog goriva preko JP NOS nestrucnjaka. Ostaje da objasni zasto unistava ono nuklearnih strucnjaka koje je preostalo u institutu Vinca, zasto im oduzima objekte i nuklearne reaktore, kao ogledne jedinice za skolovanje novih nuklearnih strucnjaka. Morao bi znati da se to protivi zahtevu rektora BU, ciji je Institut Vinca ugledni clan, bar prema produkciji i kvalitetu naucnih radova,sve pod uslovima nedostojnim tretmanu naucnih radnika od strane vlasti

Milan , 29/12/2009, 08:52

Nadam se da politička elita zaista davati vrhunski prioritet razvoju nauke i obrazovanja u Srbiji, a ne ostati na praznim rečima i obećanjima u svrhu podizanja svog političkog rejtinga. Bez nauke i obrazovanja Srbiji nema budućnosti, zato dragi političari odrešite svoju kesu, umanjite svoje dnevnice, opeorezivajte tajkune (miliardere) i ulagajte u bolje sutra našoj deci...

ANA , 29/12/2009, 09:21

@Зоран , 28/12/2009, 22:42, Penzioner , 29/12/2009, 00:28 Потпуно сте у праву! У српској науци нешто се мења, коначно смо схватили да је посао научника да ради науку и, преко научних радова, извештава научну јавност о својим резултатима. Међутим, највећи проблем су и даље спрега политике и науке, отпор старијих који се не одричу привилегија тек тако и недовољна брига о научном подмлатку.

Vincanac , 29/12/2009, 09:34

Srpski naučnici se dobro sećaju gospodina Domazeta, prvog post-oktobarskog i "reformskog" ministra za nauku koji je svoj katastrofalno neuspešni mandat utrošio u pokušajima da uništi Vinču - najveću naučnu instituciju u Srbiji. Sada za ministra opet imamo kadar Demokratske stranke i naučnici sa skepsom i strepnjom gledaju na svaki njegov potez: u Upravni odbor Vinče je doveo gospodina Domazeta a za direktore u Vinči Ministarstvo je postavilo poslušnike i članove DS-a. Zato pitanje za ministra, da li je DS kao svoj strateški cilj odabrala da uništi naučni institut "Vinča"?

sasa istrazivac, 29/12/2009, 09:54

A kada cete istrazivace da primite na neodredjeno, jer to je jedini nacin da im date sigurnost da ostanu, a radovi ce biti prikaz njihovog stvarnog ucinka.

Lela , 29/12/2009, 10:21

Imam 30 godina, doktorat, prilican broj radova i radim u jednom naucnom institutu. Moje vrsnjakinje i koleginice svuda u Evropi pored ovoga jos imaju stan i porodicu. Zasto ja to ne mogu da imam? Zato sto se u ovoj zemlji prica jedno a radi drugo! Moja koleginica u Spaniji, iako nije stalno zaposlena kao ja, moze sa 23-24 godine da udje u prvu banku i podigne stambeni kredit na 50-60000 evra. Ja ovde ne mogu da podignem kredit ni na 500 evra za kompjuter jer mi banka trazi da budem STALNO ZAPOSLENA. Gospodin Djelic se nije proslavio kao ministar nauke, to je prvi ministar nauke koji nikakve veze nema sa naukom, ali on je BANKAR. Pa gospodine Djelicu ako nista drugo ne mozete da uradite za srpsku nauku, onda bar UBEDITE banke koje ste vi i g. Dinkic dovele da mladim naucnicima daju kredit.

Nauka , 29/12/2009, 11:00

Nauka i naučnici su retke i osetljive biljke koje traže poseban tretman i uslove ako hoćete od njih da dobijete neku korist. Ni tretman ni uslovi nisu jača strana ove zemlje, što zbog siromaštva a što zbog primitivizma. Naši nadareni ljudi mogu mnogo više da doprinesu nauci i ugledu srbije radom u ambijentu koji im omogućava da razviju svoje sposobnosti.

србски сељак , 29/12/2009, 11:05

Слажем се са свим коментарима, негативна селекција, враћање идентитета, развој науке, очување србског језика у науци и новим технологијама , интернету и мобилној комуникацији! Једна ВЕЛИКА примедба, побогу ,ако Ви, наши стручњаци не поштујете наше писмо, па ко ће! За почетак и Ви, наши Академци на раду у иностранству, ПИШИТЕ ЋИРИЛИЦОМ , да вас цео свет разуме!Знамо да је и тамо на Западу криза, али кад се пре одрекосте идентитета,писма!

Урош Ракић, 29/12/2009, 11:25

Много младих научника који су докторирали на новим технологијама, као ја на пример (Управљање географским информационим системима здравственим установама или здравственим системом (картирање болести које захтева Светска здравствена организација, које ће наша земља морати да плаћа)док ја седим беспослен код куће, а све чешће размишљам да кренем напоље, пошто ја овде ником не требам.

Sloba , 29/12/2009, 12:17

Mislim da je Ministarstvo nauke (kako god se zvalo tokom poslednjih godina) dosta ucinilo za reformu jednog zaista natrulog sistema, bar kada se poredi sa drugim ministarstvima. Medjutim, kada se radi o cuvenom "povratku nasih istrazivaca", to je cista floskula, sto sam uvideo iz licnog iskustva. Redovni sam profesor na prestiznom universitetu u SAD i sutpesan cak i prema njihovim kriterijumima, a i nemam jos par godina do penzije. Letos sam poslao pismo i CV i ministru i zamenicima o zelji da se vratim. Niti je bilo pismenog odgovora, niti odgovaraju na telefonske pozive i poruke koje ostavljam (ovih par nedelja sam u Beogradu), tako da mi je jasno o cemu se radi.

slobodan45 , 29/12/2009, 12:41

postoje dva prioriteta koji bi razvili srbiju u nedogled: prvo, ukinuti sve lažne dipolme i fakultete, a drugo:ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,

Pera Avdic, 29/12/2009, 13:47

Srbija je spala na najnize grane odkada joj politiku vode crnogorci. Sada ce spati na jos nize grane kada crnogorci pocnu da joj vode nauku i kulturu. To je receopt za brtzo propadanje i nestajanje. Ako se nesto uskoro ne preduzme onda ce biti "Nekad bila jednom Srbija".

mozda bidne vinca, ne mora da znaci, 29/12/2009, 14:03

U prvoj verziji Strategije Ministarstva za nauku o nacionalnim prioritetima drzave Srbije , najveci naucni institut u zemlji, povth toga jod i nuklearni, Institut za nuklearne nauke Vinca, NI U JEDNOJ PRIORITETNOJ TACKI NAUCNOG PROGRAMA OVE ZEMLJE NIJE NI POMENUT. S tom cinjenicom se , u potpunosti, slozilo rukovodstvo Instituta Vinca, koje je postavljeno po preporuci DS da bi se ovaj institut unistio. Nestrucna dekomisija nuklearnog reaktora RA je, takodje, njihovo zlodelo. Treba biti potpuno neobavesten pa verovati ministru Djelicu.

Vincanac broj 2 , 29/12/2009, 15:23

@Vincanac: Kolege, nama u Vinči nije problem samo ministar za nauku. Istina, g. Đelić je za predsednika UO Vinče postavio g. Domazeta, čuvenog "ljubitelja" Vinče, a nedavno je u UO ušao i g. Čomor. Šta će naš bivši kolega u UO? U kom naučnom institutu on sada radi i kakve veze on sada ima sa naukom? Dalje, u vreme Domazetove strahovlade nisu nam mogli ništa jer smo bili jedinstveni, i istračivači i "stari" i zaslužni Vinčanci i naši direktori. Sada su stvari bitno drugačije jer Ministarstvo u Vinči ima svoje poslušnike i dobro plaćene izvršioce. Svojevremeno su mediji na stub srama stavljali direktore i menadžere koji imaju 200-300 hiljada plate. Niko ne spomenu da direktor Vinče ima 250 hiljada plate koju zarađuje teškim radom: u radno vreme igra igrice na kompjuteru, na posao dolazi u 9, telefon isključuje u 15:00. Šta god Ministarstvo naumi to i uradi jer direktor Nedeljković sve aminuje. Kolegi Jovanu Nedeljkoviću je jedino bilo važno da ga predlože u Akademiju nauka.

"константна ствар" , 29/12/2009, 16:39

Gospodin ministar kaze: "Прошло је време када неко може мислити да је тиме што је стекао диплому завршио своје образовање. Оно мора бити константна ствар". Ovo je tacno i veoma dobro poznato ne samo naucnicima nego i svakom razumnom ljudskom bicu. Posto ministar insistira na ovoj pukoj trivijalnosti, ja ga pitam: Sta je to sto on i njegove kolege rade da sebe same odrze u procesu kontinuiranog obrazovanja?

Nov.V. , 29/12/2009, 17:00

Ne verujem u ovo sto govorite jer sve je UOPSTENO. Zasto ne konkretno i blizu prakse?Ja sam penzioner i imao bih izvanredne stvari da ponudim Srbiji samo nemam kome i naravno bez novca(savremeni energetski sistemi lokalnog karaktera kojih nema ni zapad).Jedini spas Srbije i Srpstva je u sopstvenoj tehnologiji(kao i svake druge nacije,nemacka i dr.) Odrzati ravnotezu sa stranom tehnologijom znaci na bazi nauke stvsrati sopstvenu tehnologiju. Tu orjentaciju niste ovde pomenuli a zna se da je za to potrebno opredeljenje.

Lux , 29/12/2009, 17:26

Ministar Djelic se nedavno proslavio predlogom da se ministri rotiraju, pretpostavljam tako da postojeci ministri to i dalje ostanu ali da medjusobno zamene ministarstva. Toliko o tome koliko gospodin Djelic brine o resoru nauke koji mu je, eto zapao zbog stranackih nagodbi. Inace, priblizava mi se penzija u jednom naucnom institutu, i za svog radnog veka sam video 12-13 ministara nauke. Medju naucnicima Srbije vlada misljenje da je ubedljivo najbolji bio Unkovic, kadar iz SPS-a, a, Domazet, kadar DS-a je zasad najgori. Medjutim, jos ima sanse da titulu najgoreg ministra nauke ponese g. Djelic.

Јован Јовановић, 29/12/2009, 18:04

Драги Винчанци, некад беше Винчанска култура, некад беше, сад се приповеда. Ваљда још из основне школе знате шта је домаћи задатак. Мора да се уради, иначе... Некима по свету приређују санкције, немире и инвазије због постојеће или непостојеће нуклеарне технологије, а нама ће да допусте да је развијамо? Могу да нам увале нешто радиоактивног отпада, додаће и сцинтилатор, па да китимо јеле, да лепо сјаје. Може и нека нуклеарка, да имамо струју, за извоз по производној цени. По систему "кључ у руке" ако имамо чиме да платимо, новцем или натуром=природом. Него ви лепо пребаците своју документацију на неки дугоживећи носач, па закопајте у кругу Института, док још можете. Не мора дубоко, ионако ће га прекрити депонија ако се ускоро не крене са рециклажом и спаљивањем отпада. Кроз неколико хиљада година и вас ће ископавати, као и древне Винчанце. Једино што тада одавно неће бити ни Србије, ни Срба.

Јован Јовановић, 29/12/2009, 18:11

@ Voja , 29/12/2009, 05:50: Ви сте по свој прилици научник, а не политичар. Научник на конкретно питање даје конкретан одговор. Посао политичара је да прича и да обећава, а не да даје конкретне одговоре. Он и на усмено постављено питање одговара као да га није чуо. Прича углавном оно што зна. А тек писмена питања - права посластица! Ја у клин, ти у плочу. Деда друмом, баба шумом. @ србски сељак , 29/12/2009, 11:05: Поштовање због писања ћирилицом, али ипак се пише "српски" а не "србски". Једначење сугласника по звучности. Ако се шалите, напишите макар "срБски", са великим "Б" @ ctahko , 29/12/2009, 07:42 Домаћи задатак

milos , 29/12/2009, 20:35

Strategija nauke ne sme biti deklarativna i podesena da bude usvojena na Vladi. Sustinu strateskog razvoja treba prilagoditi ptrebama razvoja Srbije a ne kopirati strategije drugih zemalja. Npr. sta Srbija moze da ucini da smanji uticaj klimatskih promena na globalnom nivou? Verovatno da smanji emisije CO2 iz termoelektrana a gde je razvoj alternativnih izvora energije. Svakako je tu znacajno i povecanje energetske efikasnosti ali kako kad u stanovima nisu ugradjeni termoregulatori pa neki otvaraju prozozore zimi a drugi cvokocu. To ne spada u nauku vec u organizaciju komunalnih sluzbi. To sve lepo zvuci za laike, a vrlo je naivno za naucnike,i narocito je vazno za opredeljenje mladih koji svojim talentom treba da doprinesu razvoju i unapredjenju svoje drzave

mini maus, 29/12/2009, 22:15

Predlazem da naucnici USMENO obavestavaju Ministarstvo nauke o svojim najnovijim otkricima, da rukovodstva naucnih instituta samo usmeno odgovaraju na pismeno postavljena pitanja, da se prave da ne razumeju sta to njihovi podanici od njih traze… Za promenu, politicari bi trebali da pisu o muklearnoj sigurnosti pri dekomisiji reaktora i to da kace o tarabu da svi nogu da vide. Pa gde stignemo.