Institut Vinča

Nauka zidnih novina

2010-03-08T11:11:00.001-05:00

Lični stav

Nauka zidnih novina

Tužno je da veliki broj naših redovnih profesora nema nijedan objavljen naučni rad u nekom recenziranom časopisu! Ključni uspeh i dostignuće predstavljaju „autorizovana skripta"

Učestale javne rasprave o (ne)stanju na srpskim univerzitetima očigledno su inspirisane Šekspirovim „ima nešto trulo u državi Danskoj". A da je trulo trulo je, trulije ne može biti. Ali da definišemo šta je to univerzitet.

Dakle, univerzitet je ustanova visokog obrazovanja koja daje akademska zvanja u različitim oblastima. Reč univerzitet je latinskog porekla universitas magistrorum et scholarium, u grubom prevodu: „zajednica učitelja i naučnika". Ne treba posebno naglašavati da su svetski i dobri univeziteti, upravo, poznati po tome što su „zajednica učitelja i NAUČNIKA". U svetu je odavno rešeno pitanje kako se vrednuje ko je ko u nauci: nikako ne možete na Harvardu ili sličnom univerzitetu u svetu da naiđete na profesora koji nije svetsko ime u nauci! U prirodnim ili društvenim naukama. I upravo na pitanju da li su „zajednica učitelja i naučnika" počinje sunovrat srpskih univerziteta!

Kao na svim pristojnim univerzitetima u svetu, i mi u Srbiji treba da definišemo koga možemo nazvati naučnikom ili, što je još važnije, ko promoviše u naučna, a samim tim i u profesorska zvanja?

Tužno je da veliki broj naših redovnih profesora nema nijedan objavljen naučni rad u nekom recenziranom časopisu! Ili ako je nešto objavio (napisao!), to je taman „naučni rad" za zidne novine! Ključni uspeh i dostignuće predstavljaju „autorizovana skripta". Verovali ili ne, autorizovana skripta! Povrh toga s potpisom autora, što je dokaz da će student kod njega pazariti!

Zato ću sada da pozovem u pomoć profesora Ljubišu Rajića koji je nedavno u „Politici" napisao: „Slabost naših univerziteta je strukturna, Srbija nema nikakvu visokoškolsku i naučnu politiku, nijedan univerzitet ne postoji kao univerzitet i nijedan ne pristupa naučno svom sopstvenom razvoju. Mnogi se zovu univerzitetima iako to objektivno nisu". I nastavlja: „Istovremeno, izbori nastavnika moraju se odvijati prema naučnim, a ne političkim, klanovskim, zavičajnim i drugim merilima koja preovlađuju kod nas".

Dakle, saglasili smo se da praktično ozbiljnih univerziteta u Srbiji nema. Prof. Ljubiša Rajić nam je objasnio zašto! Kakvo bi trebalo da bude rešenje?

Veoma jednostavno: raspustiti sve univerzitete i ponovo izabrati celokupno nastavno osoblje! Pozvati nezavisne i nekorumpirane međunarodne recenzente od visokog naučnog ugleda da bi se „izbori nastavnika morali odvijati prema naučnim, a ne prema političkim, klanovskim, zavičajnim i drugim merilima koja preovlađuju kod nas!"

I još da dodam: iz društvenih nauka u svetu se štampa 1.700, a iz umetnosti i humanitarnih nauka 1.130 recenziranih (peer reviewed) časopisa. Iz fundamentalnih i medicinskih nauka – dvostruko više. To je, valjda, dovoljan prostor da se svi pokažu i iskažu.

I najzad, da se iz citiranja vidi da li je njegov (njen) rad u glavnim naučnim tokovima, da ima veći eho od „autorizovanih skripti" ili od rada objavljnog u zidnim novinama, daj bože, i u auli sopstvenog fakulteta!

Autor je profesor Beogradskog univerziteta i jedan od najcitiranijih srpskih naučnika

Vladimir Glišin

[objavljeno: 06/03/2010]

Nauka zidnih novina

Pavle I. Premovic, 06/03/2010, 10:51

Da bi napredovali u univerzitetskoj nastavnickoj karijeri morate da napisete bar jedan udzbenik za studente. Zamislite onda jedno dvadesetak fakultetskih katedra istog profila na srpskim univerzitetima ima dvadesetak udzbenika iz iste ili slicne nastavne oblasti! S druge strane, imate INTERNET koji vam nudi predivnu literaturu za studente iz svih nastavnih univerzitetskih oblasti ali, naravno, na engleskom jeziku; a pasivno znanje engleskog jezika je neophodnost svakog akademskog gradjana buduce Srbijice koja hoce u Evropu. Pa, onda se postavlja pitanje cemu onda navedeni brojni udzbenici?

посматрач коменатар 1 од 3, 06/03/2010, 13:54

Мислим да је проф. Глишин потпуно у праву, мада ми се чини да би се његови ставови могли даље уобличити. Последица оног о чему прича проф. Глишин је негативна селекција. Конкретан пример: на Електротехничком факултету, на катедри за електро-енергетске системе, постоје јаке интересне заједнице (политичке, племенске, економске или неке друге) које спречавају унапређење ванредног професора који има више радова у врхунском часопису (IEEE journals) од већине других професора заједно! И док други "дописници" (под овим називом подразумевам оне који се "шлепају" тако што их неко од аутора једноставно допише на рад који нису ни видели, наравно због неке против-услуге, нпр. лобирања при унапређењу и сл.) једва имају неки "аулски" рад као треће- или четврто-потписани, дотле је горепоменути професор сам објавио гомилу радова као првопотписани! Ово је само један пример (чуо сам и за сличан на философском факултету, одсек историја) докле води та негативна селекција.

посматрач коменатар 2 од 3, 06/03/2010, 13:56

Друго, постоји и питање асистената. На примеру исте катедре (за електроенергетске системе ЕТФ-а), може се видети да тамо асистенти стажирају и по 15 година, а да не докторирају!?! Како је то могуће? Познато је да се за асистенте бирају најбољи студенти, који у року и са највишим оценама завршавају факултет. Убрзо и магистрирају и - онда наступа "тамни вилајет"! Чуче на катедри, држе вежбе, тезгаре на пројектима (за које професори узимају дебели кајмак), а ти исти професори им не дозвољавају да докторирају, јер се плаше (са правом) да ће им позиције бити угрожене. Зато треба ре-дефинисати институцију асистента на универзитету. Можда је најбоље укинути радно место "асистента на неодређено време" и ту држати људе под уговором на пар година, док не докторирају, а после тога ако постоји потреба за њима, понудити им обнову уговора или запослити нове асистенте.

посматрач коменатар 3 од 3, 06/03/2010, 13:58

Трећа ствар, по којој се разилазим донекле у ставовима са проф. Глишином, је управо у вези "заједнице учитеља и научника". То су два различита појма, и не треба их на силу трпати заједно. Управо то силовање да учитељ и научник морају безусловно бити у истој личности доводи до тога да нити има добрих учитеља нити добрих научника (тај тренд је свуда у свету, и на Истоку и на Западу). Сматрам да је за врхунске научнике корисно да раде у институтима, где су ослобођени брига око предавања, књига, студената, испита, оцењивања и сл. У институту се могу потпуно посветити науци и истраживањима. С друге стране, учитељи би радили у високошколским установама где би преносили знање студентима, и не би били у обавези да објављују радове у светским часописима, али би били у обавези да објављују уџбенике (не скрипте). Наравно, учитељи би морали да буду на таквом нивоу да могу да прате развој светске науке и да ученицима преносе та знања (да "сажвакају" тешку материју), што није нимало лак посао.

milos , 06/03/2010, 20:00

Ne bih da pisem "Rat i mir" u tri toma, vec samo da podvucem neophodnost objavljenih radova u casopisima sa visokim impakt faktorom. To je uslov da bi se odbranila doktorska teza u oblasti prirodnih nauka ( negde su potrebna i dva takva rada!) i bespredmetno je ocenjivati tu tezu od komisije, ciji clanovi nemaju jos vecu kompetentnost. Zato treba navesti primere gde predaju profesori koji nemaju takve radove. Ovako uopsteno deluje da je tako na celom Beogradskom univerzitetu, sto nije tacno.

Српска наука "звезда у успону"

2010-02-03T15:21:00.000-05:00

*Српска наука „звезда у успону" *

Очигледан пораст научних чланака објављених протеклих година у водећим светским часописима могао би ускоро да буде заустављен! На истом списку и двојица наших научника – академик Иван Гутман и др Стево Стевић

[image: http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/121808/i/1/Nauka.jpg]

Детаљ са Фестивала науке у Београду (Фото Танјуг)

„ПОЛИТИКА" САЗНАЈЕ
Србија је светска „звезда у успону" (Rising Stars) у неколико научних подручја, обзнанио је недавно угледни „Сајенс воч" (Science Watch)!

И упућенога и неупућенога занимаће, свакако, да је озбиљан искорак у објављивању научних чланака (радови) начињен у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским наукама, наукама о материјалима, математици, инжењерству, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

Подједнако радује сазнање да су се међу „звездама у успону" нашла и двојица српских научника: академик Иван Гутман с Природно-математичког факултета у Крагујевцу (за период август – октобар 2008; објављено у марту 2009) и др Стево Стевић из Математичког института САНУ (за период јун – август 2008; објављено у јануару 2009) и октобар – децембар 2008; објављено у мају 2009).

Наша земља је у неколико наврата и лане издвојена на страницама бесплатних веб услуга (web servis) компаније „Томсон-Ројтерс", која кроз сажете статистичке извештаје обелодањује преглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету. Процене које указују на убрзан напредак српских истраживача и установа утемељене су на библиометријским подацима, прикупљаним за потребе друге услуге истог понуђача, назване „суштински научни показатељи" (Essential Science Indicators), чије се коришћење наплаћује.

*Десет области*

Пратећи најновије двомесечне промене чињеница (сваког друго се занављају), „Сајенс воч" је објавио списак научника, института, земаља и часописа који су постигли највећи постотак у свеукупном навођењу (цитирање) на измаку 2009.

У години за нама Србија се више пута појавила међу државама у категорији „звезда у успону" које су оствариле највећи процентуални пораст цитираности научних радова у десет области истраживања (наводимо само податке који се односе на 2009. годину):

у раздобљу децембар 2008 – фебруар 2009. (објављено у јулу 2009) у хемији, инжењерству, наукама о материјалима и математици;

у периоду фебруар – април 2009. (објављено у септембру 2009) у хемији, клиничкој медицини, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама и физици;

од априла до јуна 2009. (објављено у новембру 2009) у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама и физици;

у раздобљу јун – август 2009. (објављено у јануару 2010) у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским (компјутерским) наукама, инжењерству, наукама о материјалима, математици, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

*Наговештај стрепње*

Узмемо ли у разматрање учесталост штампања у водећим међународним часописима, јасно је да су разматрањима „Сајенс воча" обухваћени научни радови у којима се представљају резултати истраживања из времена пре смањивања новчаних издатака у фондовима за науку, а оне су – према мишљењу овдашњих научника – обележиле 2009. Можемо ли, стога, стрепети да ће у анализама које се тичу друге половине претходне године (биће обелодањене следећих месеци) изостати овако лепи резултати?

Занимљиво је још једно упоређивање које је скоро угледало светлост дана, а тиче се наше земље и неколико земаља из окружења. У деценији коју смо оставили за нама Србија је у броју научних чланака претекла Словенију, Бугарску и Хрватску. Набрајање је закључено крајем октобра. У свим годинама које су претходиле (за 2000–2003) израчунат је просек, три поменуте земље биле су испред Србије.

За српске истраживаче најплодније године биле су 2007. (с 2.054 рада) и 2008. (с 2.558 радова), што подједнако важи и за три остале земље. И у 2009.
ће, сасвим је извесно, бити више од 2.000 радова (крајем октобра избројан је 1.991).

Обесхрабрује, међутим, чињеница да се постојани раст из године у године у претходној преобратио у лагани пад! Да ли је то довољно упозорење, имајући у виду да научна истраживања дају опипљиве плодове тек после неколико година улагања (и неговања)?

*Станко Стојиљковић*

[објављено: 01/02/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpska-nauka-zvezda-u-usponu.sr.html

Српска наука „звезда у успону"

Скептик , 01/02/2010, 10:10
Ако се број научних радова пореди према броју становника ми смо четири пута мање успешни д Словеније а 2 пута од Хрватске. Тако да разлога за оптимизам реално нема. Српска наука је у дубоком бунару.

obavešteni čitalac , 01/02/2010, 11:18
Каква је то 'звезда у успону' која је одлучила да угуши највећи научни пројекат у Србији – изградњу Акцелераторске инсталације Тесла у Институту Винча, која је требало да постане експериментална инсталација за основна и примењена истраживања у бројним научним областима, и донесе најсавременије дијагностичке методе за здравство и при томе још уштеди фондове социјалног осигурања? Да се не спомиње проценат који се из буџета издваја за науку, који је – најмањи у Европи. У коју, како нас званичници уверавају, желимо да идемо. Оваква политика нашу науку не води у Европу него у - Африку.

naučnik ovdašnji , 01/02/2010, 11:19
Ха ха, звезда у успону. Баш добар виц за добро јутро.

Cinic , 01/02/2010, 13:13
To sta nosi stvaralcku osobinu nemoze da se nauci a to sta je vaznije oni koji ne pripadaju vecini vec oni malobrojni koji zive za stvaranje vrednosti i zive za napredni srbiju, prepoznaju jedan drugog.

Srpski naucnik iz Afrike, 01/02/2010, 13:30 Ne potcenjujte Afriku - juznoafricka nauka je daleko naprednija od mnogih "neafrickih",a (na zalost) i od srpske...Srbija bi (u tom pogledu) pre mogla da se ugleda (na ovu africku nauku) nego da potcenjuje... Pozdrav srpskim naucnicima ma gde bili :)

Cinic , 01/02/2010, 13:34
To sta nosi stvaralcku osobinu nemoze da se nauci a to sta je vaznije oni koji ne pripadaju vecini vec oni malobrojni koji zive za stvaranje vrednosti i zive za naprednu srbiju, prepoznaju jedan drugog.

hemicar , 01/02/2010, 19:09
Ovaj tekst "Politike" nije korektan prema akademiku Ivanu Gutmanu. On ne samo da je najbolji hemičar u Srbiji nego svojim naučnim doprinosom spada u sam vrh svetske teorijske hemije. Treba reći da je profesor autor preko 1000 naučnih radova i da jegov rad ima preko 9500 citata.

Gvido , 01/02/2010, 19:17
Zaista zanimljivo! Cak se i nauka u Srbiji razvija prema merama koje pravi Tompson-Rojters! Mogao bi kriterijum za dobru pljeskavicu tako da postane hamburger :-)))

ss-USA , 01/02/2010, 20:43
Da je nosoj zemlji stalo do nase nauke u globalu (svaka cast nekim izuzetnim
pojedincima) vec bi uspostavila saradnju sa nasim naucnicima po inostranstvu.

Брана Димитријевић, 02/02/2010, 14:12
Ретко неуспела лакировка. Још да су покупљена сва она деца што их по свету разјурисмо, да су урачунати и они по страним научним институтима, били бисмо
- велесила!!!

назад на
текст<http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpska-nauka-zvezda-u-usponu.sr.html>

Unapređenje naučnih standarda

2010-01-23T12:10:00.001-05:00

Unapređenje naučnih standarda

Dva ključna zahteva: da se obeshrabri „počasno autorstvo" i da vodeći autori radova jamče za tačnost podataka

Naučna preduzimljivost je zasnovana na temeljima poverenja kao što smo Kenet Sajn i ja u ovom časopisu naglašavali još pre 15 godina, ukoliko će nauka da cveta i zauzme svoju odgovarajuću ulogu u progresu čovečanstva: obaveza je svih nas u naučnoj zajednici da pomognemo da se stvori naučni ambijent koji će pridržavajući se visokih etičkih standarda i kreativne produktivnosti privući i zadržati pojedince od izuzetnog intelekta i karaktera za jednu od najvažnijih delatnosti društva.

Časopisi kao što je „Sajens" imaju posebno mesto za održavanje visokih naučnih standarda. Kao uticajni vratar recenzirane (peerreviweed) literature u društvenim i prirodnim naukama, ono što „Sajens" reši da objavi pomaže da se naučno definiše izvrsnost u nauci. A sa neverovatnom učestalošću kojom mediji preuzimaju naš izbor kao kriterijum da široj javnosti prenesu najnovija naučna dostignuća, to uvećava našu odgovornost.

Stoga su naučni časopisi „Sajens" (Science), „Nejčer" (Nature) i PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences) zajedno razmatrali kako da poboljšaju svoje postupke i pomognu da nauka postane što produktivnija, služeći istovremeno i naučnicima i društvu u celini.

Počastvovano autorstvo

Na samom početku usredsredili smo se na dva kritična predmeta rasprave u vezi s autorstvom. Prvo, da obeshrabrimo „počastvovano autorstvo": složili smo se da pre nego što neki rad prihvatimo za štampanje, svaki autor će morati da identifikuje svoj doprinos datom istraživanju. Politika časopisa „Sajens" spremna je da podrži zahteve za autorstvo predstavljene u knjizi „Biti naučnik" (treće izdanje), koju je objavila Američka nacionalna akademija nauka. Ovaj izveštaj potcrtava značaj intelektualnog doprinosa autorstva i naglašava „da obezbeđivanje laboratorijskog prostora za neki projekat ili neki uzorak koji je korišćen u tom istraživanju nije dovoljan da bi se dotični(a) uvrstili u autore".

Drugo, „Sajens" će zahtevati da vodeći autor rada za svaku laboratoriju ili grupu istraživača potvrdi da su on ili ona lično pregledali originalne podatke koje je dobila data istraživačka jedinica i da potkrepi da su podaci odabrani za objavljivanje u datim slikama i tabelama tačno predstavljeni. Tako će, na primer, neki istraživač koji pripremi digitalno obrađenu sliku prikazujući zbirku elektroforetskih gel separacija morati, takođe, da priloži sve originalne gel podatke odgovarajućem vodećem autoru koji onda mora da potvrdi da je tako postupano kada se rad vrati radi revizije.

Na ovaj način „Sajens" želi da identifikuje nekoliko vodećih autora koji će kolektivno da preuzmu odgovornost za sve podatke predstavljene u svakom objavljenom radu. Tradicionalno, zahtevano je samo da jedna ličnost preuzme ovu odgovornost. Međutim, prethodni preduslovi su postajali sve nerealniji zbog činjenice da dobar deo objavljenih radova sadrži doprinose grupa s vrlo različitom ekspertizom, te da polovina svih radova objavljenih u „Sajensu" 2009. godine ima autore iz više od jedne zemlje.

Mentorsko istraživanje

Jedno od pitanja koje još nije rešeno jeste šta naučni časopisi treba da urade da ohrabre zdravu mentorsku praksu iskusnih naučnika. Mnogi univerziteti sada zahtevaju da i mlađi saradnici odaberu jednog ili više mentora između starijih članova univerziteta. Ovi mentori će, koristeći mudrost i odgovarajuće veze u decenijskom iskustvu, pomoći mlađim naučnicima u bilo kom vidu, uključujući etičke standarde.

Biti dobar mentor je kao biti dobar roditelj. To uključuje mnogo slušanja i pomoć u savlađivanju problema, a opet zahteva uzajamno poštovanje i poverenje. Treba li u delu rada gde se navode zahvalnice posebno navesti svementore koji su značajno doprineli datom istraživanju? Da li bi onda jedno posebno „mentorsko istraživanje" na PubMed-u (ili na nekoj drugoj kompilaciji na vebsajtu) pomoglo da se i mentori nagrade?

Efikasno mentorstvo je kritično za budući uspeh nauke i, kako naučnici ostaju aktivni i u poznijim godinama, to onda postaje smisaoni način da se završi njihova naučna karijera. Naučnici bilo gde treba više da učine da bi ovo unapređenje nauke stvarno zaživelo.

(* Počasni predsednik Američke nacionalne akademije nauka, bivši predsednik Nacionalnog naučnog saveta i od 2008. glavni urednik „Sajensa" koji je dozvolio da se ovaj uvodnik iz istoimenog časopisa objavi u „Politici"). Prevod Vladimir Glišin. Podnaslov i međunaslovi su redakcijski.

(Zbog učestalih podvala pojedinih autora, glavni urednici tri pomenuta vodeća multidisciplinarna časopisa u svetu odlučili su da uvedu dodatnu proveru verodostojnosti saopštenih rezultata da li da se dotični naučni rad uopšte uzme u razmatranje za objavljivanje).

Brus Alberts

[objavljeno: 23/01/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/Nauka/Unapredjenje-nauchnih-standarda.lt.html

pogledajte komentare

vincanac , 23/01/2010, 10:25

Mi u Srbiji nemamo nista pravo, pa tako retko imamo i prave naucnike. Jer ovde, ako radite po uputima glavnog i odgovornog irednika vodeceg medjunarodnog naucnog casopisa, bivate od svoje okioline izopsteni i u najmanju ruku, nedrustvena osoba nesklona grupnom radu. Ako vasi saradnici ne rade kako treba, ne drze se postavljenih pravila finansijera njihovih projekata ili ukazujuete urednicima casopisa iz svoje oblasti da su neki radovi, predlozeni da budu objavljeni u tom casopisu, vec negde, sa minimalnim razlikama, objavljeni , osudjeni ste , skoro, na potpuno izopstenje iz srpske naucne zajednice. NEOPHODNO JE PROMENITI CITAV SISTEM VREDNOSTI KOD NAS DA BI BILO MOGUCE USVOJITI I PRAVILA PONASANJA KOJA PREDLAZE UREDNIK SCIENCES. Da pocnemo odmah, svako na svom poslu i u svojoj najblizoj okolini. Podsecam da su slicna pravila ponasanja postojala u naucnoj zajednici Jugoslavije ali su se odavno izgubila i malo ko ih se seca. Zadnjih godina preovladava partijska nauka u kojoj su vodeci naucnici, ponavljaci. Ali, s obzirom, da se niko ne buni, znaci da to nikome i ne smeta.

"gluve usi", 23/01/2010,

Odlicno je Glisin odabrao ovaj clanak, ali ce pasti na "gluve usi", cak i da nije publikovan u najzabacenijem cosku naseg najstarijeg lista. Ovde su eticki standardi zamenjeni partijskim standardima, u svemu pa i u nauci, sto i jeste najbolji dokaz da je politizacija druztva dovedena do apsurda. Samo politicki podobni a eticki nepodobni uspevaju da u tranziciono vreme dodju do nekakve opreme za iztrazivacki rad a onda postavljaju uslove i ucene ostalim saradnicima u svakom pogledu, a da ce biti autori svakog rada uradjenog njihovom misloscu i nicim vise, e to se podrazumeva, ali se i izricito trazi od zgranutih mladih istrazivaca. Tako bas podobni poltroni sticu formalne uslove koje propisuju oni koji su im opremu i "dodelili", pa se jos i hvale svojim bogatim strucnim biografijama a rugaju onima koji se snalaze kako znaju i umeju da budu u svetskim naucnim trendovima. Zivi bili pa videli kako ce sve to izgledati u narednom projektnom ciklusu koji uskoro dolazi, zajedno sa otvorenim pretnjama i ucenama.

Uranijum više ne preti

2010-01-14T20:05:00.001-05:00

Uranijum više ne preti

I. MIĆEVIĆ, 12.01.2010 20:58:46

STRUČNJACI novoosnovanog JP Nuklearni objekti Srbije (NOS), donedavno zaposleni u Institutu „Vinča", uz pomoć kolega iz Rusije, počeli su da prepakuju opasno nuklearno gorivo i spremaju ga za transport u Rusiju. Ukupno 8.000 jedinica istrošenog visokoobogaćenog uranijuma vadi se iz „košuljica" u kojima je čuvano poslednjih decenija i stavlja u nove posude, specijalno napravljene za VIND, projekat nuklearne dekomisije u Vinči.
Male posude sa opasnim gorivom stavljaju se u veće, a uskoro treba da stignu i kontejneri iz Rusije, u koje će biti spakovani sudovi sa gorivom. Direktor JP NOS mr Radojica Pešić tvrdi da je ceo proces apsolutno bezbedan, da se iz minuta u minut mere vrednosti zračenja, te da je mogućnost akcidenta na minimumu.
- Neki ljudi iz „Vinče" plasiraju priče da je prepakivanje rizično, da curi cezijum, da ne radi sistem za ventilaciju. Odgovorno tvrdim da ništa od toga nije tačno. A ko ne veruje, neka dođe da se uveri - kaže za „Novosti" mr Radojica Pešić, direktor preduzeća koje je nedavno proslavilo pet meseci rada. - Bazen u kome se čuva gorivo jeste bio u lošem stanju, voda se punila muljem, cezijumom i stroncijumom, produktima fisije. Pre nego što smo počeli prepakivanje, voda je dovedena u savršeno stanje, onakvo kakvo je bilo pre dve-tri decenije. Elementi se prebacuju ispod vode, sa platforme. A da okolnosti nisu bezbedne, prvi bi stručnjaci ruske kompanije „Sosni", koji obučavaju naše ljude i pomažu

im, odbili da rade! Ne bi rizikovali svoje zdravlje.
Kada bude spakovano i određena maršruta, gorivo će krenuti iz naše zemlje. Najkasnije do kraja godine, što je obaveza Srbije pred Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (MAAE). Konačno stižu i poslednja potrebna sredstva. Skupština je neposredno pred Novu godinu usvojila zakon koji omogućava zaduživanje države od 25 miliona dolara za projekat VIND. Sredstva za iznošenje goriva obezbedile su i Rusija, SAD, Češka, MAAE...
- Međunarodna agencija procenila je da je vrednost čitavog projekta 60 miliona dolara, a možda čak i evra. Obaveza Srbije je deo od 11 miliona dolara za transport. Koliko je novca potrošeno u samoj „Vinči", kroz plate zaposlenima na VIND-u, na primer, niko nije računao - objašnjava Pešić. - Rusiji ne plaćamo ništa za skladištenje. Oni će deo tog goriva preraditi i ponovo koristiti. Ono što ne bude za upotrebu, skladištiće sami. Naše je da ga iznesemo iz Srbije i platimo osiguranje.
O transportu opasnog goriva, najavljuje naš sagovornik, brinuće predstavnici 14 državnih institucija. Tu su ljudi iz ministarstava nauke, životne sredine, unutrašnjih poslova, infrastrukture...
Kada gorivo bude odneto iz Vinče, sledeći posao biće rastavljanje na delove i bezbedno skladištenje velikog nuklearnog reaktora. To će, kaže Pešić, potrajati. Zahtevaće dosta novca i nekoliko faza rada.

OTPORI U "VINČI"
BILO je mnogo otpora u Institutu „Vinča" zbog formiranja JP NOS. U ovo preduzeće trebalo je da pređe svih 122 zaposlenih na VIND-u. Njih nekoliko odbilo je i da razgovara o prelasku.
- Ne znam čemu otpor, ali nikoga nisam ubeđivao. To je bio lični izbor zaposlenih - kaže Radojica Pešić. - A to što je deo imovine Instituta prešao u ruke JP NOS sasvim je logično. U Institutu nije ostao niko ko ume da pokrene mali nuklearni reaktor, koji radi u naučne svrhe. Ti ljudi su u JP, pa je prirodno da i sam reaktor pripadne nama.

MANJAK NOVCA
- HANGAR 3, projektovan za odlaganje radioaktivnog otpada u Vinči, nije još završen, jer prošle godine nije bilo novca za njega. Država u prvoj polovini godine nije izdvajala sredstva za VIND, jer se računalo da ćemo ranije da dobijemo kredit od 25 miliona dolara - objašnjava direktor JP NOS. - Kada je formirano naše preduzeće, uspeli smo da obezbedimo 1,2 miliona evra, malo od MAAE, a ostatak kroz kratkoročne pozajmice banaka, da bi projekat nastavio da teče.

Komentari:

baunti

13. januar 2010 04:04:26

Srbija je trebala da iskoristi viskoobogaceni uranijum da napravi nuklearne bojeve glave. O kako bi onda svi odjednom postali ljubazni i pregovarali o svemu umjesto da namecu odluke. Jer kad macka spava, misevi kolo vode...

Casna rec

13. januar 2010 08:13:28

Javno preduzece registrovano za sakupljanje komunalnog otpada umesto licence za rad sa visoko radioaktivnim nuklearnim materijalom nudi casnu rec da je sve u redu, po misljenju eks asistenta Tehnoloskog fakulteta, sada direktora JP. U redu je i prikrivanje akcidenata. Izjavu da ne postoji evidencija o primljenim platama u Vinci trebalo bi shvatiti kao poziv finansijskoj kontroli, a "normalno" otimanje imovine i opreme od naucnog kadra i cepanje jedne clanice Beogradskog univerziteta uprkos protestu rektora i istrazivaca morao bi biti poziv javnom tuziocu i Ustavnom sudu da ispita sve okolnosti. Nigde u svetu Javna preduzeca ne "pokrecu" nuklerne reaktore, toliko bar bi se moralo znate. Bar ne ona za sakupljanje komunalnog otpada.

Dragan Alavantic

13. januar 2010 11:08:43

RIZICNO JE! Rizicno je iz prostog razloga jer realizator ovog posla 1. nema odgovarajucu licencu za rad 2. ima manje resursa za njegovo obavljanje nego sto je to imao Institut Vinca 1. Ne postoji poveren skupi drzavni posao, narocito tako osetljiv i opasan po ljudsko zdravlje i zivotnu sredinu, realizatoru koji nema odgovarajucu licencu za rad. Upravni odbor Instituta Vinca trazio je preko direktora Instituta od direktora JP NOS da dostavi licencu za rad. To je uradjeno iz razloga zabrinutosti za zdravlje zaposlenih i okolnog stanovnistva koje nije upoznato na odgovarajuci nacin sa poslom koji treba da se obavi. Direktor JP NOS je odgovorio da oni licencu imaju, ali nije hteo da je da na uvid. Dosao je kao gost na sednicu UO Instituta Vinca i izjavio da je 25.11.2009. dobio licencu koju je potpisao ministar Djelic! Ako je to tacno, onda je ta licenca NEVAZECA jer po zakonu samo odgovarajuca Agencija daje i oduzima licencu. Cak i da ministar ima pravo da potpisuje, licenca za obavljanje tog posla bazira se na odgovarajucm dokumentima Instituta Vinca iz prethodnog perioda, a po strogim nuklearnim procedurama koje vaze svuda u svetu (Medjunarodna atomska agencija i dr.) novo pravno lice koje se ukljucuje znaci postupak pribavljanja odgovarajucih dokumenata IZ POCETKA. Trebalo je takodje pitati sagovornika da li je javnosti podnet na uvid izvestaj o ugrozavanju zivotne sredine (obavezan po zakonu) projektom prepakivanja istosenog nuklearnog goriva. 2. JP NOS bez obzira sto je u njega iz Instituta preslo vise desetina saradnika koji rade pomocne poslove, fizicko obezbedjenje, vatrogasci, medicinsko osoblje i vecina tehnicara nema odgovarajuci strucni nadzor nad ovim poslom jer nekoliko glavnih inzenjera nije htelo da predje u Javno preduzece NOS. Dakle ljudski resursi su sustinski oslabljeni u odnosu na Institut Vinca. Odredjena oprema kojom raspolaze Institut i drugi strucni kadar nije dostupan JP NOS. Osim toga nije tacno da je imovina (deo imovine) Instituta presla u JP NOS. Tacno je samo da je JP NOS snaom vlasti tj prisile koristi, ali sa pravne tacke gledista to je i dalje IMOVINA INSTITUTA i tako ce i ostati sve dok Institut kao pravno lice postoji ili se sam ne odrekne svoje imovine. Nadam se da vi niste jedan od medija koji sluzi vladajucoj stranci za hvalospeve za nesto sto nie uradjeno ili je uradjeno naopako ili nedovoljno. Radi se o velikim parama koje ce ovaj narod da vraca uz veliki rizik po sopstveno zdravlje i okolinu u kojoj zivi i zivece narednih 1000 godina. Tako ozbiljna tema zahteva angazovano novinarstvo koje ce saznati sve relevantne podatke i obavestiti gradjanstvo o onome sto mu se dogadja. Ovde govorimo samo o nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Da li vam je cudno da o tome vodi brigu ministarstvo za nauku umesto ministarstava za zdravlje i zivotnu sredinu? O ovome i ostalom, sta je rizicno za nauku, sto ugrozava rad Instituta Vinca kao najvecoj naucnoj instituciji u Srbiji i jedinom brendu Srbije u ovoj oblasti, kao i pozadini svega toga, potrebna je citava serija clanaka koju vam preporucujem. Dragan Alavantic naucni savetnik Instituta Vinca, rukovodilac projekta i clan UO Instituta Vinca

Bivsa Vincanka

13. januar 2010 16:10:33

Да допуним изванредну анализу колеге Алавантића, који је под пуним именом и презименом изнео чињенице, за разлику од шећерламе (све је дивно и лепо!) коју је у овом интервјуу дао државни намештеник. Према важећем Закону о јонизујучем зрачењу, Члан 2: "Zabranjeno je obavljanje delatnosti sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima bez prethodno pribavljenog odobrenja koje izdaje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije." У свим нормалним земљама, овакве агенције су независна регулаторна тела која једина имају право да издају дозволу за рад са јонизујуђим зрачењем и обављају инспекције. Ова Агенција је званично регистрована тек 18. децембра 2009. године. Како је ЈП НОС регистровано 22. јула 2009., и ЗАПОЧЕЛО рад са истрошеним нуклеарним горивом пре око 2 месеца, очигледно је да је радило без дозволе, што значи да директор ЈП мора да буде позван на одговорност а рад заустави док независна ревизорска тела не испитају законитост формирања и рада ЈП. А према поузданим информацијама, ЈП је и чак послало допис директору Института Винча пре више од 2 месеца да они преузимају физичку безбедност Института. На основу чега? Ко им је издао дозволу? Не само да је ЈП радио без неопходних дозвола, већ је запослио необучене кадрове. Да би се добила основна дозвола за рад са јонизујућим зрачењем треба 2 месеца оновне обуке и плус још око 2 месеца специјалне обуке за рад са високо радиоактивним истрошеним нуклеарним горивом, што захтева специјалну обуку. Незнање директора ЈП се огледа и у томе што сматра да је легитимност ЈП дата доласком руских тимова. Он очигледно не зна да то није дужност руских тимова нити Агенције у Бечу да проверава регуларност ЈП НОС—а, већ српске независне регулаторне Агенције, која очигледно нити постоји нити ради свој посао. Ово је очигледан пример где се стиже када се у партијској држави направи и партијса наука.

normalna

13. januar 2010 17:25:00

Kad je posao na prepakivanju goriva poceo da tece normalno i bez tehnickih, organizacionih i medicinskih problema, smatrala sam da ce pakosnici i otimaci iz bivseg nuklearnog instituta prekinuti seriju nicim opravdanih i nicim izazvanih napada na javno preduzece i da ce smoci snage da se okrenu sebi i svojim brojnim problemima koje nisu resavali u Vinci nekoliko poslednjih decenija. Toplo savetujem gospodinu Alav-anticu da se pobrine za licence u svojoj laboratoriji koja mimo svih vazecih zakona vadi krv ljudima po ne bas cistim sobama u kojima izvode eksperimente. Ova krv inficirana je raznim virusima, pa i hepatitom C i B, HIV virusom, a nakon eksperimenata bacaju istu tu krv u gradsku kanalizaciju, a upotrebljene epruvete po dvoristu Vince (ko ne veruje, neka dodje da vidi). Umesto da neko pita istog vajnog naucnika oseca li on i njegova ekipa iz Upravnog odbora Vince krivicu sto su dirigovali rasturanjem Vince i pozove ih na odgovornost zbog lose procene oko uzimanja kredita po odluci Vlade, on prica li prica, a sto o tome sto prica malo sta zna, nema veze. Jos je smesnija Jasmina Vujic. Gospodja sa bezbedne prekookeanske sigurnosti SAD prati pomenutog gospodina iz Vince. Sto nam se strucnjakinja ne vrati, da licno brani svoje stavove, a uz veeeeliku Vincansku platu, i uslove u kojima rade preostali Vincanci. Gospodo, smesni ste. a i bilo je dosta, pustite ljude iz javnog preduzeca da rade, oni vas ne diraju.

Dragan Cvijan

13. januar 2010 17:25:27

Pa zar nisu dovoljna uverenja 50 svedoka kojima je sa Ajfelove kule prstom upro u svetlost mu radne kancelarije i sertifikata mu na pozlaceno penkalo dolaskom u Srbiju?

Nina

13. januar 2010 18:37:39

Pitam "normalnu" ko je to dao dozvolu ovoj Vladi da bez ikakve javne rasprave i dugorocne strategije, bez konsultovanja sa strucnjacima u nuklearnoj oblasti, sistematski unistava svaki trag nuklearnog istrazivackog rada u Srbiji? Da li doticna zna da kad se jednom uradi "seckanje" tj. dekomisija istrazivackih reaktora (i to opet bez javne rasprave i strucne analize da li to treba raditi) ova zemlja vise NIKADA nece imati pristup toj tehnologiji? Da li "normalna" zna da je sveze visoko obogaceno gorivo odneto bez ikakve javne rasprave o celishodnosti te odluke, a da se u isto vreme nije resio problem radioaktivnog otpada?? Da li doticna zna da postoje primeri drugih zemalja (vidi pod Libija), koje su uspele da sacuvaju svoj nuklearni istrazivacki program (i pored velikih pritisaka), dobiju besplatno odnosenje i svezeg i istrosenog goriva, kao i finasiranje daljeg rada istrazivackih reaktora?? Ko to onda insistira na kompletnom zatiranju svakog traga nukllearnog istrazivackog programa u Srbiji? Ko zatvara odseke za nukleranu tehnologiju na BU? Ko ignorise zahteva Rektora BU da se reaktori ocuvaju zaradi skolovanja i obuke sledece generacije ovih izuzetno vaznih strucnjaka? Ko ignorise zahtev sa potpisima oko 150 istrazivaca iz Vince podnetog Vladi da se ne radi ovo sto se radi?? Da li "normalna" moze da odgovori gde to dugorocnu strategiju naucno-istrazivackog rada vodi nazovi ekonomista koji nikada nije video ni "n" od nauke, ili "singapurac" koji dva rada iz nauke nije objavio? Da li "normalna" primecuje da nam se pored sistematskog unistavanja nauke sistematski unistava i obrazovanje? Koga to ona brani i zasto? Po cijem nalogu napada kolege koji zele da ocuvaju nas jedini multidisciplinarni institut od pretvaranja u "tehnoloski park" ili "zeleni povrtnjak"?

Umiljato jagnje

13. januar 2010 20:13:46

Lepo je sto iz vladajuce stranke i koalicije citaju i prate komentare. To je i cilj onih koji jesu normalni jer zele da ocuvaju ono znanje i saznanje koje je prezivelo razne scile i haribde. I da ga predaju buducim generacijama, jer ce im veoma trebati. A da li je "normalna" ona koja se tako predstavlja sama se izjasnila. Zarko zeli rasturanje i cepanje svega onoga od cega ni promil nisu u stanju da ostvare njeni istomisljenici i partijski nalogodavci. Interesantno je kako se svi iz "struktura" prepoznaju po identicnim pricama i pokusajima prebacivanja krivice na one kojim nisu niti ce biti ni za mali nokat. Bar ne u strucnom smislu i po objektivnim a ne politickim reperima tipa "dodjite da vidite". U nauci i u zakonodavstvu zna se kako se uverava. A zna se i kom su se periodu i od kojih sluzbi sirile lazne vesti o drugima.

nenormalan

13. januar 2010 20:56:11

Nije lepo sto "normalna" protiv kolege pise na taj nacin, mada je mozda dobro, jer ce citaoci verovatno dobiti kao poslasticu kontraoptuzbe, posto se cini da su u pravu i jedni i drugi. Nasa drzava je puna tzv. kvazi-naucnika, i to ne samo u Institutu u Vinci. O kvazi nauci na BU bi se moglo napisati jos vise, uostalom on je i veci od "Vince". Mi gubimo kriticnu masu i tu izgleda nema vise pomoci. Drzavi nauka ne treba, jer je samo izdatak i nista vise. Cela papazjanija je rezultat nikada jace partijske drzave, koja je nastala kao demokratski odgovor na onu prethodnu (ha ha). Pitanje je sta ce biti posle sledecih izbora, ako aktuelna vlast padne?

anafurduj

14. januar 2010 09:26:09

Normalna, bravo za komentar ! Sjajno je sto je g Pesic okupio ljude oko jednog ovako vrednog i ozbiljnog posla i verujem da mu strucan kadar nece nedostajati. Potrebno je mnogo sredstava, znanja i harizme da bi se uslo u ovako nesto i to je za svaku podrsku. A sto se tice pristupa uredjajima i edukaciji na fakultetima i institutima, to se odavno tretira kao privatna svojina onih koji imaju pristup, a edukacija se vrsi iskljucivo iz udzbenika.

Odgovoran

14. januar 2010 12:47:26

Gospodin Alavantić je, koliko sam upućen po zanimanju biolog, a ovde se poput renesansnog sveznadara, bavi kako on kaže strogim nuklearnim procedurama, pravnim pitanjima (čak daje sebi za pravo da ospori potpis ministra!) i inženjerstvom. A koliko je odgovoran prema svom poslu najbolje pokazuje to da je ovaj komentar pisao u toku radnog vremena. Dosta nam je dežurnih dušebrižnika, pustite ljude da rade svoj posao za koji su i odgovorni i plaćeni.

Obavestena

14. januar 2010 14:22:31

Javno preduzece NOS je osnovano da odradi prljvi posao odnosenja istrosenog nuklearnog goriva iz Vince. To JP NOS, koje je registrovano za odnosenje komunalnog djubreta, je formirano na nezakoniti nacin, dobilo sredstva preko zaduzivanja drzave, i koliko znam, jos uvek NEMA licencu za rad sa jonizujucim zracenjem i nuklearnm materijalima. Licencu za rad sa jz izdaje odgovarajuca agencija a ni jedan ministar nema prava da potisivanjem "ukaza" daje nekome licencu za rad. Ministar za nauku pod hitno mora da da ostavku . Drugo, JP NOS nema nikakva prava da otudjuje reaktore RA i RB, a pogotovu da ih zatvara, bez javne i strucne rasprave sta je najoptimalnije da se uradi sa reaktorima. Dok u se u svetu desava velika ekspanzija nuklearne enerketike, i u nasoj najblizoj okolini (u krugu od 500 km) ima 19 nuklearnih elektrana i bar 10-tak istrazivackih reaktora, nas ministar za nauku je krenuo da sve unistava. Pa svaka vam cast kolege na dugorocnoj strategiji kao u Srbiji upropastiti sve sto je vredelo!!

Teodosije Popovic

14. januar 2010 17:51:22

Istine radi, vazno je demantovati direktora novoformiranog Javnog preduzeca za radioaktivni otpad da nije tacno da su jedini ljudi koji znaju da pogone istrazivacki nuklearni reaktor RB u JP, a da ih nema u INN Vinca. Stoga nije tacna ni tvrdnja da po logici stvari taj reaktor treba da "predje" u javno preduzece. Ima nekoliko ljudi koji znaju da operativno opsluzuju istrazivacki nuklearni reaktor RB, posto su po struci nuklearni inzinjeri, i dalje rade u Institutu za nuklearne nauke VINCA. Logike nema kod Ministarstva i rukovodstva drzavne ustanove za radioaktivni otpad koja ima dva aktivna nuklearna inzinjera i dva penzionera za poslove u oblasti nuklearne tehnike, a plasiraju se neistine da toboze u njemu radi 100 i kusur ljudi koji se razumeju u tretiranju radioaktivnog otpada, a kamoli u nuklearnu tehniku, reaktorsku fiziku, nuklearne tehnologije, i nedaj Boze da se moze reci da imaju pojma u vezi nuklearne energetike. Dakle, u Institutu Vinca ima malo strucnjaka koji mogu da se bave ovom problematikom, a slobodno se moze reci da javno preduzece nema strucnjake za ove oblasti, za koje se reklamiraju u javnosti. Sirenje laznih vesti, nazalost nije jos u dovoljnoj meri kaznjivo, tako da svako moze da svasta izjavi i to neodgovorno sa funkcije direktora, pogotovu kada takav pristup podrzavaju pojidini ljudi iz vlasti, iz resornog ministarstva. Ova prepucavanja zaista nicemu ne vode, jer se politika umesala i unistava se profesionalnost i struka. Puno je plagijatora, foliranata kojih ima cak i medju profesorima na fakultetima, tako da se stancuju doktorati prakticno preko noci. Otuda i imamo puno magistara koji su u politici i preko noci su postali doktori nauka. Ako ima nekvalitetnih mentora i profesora na univerzitetu (drugom prilikom mozemo i da ih imenujemo sa tacnim podacima sta ne rade kako dolikuje njihovoj profesiji), sigurno je da ovakvo nadvikivanje preko novina, i besmislena reklama sa netacnim podacima i informacijama samo sledi logiku da nekvalitetni kadrovi mogu da kao rukovodioci vaznih drzavnih institucija naprave veliku stetu Srbiji u svakom segmentu rada. To vazi i za rukovodioca javnog preduzeca, ali i za rukovodstvo Instituta VINCA, koje je "prodalo" interese instituta i zajedno sa javnim preduzecem je ucinilo veliku i trajnu stetu naucnoj zajednici u Srbiji. Narod ima pravo da zna sta se desavalo u proteklih godinu dana, u kojima se unistava naucna riznica Srbije-Institut za nuklerane nauke Vinca, koji postoji 60 godina. I postojace jos neograniceno dugo, jer je INN Vinca neophodan Srbiji kako bi nasa drzava bila upisana u clanstvo naucno prepoznatljivih zemalja u svetu. Bez INN Vinca, Srbija je naucno-tehnoloski i intelektualno siromasna zemlja, van svih svetskih zbivanja. I ovo narod koji cita Novosti mora da sazna!

Zbunjeni

14. januar 2010 18:17:43

Cinjenice koje je naveo dr Alavantic su nepobitne: JP NOS nema licencu za svoj rad i ne moze je dobiti ni od neke "Normalne", niti od nekog ministra, pomocnika, niti od Rusa izvrsilaca nekih delova programa. Zna se ko to radi po zakonu, a taj niti je postojao, niti je izdao takvu licencu. Kako li se zove nesto sto se ne radi u skladu sa zakonom i sta li se ono radi u takvim prilikama? Ne znam kako to neko javno preduzece moze da radi nesto sto je propisano strogim zakonima i svuda u svetu to rade ovlascene institucije. JP NOS ta ovlascenja, sto je svima jasno, nema i pitanje je da li i moze da ih dobije. Cini mi se da nuklearna i radijaciona sigurnost nisu nesto sto se obezbedjuje ogradama i kontrolom ulaza? Izgleda da neko sa velikim ovlascenjima nije ukapirao. Ili ja nisam nista ukapirao?

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=167884&title_add=%3Cspan%20class%3D%22pret_rec%22%3EUran%3C%2Fspan%3Eijum%20vi%C5%A1e%20ne%20preti&kword_add=vinca%2C%20nuklearno%20gorivo&search=uran

Nuklearka sa komšijama

2010-01-13T16:44:00.000-05:00

Nuklearka sa komšijama

I. MIĆEVIĆ, 09.01.2010 20:13:29

Ocena:

3.67 (Glasova: 9)

Komentara: 0

Dr Marina Šokčić-Kostić

U BUDUĆNOSTI nam je neophodna struja iz nuklearne energije, zato treba da budemo mudri i smislimo koji način je najpametniji da je obezbedimo. To ne znači nužno da moramo da je gradimo u Srbiji. Sve više zemalja udružuje se i pravi zajednička postrojenja, jer ona mnogo koštaju. Tako i naš region treba da promisli i nađe lokaciju i sredstva za zajednički reaktor.
Ovako dr Marina Šokčić-Kostić, nuklearna fizičarka koja danas radi u Nemačkoj, za „Novosti" odgovara na pitanje treba li Srbiji nuklearna elektrana.
Osim zajedničkog, međudržavnog ulaganja u reaktor, na isti način, smatra, treba rešiti i problem odlaganja otpada. Jedno odlagalište u regionu bilo bi dovoljno za sve.
- Moramo se u ove tokove uključiti na vreme. A za to su nam, pre svega potrebni kadrovi nove generacije nuklearnih fizičara i tehničara. Upravo o tome sam pre neki dan razgovarala sa prof. Jasminom Vujić, profesorkom nuklearne fizike na američkom

Berkliju, rektorom Brankom Kovačevićem i još nekoliko kolega. Svi smo spremni da pomognemo znanjem, da se na Beogradskom univerzitetu ponovo školuju vrhunski stručnjaci kakvi su izlazili iz naših generacija.
Marina Šokčić-Kostić radi u nemačkoj kompaniji „Nukem", jednoj od svetskih lidera u oblasti zaštite i dekomisije opasnog ozračenog otpada. „Nukem" je danas u vlasništvu ćerke firme čuvenog „Rosatoma". I gde god ovaj ruski gigant u svetu gradi nuklearke, njena kompanija brine o opasnom otpadu.
Pre odlaska u inostrastvo, naučne, a posle i karijere u privredi Nemačke, dr Šokčić-Kostić radila je u Institutu „Vinča". Za nju i sve koji su odatle potekli važi, kaže, pravilo - jednom vinčanci, uvek vinčanci. Danas je institut, u kome je počela da radi sa samo 23 godine, spreman za ozbiljne promene, procenjuje:
- „Vinča" ima odličan potencijal, ali mora da se prilagođava. Veliki reaktor je u postupku dekomisije, pakovanja goriva, seckanja postrojenja na delove i njegovog bezbednog skladištenja. To je moralo da se uradi, jer se od 1984. godine ne koristi. Ali, tu je i mali reaktor, koji je uvek bio „školski", služio je za stručnu obuku. Jedini je takav u čitavom regionu. Zato bismo mogli da ga iskoristimo, osavremenimo, napravimo regionalni naučni centar.
I odlagalište otpada se, prema njenom mišljenju, mora iseliti iz Vinče, koja je preblizu Beograda. Lokacija ima mnogo, ali o njima treba da odluče geolozi.
- Otpad čak i ne moramo da skladištimo u planinama Srbije. Možemo sa nekim da sklopimo dobar poslovni ugovor i transportujemo ozračeni materijal u drugu zemlju - zaključuje dr Marina Šokčić-Kostić.

FENIKS
- Nuklearna energija je ptica feniks u celom svetu. Do pre nekoliko godina nije postojalo interesovanje, ali sada se ponovo svuda priča o ovom čistom izvoru energije - kaže naša sagovornica.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=167586&title_add=%3Cspan%20class%3D%22pret_rec%22%3ENuklearka%20sa%20kom%C5%A1ijama%3C%2Fspan%3E&kword_add=nuklearka%2C%20marina%20sokcic&search=Nuklearka%20sa%20kom%C5%A1ijama

Бурићима са радиоактивним отпадом истиче рок трајања

2010-01-12T15:59:00.001-05:00

Бурићима са радиоактивним отпадом истиче рок трајања

У току је „операција" препакивања две и по тоне нуклеарног отпада после чега, сходно програму сачињеном пре више година, следи транспорт у Русију

У Винчи је току препакивање опасног материјала (Фотографија преузета са сајта www.elitemadzone.org)

Ових дана у Институту „Винча" у току је препакивање потрошеног нуклеарног горива у формат погодан за транспорт, после чега ће две и по тоне отпада бити одвезено у Русију. Ово је за „Политику" потврдио др Крунослав Суботић, експерт за нуклеарна питања, сарадник и некадашњи директор установе из Винче.

– Стручњаци отварају бурад, ваде отпад и пакују га у специјално обезбеђене контејнере који ће потом, веома брзо, бити утоварени на авион или на воз и одвезени у Русију. Тачну локацију не знам, она је ипак донекле у домену тајне –претпостављадр Суботић.

Колико и да ли уопште има истине у причама да из Винче прети радиоактивна опасност по Београд, поготову ако се зна да је Србија окружена са 20 нуклеарних реактора који се налазе у пречнику до 500 километара?

– Ако Београд „лежи" на потенцијалној атомској бомби која „вреба" из Института „Винча", онда Букурешту, Софији или Будимпешти „прети" многоструко већа опасност, имајући у виду количину радиоактивног отпада који се налази у окружењу тих престоница – мишљење је др Суботића.

Научници се слажу да не постоји безбедна доза радиоактивности и да је свако зрачење које се отме контроли, па и оно најмањег интензитета, опасно по здравље.

Наш саговорник подсећа да је потрошено гориво у Винчи смештено у бурићима која имају век трајања због чега је пре шест, седам година и покренуто питање елиминисањануклеарног отпада. Бурићима који се налазе у Институту у Винчи, како он каже, истиче рок. Ситуација ипак није драматична и све док се поштују прихваћени стандарди складиштења – опасности нема.

Као директор Института „Винча", у периоду од 2001. до 2003. године, др Крунослав Суботић био је аутор програма „Винд" којим је дефинисан начин елиминисања радиоактивног отпада, односно потрошеног горива.

– Истина, мало је то спорије ишло, али сада треба коначно да дође до транспорта. То се радило у сарадњи са Бечком агенцијом, Американцима и Русима (враћање истрошеног горива земљама произвођачима). „Операција" је у току и до краја 2010. треба да се заврши. Тамо у Русији ће се то разним процесима свести на педесетак литара јаког радиоактивног раствора што ће бити „збринуто" на адекватан начин – каже Суботић.

Страх од нуклеарне катастрофе има, према речима нашег саговорника, глобални карактер.

– Када је реч о нуклеарном програму, ви нисте заштићени од грешака у непосредном суседству. Још горе, своје грешке можете да контролишете на неки начин, а туђе не – каже др Суботић.

Милан Јанковић

---------------------------------------------

Нуклеарке будућност

У свету сада функционише 400 нуклеарних реактора, снаге око 400.000 мегавата. Тренутно је у изградњи нових стотинак реактора, а прогноза је да ће за 40 до 50 година на планети бити 1.700 нуклеарних електрана. Крунослав Суботић објашњава да, ако Србија крене тим путем, овде ће бити десетак реактора. Они морају да буду смештени уз неки водени ток због потребе хлађења.

[објављено: 11/01/2010]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (0)

vincanac1 , 11/01/2010, 19:54

Ne verujem da u zemljama okruzenja koje koriste nuklearke, ceo posao vodi preduzece za komunalne delatnosti koje nije registrovano za rad sa nuklearnim otpadom, mada se u nazivu ovog javnog preduzeca pominju nuklearni objakti. Nije poznato od koga je direktor ovog preduzeca , I kada, stekao licencu za rad sa radioaktivnim materijalom. On, samim tim, nije neko koga treba povezivati sa buducom nuklearkom u Srbijii sto se u stampi pominje Ovo mi vise lici na pocetak predizborne kampanje za izbore koji dolaze sa motom nuklearke. Novac za izbore je pripremljen, virtuelna nuklearka je tema mnogih novinskih napisa . Posle izbora cemo da zaboravimo nuklearke za dugi niz godina.

propustena prilika, 12/01/2010, 01:21

Citaocima se mora pojasniti da nije samo kolicina visoko radioaktivnog materijala odlucujuca za velicinu ekoloskog akcidenta, nego je to pre svega nestrucno rukovodjenje i nedostatak opreme. Iako je u Vinci mnogo manje radioaktivnog otpada nego u susedstvu, ipak ga ima sasvim dovoljno da nestrucno rukovodjenje povereno partijskim aparatcicima i drugim poslusnicima, a bez adekvatne kontrole moze izazvati teske posledice, pre svega po ljude koji rade a i pos am Beograd. Trebalo je da autor kaze zasto je propustena prilika da se dobije kompenzacija za neprocenjivo vredno cisto nuklearno gorivo koje je odneto za njegovog mandata te tako dobiju sredstva da se pitanje otpada resi pre nego sto bude dovedeno na ivicu akcidentne situacije.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Buricima-sa-radioaktivnim-otpadom-istiche-rok-trajanja.sr.html

Traži se odgovornost direktora Vinče

2010-01-02T14:57:00.000-05:00

Traži se odgovornost direktora Vinče

Autor Gost

Monday, 28 December 2009

Pojedini elementi za utvrdjivanje stepena neodgovornog, nesavesnog postupanja i zloupotrebe službenog položaja od strane generalnog direktora INN «Vinča» dr Jovana Nedeljkovića koji se mogu sankcionisati u skladu sa Krivičnim Zakonikom Republike Srbije

Generalni direktor INN Vinča je odgovoran za kršenje zakonskih propisa i za velike propuste u narušavanju prava radnika iz radnog odnosa i u domenu bezbednosti i zdravlja zaposlenih iz INN Vinča. Т ačnije rečeno, postupao je neodgovorno i nesavesno, i zloupotrebio je svoj službeni položaj zato što je učinio (ili nije učinio, a bio je dužan) sledeće stvari:

Što nije branio pravo istraživača u INN Vinča da se bave osnovnom delatnošću instituta, pravo da se nesmetano bave naučno-istraživačkim radom u laboratorijama 010, 060, 070, 100, 140 i 150. Pored toga nije preduzimao adekvatne mere da spreči ugrožavanje bezbednosti zaposlenih koji su locirani u neposrednoj blizini nuklearnih objekata, tako što je direktor Instituta prepustio da se obavljaju poslovi na programu VIND sa nuklearnim materijalom bez odgovarajućeg nadzora, koji je propisan zakonom.
Što nije sprečio pokušaje konfiskacije, praktično otimačine i agresivnog ataka od strane direktora JP na opremu, objekte i postrojenja koje su vlasništvo INN Vinča. Izmedju ostalog, na specifičan način su praktično otudjeni reaktori RA i RB iz INN Vinča, a direktor nije to sprečio, niti adekvatno reagovao.
Što nije tražio saglasnost od UO INN Vinča na svaku odluku koju je doneo u pisanoj ili usmenoj formi u nagodbi i u dogovoru sa direktorom JP NOS. Tako se desilo da je bez ikakvog Elaborata o bezbedonosnoj proceni prepustio rad fizičko-tehničkog obezbedjenja (FTO) i vatrogasne službe (VatSl) INN Vinča drugom pravnom licu, tako da INN Vinča, kao jedinstveno pravno lice nema svoje FTO i VatSl da obezbedjuje objekte instituta na vlastitoj teritoriji (prilog dopis direktora JP NOS u vezi FTO koji poštuje direktor INN Vinča protivno zakonskim propisima).
Što je učestvovao u prikrivanju akcidenata koji su se u periodu 2006-2009.g. dešavali u toku rada na programu VIND, i što nije o tome obaveštavao stručne službe INN Vinča (Laboratoriju Zaštita), zaposlene i UO INN Vinča, u skladu sa Statutom i zakonskim propisima koji se odnose na održavanje bezbednosti zaposlenih na zakonom dozvoljenom nivou.
Što nije poštovao zakonske propise, Statut i opšte akte koji se odnose na zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost na teritoriji INN Vinča, odnosno svojim nečinjenjem je ugrozio bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu.
Što je dozvolio da drugo pravno lice (JP NOS) koje sprovodi aktivnosti na prepakivanju isluženog nuklearnog goriva sprovodi nadzor nad situacijom u INN Vinča što se tiče posledica tih aktivnosti, na šta po zakonu JP NOS nema pravo. JP NOS ne sme kontrolisati uticaj svojih aktivnosti na INN Vinča u smislu kontrole nuklearne sigurnosti i bezbednosti.
Što je prihvatio da drugo pravno lice utvrdjuje teritoriju INN Vinča i objekte u kojima rade istraživači kao tzv. «krug nadzora iz JP NOS» u okolini nuklearnih objekata koji kontroliše služba JP NOS. Služba JP NOS je namenjena kontroli aktivnosti na prepakivanju isluženog nuklearnog goriva u okviru nuklearnih objekata iz JP.
Što je dozvolio da se otudje nuklearni reaktori RA i RB koji su namenjeni za istraživanja, i tako ugrozio svaku dalju mogućnost istraživačkog rada u institutu, a time je ugrozio i obrazovnu delatnost i istraživačku delatnost instituta kao članice Beogradskog univerziteta (prilog pismo rektora BU).
Što postupa po pravilnicima drugog pravnog lica (JP NOS) iz delokruga nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti na teritoriji INN Vinča, što je protivzakonito.
Što ne poštuje nalog iz dogovora sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj od 24.08.2009.g. kojim je predvidjeno da se utvrde medjusobna prava i obaveze INN Vinča i JP NOS, i posebno deobni bilans opreme, postrojenja i objekata INN Vinča. (Prilog Zapisnik o dogovoru u MNTRS od 24.08.2009.g. i pismo direktora INN Vinča upućeno MNTRS).
Što je dopustio da se ometaju ili sprečavaju da rade u regularnim uslovima zaposleni u INN Vinča, koji po prirodi posla obavljaju transport radioaktivnog materijala u skladu sa zakonskim propisima. JP NOS ne može preuzeti regulatorne funkcije u odnosu na institut, a direktor INN Vinča je postupio protivzakonito omogućavajući JP NOS da upravo to čini bez njegove intervencije u smislu protivljenja i zastupanja interesa INN Vinča u ovoj oblasti.
Što je direktor INN Vinča putem sajta na internetu i svojim javnim izjavama na sednici Naucnog veca, kao i u svom pojavljivanju na RTS 12.12.2009.g. sugerisao da je nuklearna sigurnost i bezbednost u INN Vinča pod kontrolom drugog pravnog lica, iako je čak i samo letimičnim pregledom od strane stručnjaka iz INN Vinča uočeno da su Pravilnici JP NOS u suprotnosti za važećim odredbama za tu oblast od interesa u ovom slučaju. Time se unosi element nesigurnosti po pitanju bezbednosti zaposlenih u INN Vinča, za šta je isključivo odgovoran u INN Vinča njegov generalni direktor.
Što nije zatražio pravno mišljenje u vezi svih stvari koje se tiču ocene zakonitosti i ustavnosti Odluke Vlade Srbije o osnivanju JP NOS , kao i utvrdjivanja nacrta Posebnog sporazuma o deobnom bilansu sa JP NOS od pravne službe INN Vinča ili nezavisne advokatske kancelarije kako bi u skladu sa zakonskim propisima zaštitio prava zaposlenih iz instituta u raspolaganju sredstava za rad, i time je onemogućio zaposlene INN Vinča da ostvare svoje pravo na naučno-istraživački i na vršenje bilo kog drugog tipa stručnih poslova.
Što u vezi nuklearne bezbednosti i sigurnosti nije postupao po Pravilniku o bezbednosti i zdravlju na radu INN Vinča, i nije postupao u skladu sa Pravilnikom o zaštiti od zračenja INN Vinča. U tom smislu direktor je direktno nesavesno radio svoj posao jer nije zatražio mišljenje Komiteta za nuklearnu sigurnost i bezbednost INN Vinča, i dozvolio je da taj Komitet prestane da funkcioniše, odnosno svesno i namerno je podržao blokadu rada tog Komiteta.
Što nije saopštio prava zaposlenima iz INN Vinča koje je prepustio direktnim pritiscima i čak možda i nekim ucenama od strane direktora JP NOS tokom oktroisanog «preuzimanja» zaposlenih iz INN Vinča za rad u JP. Pritom generalni direktor INN Vinča je učestvovao na sastancima gde se u prisustvu direktora JP NOS direktno vršio pritisak na zaposlene iz Centra NTI-150, laboratorije za Zaštitu od zračenja i organizacionih jedinica za fizičko-tehničko obezbedjenje i medicinsku zaštitu instituta da prihvate ugovore o radu koje direktor INN Vinča nije dostavio Pravnoj službi INN Vinča na razmatranje, i time je uskratio zakonsko pravo zaposlenima da dobiju pravno mišljenje kao pravnu pomoć na šta su imali prema zakonskim propisima za ovu oblast uredjivanja radno-pravnih odnosa.
Što kao generalni direktor INN Vinča nije reagovao u skladu da odredbama Statuta INN Vinča po više pitanja, a posebno u domenu javnog obaveštavanja zaposlenih, zaštite na radu, bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu, zastupanja interesa instituta na šta je bio obavezan po zakonu i podzakonskim propisima, Statutu i opštim aktima instituta.
Što je imao saznanja o protivzakonitim aktivnostima svog zamenika, nije preduzeo da se spreče protivzakonite aktivnosti ili je saučestvovao u ostvarivanju protivzakonitih aktivnosti u i van INN Vinča u realizaciji poslova na programu VIND i u realizaciji protivzakonito sklopljenih ugovora sa drugim pravnim licima koji su klijenti INN Vinca, npr. u poslovima sa Kliničkim centrom u Podgorici (2008.g.), sa Institutom za onkologiju u Beogradu o odnosenju radioaktivnog materijala u čemu je načinjena šteta oko 14.000.000 dinara (po tadašnjem kursu u odnosu na evro) po institut Vinča (2008.g.), sa Kliničkim Centrom Srbije u Beogradu (2008-2009.g.) u projektovanju zaštite u PET Centru, itd.(prilozi kao dokazni materijal uz dokument o predmetnoj materiji označenom sa 1. KZK zloupotreba gen.direktora i 2.dokument o nepoštovanju-zloupotrebi generalnog direktora).
Što nije poštovao odluku UO o odbijanju uzimanja zajma od poslovnih banaka u iznosu od 25.000.000 USD, pri čemu je tražio protivno toj odluci načine da se taj zajam ipak odobri INN Vinča (prilog-pismo).

Napomena: Svi prilozi koji su vezani u nazivu za tacke ovog dokumenta, su dostupni javnosti. Planira se da se ovaj dopis, potkrepljen odgovarajućim dokaznim materijalom, uputi nadležnim državnim organima istrage i gonjenja (Ministarstvu unutrašnjih poslova, Javnom tužilaštvu itd.).

30.11.2009.

http://www.dragas.biz/content/view/6440/68/

Божидар Ђелић: Србија мора бити присутна у нуклеарним пројектима

2009-12-29T19:23:00.001-05:00

Интервју: Божидар Ђелић, потпредседник владе и министар за науку

Седам приоритета за развој српске науке

То су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета

Божидар Ђелић: Око стотину научника се вратило у протеклих неколико година (Фото Танјуг)

Србији је неопходна стратегија образовања и то не само елите. Поражавајуће је да девет година после демократских промена, последње две ресорне стратегије које нису усвојене јесу стратегије у домену науке и образовања. Што се тиче науке, ми смо завршили тај посао и после вишемесечне и квалитетне јавне расправе, стратегија научног и технолошког развоја је прослеђена влади на мишљење и усвајање, а доступна је и на сајту Министарства за науку, каже за „Политику" Божидар Ђелић, потпредседник владе и министар за науку.

Важно је да имамо стратегију на пољу образовања, јер је јасно да постоји веза између образовања нације и њеног благостања. Србија никако не жели да буде место јефтине радне снаге, те морамо имати јасне идеје у ком правцу ће се развијати образовање елите, али и друштва уопште. Прошло је време када неко може мислити да је тиме што је стекао диплому завршио своје образовање. Оно мора бити константна ствар. Због тога ће Србија морати поново да развије цео систем континуираног образовања одраслих. Не да би се описменили, већ да би се омогућило стално освежавање њихових знања.

Које примедбе су изнете током јавне расправе о научној стратегији и које ће бити прихваћене?

Расправа је почела у јуну месецу и закључена је почетком децембра. Било је на хиљаде сугестија, добили смо коментаре од министара науке свих европских земаља, европске комисије, радили смо са три инострана експерта које је платио Унеско, одржане су десетине тематских округлих столова... Један број сугестија јесте прихваћен. Један од главних предмета расправе су били приоритети, јер је нормално да сваки научник сматра да је његова дисциплина важна. Министарство је предложило, а расправа потврдила, седам националних приоритета у домену науке и технологије, а то су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета. Посвећена је значајна пажња интелектуалној својини, и дошли смо до решења да сам патент припада државној институцији која га је финансирала, а да бар пола прихода од евентуалне комерцијализације иде онима који су направили изум.

Да ли је реално очекивати да ће се неко од врхунских домаћих научника са каријером у иностранству вратити и шта је предуслов за то?

Ми морамо имати јасне приоритете. Први приоритет је да научници и интелектуални радници који су присутни у нашој земљи, независно од њихове старосне доби, имају могућности да развију своју каријеру у Србији. На бази таквог напретка, морамо успоставити много јаче везе са нашом интелектуалном елитом у дијаспори, и обезбедити њихов повратак у оним случајевима где постоји заједнички интерес. Изоловани програм повратка научне дијаспоре, а да у земљи не постоје услови и озбиљнији приступ за све, био би осуђен на неуспех. Због тога је од првокласног значаја што је Управни одбор Европске инвестиционе банке одобрио 200 милиона евра за научну и технолошку инфраструктуру наше земље. На регионалном састанку „Европа–Западни Балкан" 9. децембра подељена су прва бесповратна средства у оквиру плана за Западни Балкан у износу од 26 милиона евра, од чега је Србија добила 8,5 милиона. Осим тога, у буџету за следећу годину, упркос генералној кризи, доћи ће до повећања издвајања за науку за десет одсто, односно за милијарду динара. Самим тим, буџетска и друга средства омогућиће да следеће године први пут ефективно и циљано улагање у науку достигне 0,5 одсто бруто домаћег производа, што је у односу на садашњих 0,3 одсто значајан помак. За дијаспору је, унутар операције са Европском инвестиционом банком, резервисано око двадесет милиона евра. Повратак за собом повлачи и обавезе научника, тј. мобилисање додатних средстава из иностранства. Повратници морају јачати цео систем.

Али, стручњаци се још увек не враћају?

Није тачно да се не враћају. Око стотину научника се вратило у протеклих неколико година. На Институту за физику, неколико лабораторија воде људи који су се вратили. У технолошком инкубатору у оквиру Београдског универзитета неколико технолошких фирми такође воде повратници. Не кажем да је то велики број, али постоје људи који се враћају. Сусрет са нашом научном дијаспором је обавезни део сваког мог путовања, научна стратегија је послата на више од 300 адреса наших научника у дијаспори, и један број њих нам је дао одличне сугестије. Један део станова који ћемо градити у новобеоградском блоку 32А биће резервисан за повратнике.

А како коментаришете то што се код нас још увек млади људи школују за непостојећа занимања и она за којима не постоји потреба?

То није само српски, већ и светски проблем. Рецимо, један од кључних проблема о којима је говорио и Барак Обама јесте недовољан број младих Американаца који студирају природне науке. Тачно је да се код нас само 37 одсто студената опредељује за природно-математичке и техничке науке и интегрални део стратегије развоја науке јесте договор са Министарством просвете да већ за следећу школску годину квантитативно одредимо оне правце у образовању који морају добити посебан подстицај. У демократском систему људи имају слободу да студирају оно што желе и ми им то нећемо ускраћивати. Међутим, уколико жеље нису у складу са стратегијом државе, нема разлога да добију буџетско финансирање. Са друге стране, уколико је нешто нарочито важно за државу, у интересу нам је да обезбедимо додатна средства за школарине и стипендије. Нпр. 2006-2007. године, само шест одсто дипломираних студената је било у природно-математичким наукама, и 31 одсто у техничко-технолошким. Наш циљ је да дођемо до 15 одсто у природним и 35 одсто у техничким наукама за пет година.

Бранка Малиш

----------------------------------------------------------

Србија мора бити присутна у нуклеарним пројектима

У последње време води се полемика око тога да ли треба градити нуклеарну електрану или не. Не улазећи у то да ли ће до изградње заиста доћи, има ли у Србији стручних кадрова обучених за рад са оваквом технологијом?

Не, немамо такав кадар, нити постоји пројекат изградње нуклеарне електране. То не значи да Србија не треба да буде присутна у домену примена нуклеарне енергије. Бићемо укључени у пројекте Међународне агенције за атомску енергију, односно у примени нуклеарне енергије у домену здравља и у домену пољопривреде. Посебну пажњу посветићемо примени нуклеарне енергије у превенцији рака.

[објављено: 29/12/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sedam-prioriteta-za-razvoj-srpske-nauke.sr.html

погледајте коментаре

Зоран , 28/12/2009, 22:42

Министарство је предложило, а расправа потврдила, седам националних приоритета у домену науке и технологије, а то су биомедицина, нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.________ Не тих седам, него ових: Укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију, укинути негативну селекцију и укинути негативну селекцију.

srb , 28/12/2009, 22:43

Informacioni, komunikacioni i nacionalni identitet, podrazumeva i korišćenje ćirilice na internetu i omogućavanje slanja SMS poruka na ćirilici za početak!

ибн Малик , 28/12/2009, 23:59

Много смо напредовали. Пре 40 година имали смо веома стручне кадрове за нуклеарне технологије, а данас их немамо. Нажалост, слична ситуација је и са другим технологијама.

sarma jovan jovanovic, 29/12/2009, 00:24

Vec drugu godinu zaredom Ministarstvo nauke raspisuje konkurs za dodelu stipendija osvajacima medalja sa internacionalnih takmicenja, i vec drugu godinu zaredom uslovljava da to budu ucenici visih razreda srednje skole. Nas najbolji matematicar Teodor fon Burg tako ne moze da se javi na konkurs Ministarstva koje vodi ministar koji se tako sprda sa buducnoscu Srbije i tera najbolje iz nase zemlje. Sramota!

Penzioner , 29/12/2009, 00:28

Kao što @Zoran reče, kao prvo i osnovno ukinuti negativnu selekciju. Ukinuti neodgovorno mešanje političara u izbor rukovodećih kadrova. U jednom važnom privrednom preduzeću u Beogradu na vrhu piramide rukovođenja se nalaze potpuno nekompetentni kadrovi jedne političke stranke. Svi to znaju i svi ćute, što je najbolji dokaz da se radi o vladavini "demokratije" zastrašivanjem. Zastrašujuće je i za mene koji više nemam radnih obaveza i obaveza prema porodici. Koliko se to poznatih naučnika vratilo u zemlju (u procentima), što tvrdi ministar. Ministar nas može ubediti samo zvaničnim brojkama, naručene statistike i ohrabrujuće pričice više ne prolaze ni u predizbornim kampanjama.

Dusan R, 29/12/2009, 02:28

Kupite dva ciklotrona za proizvodnju 18-FDG i nekoliko PET-CAT, i gamma/rendgenskih uredjaja pa da borba protiv kanceroznih obolemja pocne. Porazgovarajte sa naucnicima i Vinci koji pod nemogucim uslovima proizvode radiofarmaceutike pa ce vam biti jasno odkud poceti. "Neprestano unpredjenje prvi je preduslov opstanka."

Voja , 29/12/2009, 05:50

Imali smo mi i do sada decenijama i decenijama programe za podsticaje nauke. Sad nam dolaze strani strucnjaci da grade (np. most na Adi) sa obrazlozenjem da mi ne umemo. A ko ih je doveo treba li reci? Ako se pazljivo citaju odgovori g-din ministar i ne slusa sta ga se pita. (np. o skolovanju za nista).

Bane , 29/12/2009, 07:42

Postovani gospodin Ministre, I ja i desetine naucnika u dijaspori koje znam smo se probali vartiti, neki i vise puta! Docekala nas je otvorena agresija i sistem koji je tako koncipiran da za nas nema mesta. Procitajte vest od pre dva dana u Novostima, o povratku Dr Veljka Nikolica. Slazem se da bi sve krenulo ka boljem kada bi se nesto od Vaseg plana sprovelo u delo! Iskustvo me, na zalost, cini veoma skepticnim! Srbija trenutno nema nauku, a bez korenite promene naucnog kadra i naucnog sistema u zemlji Srbija nece ni imati nauku!

ctahko , 29/12/2009, 07:42

Teško državi kojoj ekonomsku i naučnu budućnost kroje stručnjaci tipa Đelić, Dinkić, Jelušić... Đelićeve reforme su izazvale propast i ekonomski kolaps i u Poljskoj i pogotovo u Rusiji. Rusija je pod Đelicem i "strulnjacima" koje je okupljao Saks 1998 godine i dozivela totalni BANKROT. Umesto prosperiteta uz Monsanto, FIAT, CocaColu i slične kompanije kojima Đelić i Dinkić širom otvaraju vrata na srpsko tržište, Srbiju uskoro očekuje kolaps i GLAD. Korporativni fašizam je zav ladao srpskom politikom i ostatcima privrede. Čeka nas sudbina Argentine, Mađarske, Grčke... i drugih prezaduženih i u raljama svetskih bankara (MMF I SB) zaglavljenih država. Nnam je bog ek na pomoći.

Dr. naucnik, 29/12/2009, 08:19

Gospodine Djelicu, navedite nam samo jedan institut i ime jednog(od stotine..) naucnika koji se vratio iz inostranstva da zivi i radi u Srbiji? Osam miliona za nauku! Gospodine Djelicu, pa to je kap za razvoj i ucinak na tom polju. Dali je vama poznato koliko je potrebno samo jednoj laboratoriji godisnje za normalan rad (sto nikada ne garantuje i uspeh),kolike plate mislite da date ljudima koji veoma cesto provode dan i noc u laboratorijama, da negovorimo o putovanjima na obavezne svetske skupove. Recimo fizika, nikada nijednoga naucnika iz Srbije nema. Radim u inostranstvu (docent i vodja projekata na jednom renomiranom koledju) nisam uspeo da sretnem, jos manje da mi se javi neko iz Srbije na moja trazenja, za mesto doktoranta.Dodju ljude iz Kine, Poljske, ali Srba nigde. Nekako mi nije jasno o kojim se to naucnicima radi koji se vratise? A nas koji se bavimo naukom i nema tako mnogo,uglavnom se poznajemo. To sto govorite je za neupucene, nikako za nas koji poznajemo situaciju.

Nikola , 29/12/2009, 08:36

O kakvom crnom vraćanju naučnika iz sveta priča ministar? Ja znam za troje kolega koji su se ovde vratili da bi sebi dozvolili da ih maltretiraju, šikaniraju i omalovažavaju. Najdrastičniji primer je kolega koji je radio na Univerzitetu u Kembridžu koji na je ostao bez bosla na jednom beogradskom fakultetu jer ga ovdašnji velikani i genijalci nisu reizabrali. Zato ministar i Ministarstvo pre ikakve populističke priče o "povratku naučnika" treba da odgovore na nekoliko pitanja. Na šta će da naiđu ako se vrate, kome će biti prepušteni, sa čijim sujetama će se sudariti, na koja mesta će biti postavljeni, čija će mesta zauzeti, ko će im umanjivati značaj i da li će i koliko dugo ostati u sredini iz koje su svojevremeno otišli, a u kojoj se ništa nije promenilo. Sve je isto kao pre 15-20 godina.

prioritet depolitizacija, 29/12/2009, 08:40

Prioritet Prvi prioritet mora da bude ocuvanje kadra koji je preziveo tantalove muke tranzicije i politizacije. Makar zato da bi mogao da skoluje nove kadrove. Zanimljivo je poznavanje o postojanju nuklearnih (ne)strucnjaka kojima je poverio prepakivanje visko radioaktivnog nuklearnog goriva preko JP NOS nestrucnjaka. Ostaje da objasni zasto unistava ono nuklearnih strucnjaka koje je preostalo u institutu Vinca, zasto im oduzima objekte i nuklearne reaktore, kao ogledne jedinice za skolovanje novih nuklearnih strucnjaka. Morao bi znati da se to protivi zahtevu rektora BU, ciji je Institut Vinca ugledni clan, bar prema produkciji i kvalitetu naucnih radova,sve pod uslovima nedostojnim tretmanu naucnih radnika od strane vlasti

Milan , 29/12/2009, 08:52

Nadam se da politička elita zaista davati vrhunski prioritet razvoju nauke i obrazovanja u Srbiji, a ne ostati na praznim rečima i obećanjima u svrhu podizanja svog političkog rejtinga. Bez nauke i obrazovanja Srbiji nema budućnosti, zato dragi političari odrešite svoju kesu, umanjite svoje dnevnice, opeorezivajte tajkune (miliardere) i ulagajte u bolje sutra našoj deci...

ANA , 29/12/2009, 09:21

@Зоран , 28/12/2009, 22:42, Penzioner , 29/12/2009, 00:28 Потпуно сте у праву! У српској науци нешто се мења, коначно смо схватили да је посао научника да ради науку и, преко научних радова, извештава научну јавност о својим резултатима. Међутим, највећи проблем су и даље спрега политике и науке, отпор старијих који се не одричу привилегија тек тако и недовољна брига о научном подмлатку.

Vincanac , 29/12/2009, 09:34

Srpski naučnici se dobro sećaju gospodina Domazeta, prvog post-oktobarskog i "reformskog" ministra za nauku koji je svoj katastrofalno neuspešni mandat utrošio u pokušajima da uništi Vinču - najveću naučnu instituciju u Srbiji. Sada za ministra opet imamo kadar Demokratske stranke i naučnici sa skepsom i strepnjom gledaju na svaki njegov potez: u Upravni odbor Vinče je doveo gospodina Domazeta a za direktore u Vinči Ministarstvo je postavilo poslušnike i članove DS-a. Zato pitanje za ministra, da li je DS kao svoj strateški cilj odabrala da uništi naučni institut "Vinča"?

sasa istrazivac, 29/12/2009, 09:54

A kada cete istrazivace da primite na neodredjeno, jer to je jedini nacin da im date sigurnost da ostanu, a radovi ce biti prikaz njihovog stvarnog ucinka.

Lela , 29/12/2009, 10:21

Imam 30 godina, doktorat, prilican broj radova i radim u jednom naucnom institutu. Moje vrsnjakinje i koleginice svuda u Evropi pored ovoga jos imaju stan i porodicu. Zasto ja to ne mogu da imam? Zato sto se u ovoj zemlji prica jedno a radi drugo! Moja koleginica u Spaniji, iako nije stalno zaposlena kao ja, moze sa 23-24 godine da udje u prvu banku i podigne stambeni kredit na 50-60000 evra. Ja ovde ne mogu da podignem kredit ni na 500 evra za kompjuter jer mi banka trazi da budem STALNO ZAPOSLENA. Gospodin Djelic se nije proslavio kao ministar nauke, to je prvi ministar nauke koji nikakve veze nema sa naukom, ali on je BANKAR. Pa gospodine Djelicu ako nista drugo ne mozete da uradite za srpsku nauku, onda bar UBEDITE banke koje ste vi i g. Dinkic dovele da mladim naucnicima daju kredit.

Nauka , 29/12/2009, 11:00

Nauka i naučnici su retke i osetljive biljke koje traže poseban tretman i uslove ako hoćete od njih da dobijete neku korist. Ni tretman ni uslovi nisu jača strana ove zemlje, što zbog siromaštva a što zbog primitivizma. Naši nadareni ljudi mogu mnogo više da doprinesu nauci i ugledu srbije radom u ambijentu koji im omogućava da razviju svoje sposobnosti.

србски сељак , 29/12/2009, 11:05

Слажем се са свим коментарима, негативна селекција, враћање идентитета, развој науке, очување србског језика у науци и новим технологијама , интернету и мобилној комуникацији! Једна ВЕЛИКА примедба, побогу ,ако Ви, наши стручњаци не поштујете наше писмо, па ко ће! За почетак и Ви, наши Академци на раду у иностранству, ПИШИТЕ ЋИРИЛИЦОМ , да вас цео свет разуме!Знамо да је и тамо на Западу криза, али кад се пре одрекосте идентитета,писма!

Урош Ракић, 29/12/2009, 11:25

Много младих научника који су докторирали на новим технологијама, као ја на пример (Управљање географским информационим системима здравственим установама или здравственим системом (картирање болести које захтева Светска здравствена организација, које ће наша земља морати да плаћа)док ја седим беспослен код куће, а све чешће размишљам да кренем напоље, пошто ја овде ником не требам.

Sloba , 29/12/2009, 12:17

Mislim da je Ministarstvo nauke (kako god se zvalo tokom poslednjih godina) dosta ucinilo za reformu jednog zaista natrulog sistema, bar kada se poredi sa drugim ministarstvima. Medjutim, kada se radi o cuvenom "povratku nasih istrazivaca", to je cista floskula, sto sam uvideo iz licnog iskustva. Redovni sam profesor na prestiznom universitetu u SAD i sutpesan cak i prema njihovim kriterijumima, a i nemam jos par godina do penzije. Letos sam poslao pismo i CV i ministru i zamenicima o zelji da se vratim. Niti je bilo pismenog odgovora, niti odgovaraju na telefonske pozive i poruke koje ostavljam (ovih par nedelja sam u Beogradu), tako da mi je jasno o cemu se radi.

slobodan45 , 29/12/2009, 12:41

postoje dva prioriteta koji bi razvili srbiju u nedogled: prvo, ukinuti sve lažne dipolme i fakultete, a drugo:ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,ukinuti negativnu selekciju, ukinuti negativnu selekciju,

Pera Avdic, 29/12/2009, 13:47

Srbija je spala na najnize grane odkada joj politiku vode crnogorci. Sada ce spati na jos nize grane kada crnogorci pocnu da joj vode nauku i kulturu. To je receopt za brtzo propadanje i nestajanje. Ako se nesto uskoro ne preduzme onda ce biti "Nekad bila jednom Srbija".

mozda bidne vinca, ne mora da znaci, 29/12/2009, 14:03

U prvoj verziji Strategije Ministarstva za nauku o nacionalnim prioritetima drzave Srbije , najveci naucni institut u zemlji, povth toga jod i nuklearni, Institut za nuklearne nauke Vinca, NI U JEDNOJ PRIORITETNOJ TACKI NAUCNOG PROGRAMA OVE ZEMLJE NIJE NI POMENUT. S tom cinjenicom se , u potpunosti, slozilo rukovodstvo Instituta Vinca, koje je postavljeno po preporuci DS da bi se ovaj institut unistio. Nestrucna dekomisija nuklearnog reaktora RA je, takodje, njihovo zlodelo. Treba biti potpuno neobavesten pa verovati ministru Djelicu.

Vincanac broj 2 , 29/12/2009, 15:23

@Vincanac: Kolege, nama u Vinči nije problem samo ministar za nauku. Istina, g. Đelić je za predsednika UO Vinče postavio g. Domazeta, čuvenog "ljubitelja" Vinče, a nedavno je u UO ušao i g. Čomor. Šta će naš bivši kolega u UO? U kom naučnom institutu on sada radi i kakve veze on sada ima sa naukom? Dalje, u vreme Domazetove strahovlade nisu nam mogli ništa jer smo bili jedinstveni, i istračivači i "stari" i zaslužni Vinčanci i naši direktori. Sada su stvari bitno drugačije jer Ministarstvo u Vinči ima svoje poslušnike i dobro plaćene izvršioce. Svojevremeno su mediji na stub srama stavljali direktore i menadžere koji imaju 200-300 hiljada plate. Niko ne spomenu da direktor Vinče ima 250 hiljada plate koju zarađuje teškim radom: u radno vreme igra igrice na kompjuteru, na posao dolazi u 9, telefon isključuje u 15:00. Šta god Ministarstvo naumi to i uradi jer direktor Nedeljković sve aminuje. Kolegi Jovanu Nedeljkoviću je jedino bilo važno da ga predlože u Akademiju nauka.

"константна ствар" , 29/12/2009, 16:39

Gospodin ministar kaze: "Прошло је време када неко може мислити да је тиме што је стекао диплому завршио своје образовање. Оно мора бити константна ствар". Ovo je tacno i veoma dobro poznato ne samo naucnicima nego i svakom razumnom ljudskom bicu. Posto ministar insistira na ovoj pukoj trivijalnosti, ja ga pitam: Sta je to sto on i njegove kolege rade da sebe same odrze u procesu kontinuiranog obrazovanja?

Nov.V. , 29/12/2009, 17:00

Ne verujem u ovo sto govorite jer sve je UOPSTENO. Zasto ne konkretno i blizu prakse?Ja sam penzioner i imao bih izvanredne stvari da ponudim Srbiji samo nemam kome i naravno bez novca(savremeni energetski sistemi lokalnog karaktera kojih nema ni zapad).Jedini spas Srbije i Srpstva je u sopstvenoj tehnologiji(kao i svake druge nacije,nemacka i dr.) Odrzati ravnotezu sa stranom tehnologijom znaci na bazi nauke stvsrati sopstvenu tehnologiju. Tu orjentaciju niste ovde pomenuli a zna se da je za to potrebno opredeljenje.

Lux , 29/12/2009, 17:26

Ministar Djelic se nedavno proslavio predlogom da se ministri rotiraju, pretpostavljam tako da postojeci ministri to i dalje ostanu ali da medjusobno zamene ministarstva. Toliko o tome koliko gospodin Djelic brine o resoru nauke koji mu je, eto zapao zbog stranackih nagodbi. Inace, priblizava mi se penzija u jednom naucnom institutu, i za svog radnog veka sam video 12-13 ministara nauke. Medju naucnicima Srbije vlada misljenje da je ubedljivo najbolji bio Unkovic, kadar iz SPS-a, a, Domazet, kadar DS-a je zasad najgori. Medjutim, jos ima sanse da titulu najgoreg ministra nauke ponese g. Djelic.

Јован Јовановић, 29/12/2009, 18:04

Драги Винчанци, некад беше Винчанска култура, некад беше, сад се приповеда. Ваљда још из основне школе знате шта је домаћи задатак. Мора да се уради, иначе... Некима по свету приређују санкције, немире и инвазије због постојеће или непостојеће нуклеарне технологије, а нама ће да допусте да је развијамо? Могу да нам увале нешто радиоактивног отпада, додаће и сцинтилатор, па да китимо јеле, да лепо сјаје. Може и нека нуклеарка, да имамо струју, за извоз по производној цени. По систему "кључ у руке" ако имамо чиме да платимо, новцем или натуром=природом. Него ви лепо пребаците своју документацију на неки дугоживећи носач, па закопајте у кругу Института, док још можете. Не мора дубоко, ионако ће га прекрити депонија ако се ускоро не крене са рециклажом и спаљивањем отпада. Кроз неколико хиљада година и вас ће ископавати, као и древне Винчанце. Једино што тада одавно неће бити ни Србије, ни Срба.

Јован Јовановић, 29/12/2009, 18:11

@ Voja , 29/12/2009, 05:50: Ви сте по свој прилици научник, а не политичар. Научник на конкретно питање даје конкретан одговор. Посао политичара је да прича и да обећава, а не да даје конкретне одговоре. Он и на усмено постављено питање одговара као да га није чуо. Прича углавном оно што зна. А тек писмена питања - права посластица! Ја у клин, ти у плочу. Деда друмом, баба шумом. @ србски сељак , 29/12/2009, 11:05: Поштовање због писања ћирилицом, али ипак се пише "српски" а не "србски". Једначење сугласника по звучности. Ако се шалите, напишите макар "срБски", са великим "Б" @ ctahko , 29/12/2009, 07:42 Домаћи задатак

milos , 29/12/2009, 20:35

Strategija nauke ne sme biti deklarativna i podesena da bude usvojena na Vladi. Sustinu strateskog razvoja treba prilagoditi ptrebama razvoja Srbije a ne kopirati strategije drugih zemalja. Npr. sta Srbija moze da ucini da smanji uticaj klimatskih promena na globalnom nivou? Verovatno da smanji emisije CO2 iz termoelektrana a gde je razvoj alternativnih izvora energije. Svakako je tu znacajno i povecanje energetske efikasnosti ali kako kad u stanovima nisu ugradjeni termoregulatori pa neki otvaraju prozozore zimi a drugi cvokocu. To ne spada u nauku vec u organizaciju komunalnih sluzbi. To sve lepo zvuci za laike, a vrlo je naivno za naucnike,i narocito je vazno za opredeljenje mladih koji svojim talentom treba da doprinesu razvoju i unapredjenju svoje drzave

mini maus, 29/12/2009, 22:15

Predlazem da naucnici USMENO obavestavaju Ministarstvo nauke o svojim najnovijim otkricima, da rukovodstva naucnih instituta samo usmeno odgovaraju na pismeno postavljena pitanja, da se prave da ne razumeju sta to njihovi podanici od njih traze… Za promenu, politicari bi trebali da pisu o muklearnoj sigurnosti pri dekomisiji reaktora i to da kace o tarabu da svi nogu da vide. Pa gde stignemo.

Intervju za VOA o nuklearnoj energetici i Vinci!!

2009-12-28T11:38:00.001-05:00

1. Voice of Amerika - program na sprskom jeziku. Intervju sa prof. dr Jasminom Vujic o nuklearnoj energetici u SAD, kao i o Institutu za nuklearne nauke Vinca je napravljen u novemberu 2009 u Vasingtonu. Intervju je napravila Nikoleta Ilic iz VOA.

http://www.youtube.com/watch?v=Kfq4v3yiEx0&feature=related

2. Dijaspora uzivo (www.dijaporauzivo.com). Intervju sa prof. dr Jasmonom Vujic je napravljen u Becu u decembru 2009.

http://www.youtube.com/watch?v=LcpXLV1P7_s&NR=1

Kako razbiti NOS

2009-12-25T14:35:00.000-05:00

Uzbuna

Institut za nuklearne nauke Vinča u mreži Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije

Kako razbiti NOS

Pismo radnika Instituta za nuklearne nauke u Vinči koje je Tabloidu uputila grupa zaposlenih stručnjaka ove prestižne ustanove, redakcija objavljuje u nešto kraćem obliku, kao dopunu teksta iz prethodnog broja ("Ne zove se ona slučajno Uranija", Tabloid br. 195). Autori pisma govore o tome kako je Vlada Srbije 2002. godine, pod pritiskom SAD, pristala da vrati 48 kilograma svežeg uranijumskog goriva neprocenjive vrednosti u zemlju porekla, i kako se neko od sadašnjih vladara setio da ima još prostora za pljačku, pa je predložio osnivanje javnog preduzeća po imenu Nuklearni objekti Srbije (NOS)...

...

Polovinom prošlog veka, preciznije tokom 1958. godine, uz tehničku pomoć koja je došla iz ondašnjeg Sovjetskog Saveza, Institut za nuklearne nauke Vinča sagradio je svoj prvi istraživački Nuklearni reaktor RA. Snaga ovog reaktora bila je 6,5 MW, teška voda je korišćena kao moderator neutrona, a mogao je da koristi i uranijumsko gorivo različitih obogaćenja. Od niskog do visokoobogaćenog goriva (80 odsto obogaćenog U-235). Prvo gorivo je nabavljeno 1959. godine, kada je reaktor i počeo da radi.

Za 60 godina postojanja, Vinča, koja se opravdano i danas smatra naučnom baštinom Srbije i dragocenim rasadnikom kadrova iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka, iznedrila je preko 500 doktora nauka, dala više od 100 univerzitetskih profesora i preko 20 akademika, uz preko 20.000 objavljenih naučnih i stručnih radova. Istraživački nuklearni reaktor RA bio je decenijama okosnica multidisciplinarnog nuklearnog programa u Srbiji.

Skupština Srbije je 15. decembra 1977. preuzela prava i obaveze osnivača Instituta za nuklearne nauke Vinča, a to znaci da je istovremeno i obezbeđivala sredstva u budžetu Srbije za finansiranje rada reaktora RA. Od 1977. do 1997. namenski su obezbeđivana budžetska sredstva koja su usmeravana preko Ministarstva za nauku Srbije.

U isto vreme je kupljeno visoko obogaćeno sveže uranijumsko gorivo iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza, da bi se ugradilo u reaktor RA umesto istrošenog goriva. Do toga nije došlo zbog nedostatka političke volje da reaktor RA nastavi sa radom.

Sjedinjene Američke Države, naročito posle terorističkog napada na Njujork i Vašington 2001. godine, počinju da vrše veoma veliki pritisak, sprovođen direktno ili preko IAEA iz Beča, da se iz svih istraživačkih reaktora koji su koristili visokoobogaćeno uranijumsko gorivo, to gorivo izmesti i vrati u zemlju porekla.

Pod ogromnim pritiskom i bez konsultovanja sa stručnjacima u oblasti nuklearne tehnike, tadašnja Vlada Republike Srbije 2002. godine pravi ogromnu grešku i odlučuje da vrati 48 kilograma 80 odsto visokoobogaćenog, svežeg uranijumskog goriva!

To je urađeno na prečac, bez šire diskusije i bez ikakvog zakonskog osnova ili potpisanog dokumenta. Državni i međudržavni dokumenti su potpisani tek 2004. godine. Ovim aktom i odlukom da krene u dekomisiju reaktora RA, Vlada Srbije je, bez javne rasprave ili barem bez detaljne diskusije sa stručnjacima u oblasti nuklearne tehnologije, drastično promenila svoju dugoročnu strategiju u nauci i tehnici, tako što se oslobodila strategijski veoma važnog nuklearnog materijala, i jednim potezom prekinula bilo koji budući razvojni put u ovoj veoma važnoj oblasti.

U žurbi da vrati izuzetno dragoceno vosikoobogaćeno sveže gorivo (trenutno je cena basnoslovna, jer to gorivo više ni od koga ne može da nabavi), Vlada Republike Srbije je zaboravila da je u isto vreme mogla da reši i jedan drugi problem...

Naime, čak 2,5 tona istrošenog visokoradioaktivnog goriva koje se još uvek nalazi u bazenu za hlađenje, u katastrofalom je stanju, a tu je i problem radioaktivnog otpada uskladištenog u starom, trošnom i korodiralom hangaru.

U bazenu, aluminijumske košuljice su korodirale, gorivo curi, tj. cure fisioni proizvodi kao što su cezijum i stroncijum, a voda u bazenu je izuzetno zagađenja i mutna. Jedini način da se ovo visokoradioaktivno istrošeno gorivo spakuje u specijalne kontejnere i preveze u Rusiju, jeste da se koristi specijalna robotika-oprema za daljinsko upravljanje i izuzetne mere zaštite kako ne bi došlo do havarija i kontaminacije, ne samo Vinče nego i dela teritorije Beograda.

Izmeštanje istrošenog visokoradioaktivnog goriva je izuzetno skupo, a Vlada Srbije nije od 2002. godine do danas uspela da reši problem finansiranja, mada je svake godine potpisivano po nekoliko sporazuma ili protokola. Libija je, na primer, za pristanak da vrati sve količine svog visokoobogaćenog goriva uspela da u pregovorima postigne da nastavi s radom njihov istraživački reaktor, da se plati redizajniranje reaktora za nisko obogaćeno gorivo, i da se u okviru ovog dogovora i istrošeno gorivo besplatno preveze, te da se i novo niskoobogaćeno gorivo nabavi takođe besplatno.

Umesto svega toga, Vlada Republike Srbije se odlučuje na zatvaranje (dekomisiju) reaktora RA kroz Program VIND (Vinca Institute Nuclear Decommission), i to ponovo bez javne rasprave u Skupštini Srbije (koja je još 1977. godine preuzela prava i obaveze osnivača Instituta Vinča).

Nažalost, i pored prihvatanja raznih međunarodnih obaveza vezanih za zaštitu od zračenja i sigurnost nuklearnih objekata, Vlada Republike Srbije ulaže sve manje i manje budžetskih sredstava u efikasno sprovođenje Programa VIND na koje se obavezala.

Pritisnuta međunarodnim obavezama, Vlada Republike Srbije ove godine (opet nezakonito i bez javne rasprave!), zahteva od Instituta Vinča da se zaduži kod stranih banaka za sumu od najmanje 25 miliona dolara. Kako Upravni odbor i Naučno veće Instituta to odbijaju, Vlada Republike Srbije šalje Predlog izmena Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, tj. o dodavanju člana 48a, na Skupštinu Republike Srbije, koja izmene usvaja bez ikakve javne rasprave.

Na osnovu tog člana, Vlada Republike Srbije praktično cepa Institut Vinča i osniva Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, koje je registrovano kod Agencije za privredne registre 22. jula 2009. godine sa šifrom delatnosti 90000 (odstranjivanje otpadaka i smeća, sanitarne i slične aktivnosti!).

Javno preduzeće NOS pokazuje tendenciju da brutalno otme imovinu i skupocenu opremu koja je pripadala trima laboratorijama Instituta Vinča, a zaposleni u ovim laboratorijama se dovode u poziciju koja liči na ucenu da potpišu ugovor sa JP NOS.

Negativne posledice su dalekosežne: napravljen je strahoviti haos u Institutu, rastureni su čitavi timovi koji su trenirani više godina za vrlo osetljivu i izuzetno opasnu operaciju vađenja, pakovanja i prevoza visokoradioaktivnog visokoobogaćenog uranijumskog goriva, određen broj stručnjaka je odlučio da se penzioniše, veliki broj zaposlenih ne želi da pređe u novu nadležnost, čak ni pod pretnjama, jer nisu rešeni problemi beneficiranog radnog staža, plata, rukovođenja i formiranja novih timova.

Sa gledišta sigurnosti nuklearnih objekata za koju je ovo javno preduzeće osnovano - nastala je izuzetno kritična situacija koja može vrlo lako da dovede do nuklearnih havarija sa nesagledivim posledica ne samo za Vinču već i za region Beograda i šire.

Formiranjem JP NOS započet je novi pokušaj rasturanja Instituta za nuklearne nauke Vinča, koji jedino ima stručnjake i infrastrukturu za rešavanje problema sa radioaktivnim otpadom i reaktorskom tehnikom. Za direktora JP NOS postavljen je neiskusni direktor koji nikada nije radio u nuklearnoj oblasti!

Sa novim Upravnim odborom JP NOS, koji tek treba da uđe u tematiku, direktno je stvoren haos koji se upravo događa.

Ljudi koji čekaju ugovore sa JP NOS, i formalno-pravno još rade i primaju platu preko Instituta Vinča, a oni koji primaju naređenja od neiskusnog i nekompetentnog direktora JP NOS s pravom su nezadovoljni.

Još se ne zna ko će biti zaposlen u tom javnom preduzeću (formalno gledano, trenutno je zaposlen samo onaj, političkim dekretom postavljeni neiskusni direktor).

Iako su došli ruski timovi koji treba da počnu sa sprovođenjem obuke naših radnika, nisu spremni alati za obavljanje složenog posla sa radioaktivnim otpadom u bazenima oko nuklearnog reaktora (oni koje je naručilo rukovodstvo JP NOS ne odgovaraju, te moraju da biti modifikovani).

Nedavno su primljeni na posao ljudi nestručni i neiskusni u radu sa nuklearnim materijalom, jednako kao što je neiskusan i nestručan njihov novi direktor preduzeća. Iskusni stručnjaci u nuklearnom centru NTI su nezadovoljni novim položajima i dužnostima, mnogi od njih jasno ističu da ne žele da pređu u JP NOS. Bude li ih na to neko i dalje prisiljavao, mnogi planiraju da daju otkaz.

Imena autora poznata redakciji

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=196&cl=14

Radojica Pešić krije platu

2009-12-25T12:11:00.001-05:00

Krije platu

Radojica Pešić, čelni čovek Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije", odbija da otkrije visinu svojih primanja

BEOGRAD - Direktor Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije" (JP NOS) Radojica Pešić krije svoju platu, koja može da iznosi i do šest prosečnih, tačnije oko 180.000 dinara!
Prema našim saznanjima, Radojica Pešić, nekada član DHSS Vladana Batića, sada je u Demokratskoj stranci, a formalni predlagač za njegovo postavljanje bilo je Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, na čijem čelu je opet demokrata Božidar Đelić!

Direktor ovog preduzeća Radojica Pešić, upitan o visini svojih primanja pošto je usvojen Pravilnik preduzeća, u izjavi za Kurir kaže da je to „poslovna tajna".

- To je tajna, jer tako glasi naš pravilnik. Ukoliko, međutim, Vlada odluči da na svom sajtu objavi iznos plata direktora državnih agencija i preduzeća, kao što je to ranije učinila, mi ćemo se toj odluci povinovati - kaže Pešić.

Na naše insistiranje da otkrije visinu primanja, Pešić odgovara:
- Već sam rekao da je to poslovna tajna. Ono što vam mogu reći jeste da ona neće biti veća od šest prosečnih plata u Srbiji. Prvu isplatu očekujem u januaru sledeće godine - poručuje Pešić. Naš sagovornik potvrđuje da je nekada bio u DHSS Vladana Batića, a da je sada član DS, a na pitanje kako komentariše to što je izabran za direktora na predlog ministarstva koje vodi njegov stranački kolega, kaže:

- Detaljniji odgovor na pitanje šta me je preporučilo za mesto direktora trebalo bi potražiti kod potpredsednika Vlade Božidara Đelića - ističe Pešić.

U Vladi Srbije, sa druge strane, Kuriru je rečeno da plata direktora javnog preduzeća nije tajna.
- Plata direktora preduzeća čiji je osnivač Vlada ne može biti tajna - rečeno nam je u Nemanjinoj 11, ali do zaključenja ovog broja nisu nam odgovorili koliko ona iznosi.
Pomoćnik ministra za nauku i tehnološki razvoj Miroslav Vesković, rukovodilac Sektora za radijacionu i nuklearnu sigurnost, u izjavi za Kurir izbegao je odgovor na pitanje da li je Pešiću članstvo u DS pomoglo prilikom izbora na funkciju.
- Da li je Pešićevo članstvo u DS imalo veze sa njegovim postavljenjem, pitanje je za političku strukturu. Znam da je on vrlo stručan u upravljanju, ali i da se prilično razume u ovu tematiku. To je ključno - ističe Vesković.

NISU NA BUDŽETU
Direktor Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije" Radojica Pešić tvrdi da osnivanje ovog preduzeća neće biti dodatno opterećenje za budžet.
- Ono će se, pre svega, finansirati iz posebnih aranžmana, kao i osnovu poslovanja u tržišnim uslovima. Negde oko 150 ljudi bi trebalo da radi ovde, od toga će oko 120 preći iz Instituta „Vinča", a oko 30 njih ćemo zaposliti sa tržišta. Te brojke još nisu konačne i mogu se menjati, s obzirom na to kakve će okolnosti biti i šta će nam biti potrebno - naglašava Pešić.

http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-24-12-2009/krije-platu

Nuklearka treba, ali ne mora biti u Srbiji

2009-12-24T13:29:00.001-05:00

24 decembar 2009 , www.24sata.co.rs

Nuklearka treba, ali ne mora biti u Srbiji

A. Slović - 24.12.2009. - 00:24

Ako neko bude gradio u Srbiji, uslov je da oni preuzimaju otpad...

Srbija ne mora da gradi nuklearku na svojoj teritoriji, ali može zajedno sa zemljama iz regiona da uloži u izgradnju elektrane na teritoriji neke zemlje gde nuklearke već postoje, kaže za „24 sata" Srpkinja Jasmina Vujić, jedina žena dekan na Kalifornijskom univerzitetu Berkli.

NUKLEARKE - Profesorka Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku i direktor Centra za nuklearna istraživanja Berkli, pokušava ovih dana u Beogradu da razuveri stručnjake, studente i obične ljude da nuklerana energija ne predstavlja opasnost.
Vujić kaže da nije za to da neko drugi gradi u Srbiji i da uzima većinu stuje, podsećajući da na 500 kilometara od Beograda postoji 19 nuklernih reaktora.
- Ja bih radije da mi gradimo na nečijoj teritoriji, a da mi dobijamo struju - kaže Vujić i dodaje da ako novca nema, tu su krediti.
Prema njenim rečima, Rusi ne moraju da grade ovde pošto Mađarska, Rumunija i Bugarska već imaju elekrtane pa može na njihovoj teritoriji, ali uz naše učešće.
- Ako neko bude gradio u Srbiji, uslov je da oni preuzimaju otpad. Velike zemlje nam ne bi ni dozvolile da imamo tu tehnologiju jer preradom možete da izdvojite plutonijum od kog se pravi nuklearna bomba - navodi Vujić.

Impresivna biografija
Jasmina Vujić je svoje znanje počela da stiče u Beogradu gde je diplomirala i magistrirala na Elektrotehničkom fakultetu. Prvi posao 1977, odmah nakon magistrature, dobila je na Institutu „Vinča", a u SAD se preselila 1985. gde je na Univerzitetu u Mičigenu postala doktor nukleranih nauka. Na Berkliju radi od 1992. godine i do sada je objavila više od 250 naučnih radova.

kaze impresivna biografija, a Dramicev tek CV? A CV PNV?

http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=65925

http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/vinca.html

Нуклеарни отпад напушта Србију

2009-12-13T13:30:00.003-05:00

недеља, 13. дец 2009, 07:52 -> 07:57

Нуклеарни отпад напушта Србију

Како би обезбедила средства за финансирање новоформираног Јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије", Влада Србије узеће кредит од 25 милиона долара. Посао предузећа брига о нуклеарној безбедности, заштита од зрачења и чување радиоактивног отпада.

Влада Србије узеће кредит од 25 милиона долара, како би обезбедила средства за финансирање новоформираног Јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије".

VIDEO: Изјаве Радојице Пешића, Драгана Алавантића, Ураније Козмидис Лубурић, Јасмине Вујић и Јована Недељковића

Посао предузећа јесте брига о нуклеарној безбедности, заштити од зрачења и чувању радиоактивног отпада, што је до сада радио Институт за нуклеарне науке "Винча".
Ових дана, почело је препакивање истрошеног радиоактивног горива које због дугог стајања у базенима у склопу нуклеарног реактора у "Винчи" преставља све већу опасност.
Оно ће специјалним контејнерима бити пребачено у Русију. То је први и најважнији посао Јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије".
"Око 11 милиона долара биће пребачено на рачун међународне агенције за атомску енергију током 2010. године на основу међународног споразума који су потписани у овој години. Остатак средстава биће потрошен на опрему, технологију, рад људи везан за пратеће активности за реализацију тог пројекта", каже Радојица Пешић, директор ЈП "Нуклеарни објекти Србије".
Део трошкова за посао, договорен пре пет година, покривају Русија, Америка, Чешка и Међународна агенција за атомску енергију. Како у Србији за то нису била обезбеђена средства из буџета, а Институт Винча одлучио да не узима кредит, држава је формирала Јавно предузеће и задужила се 25 милиона долара.
"Беспотребно се троше паре на још једно ново јавно предузеће. Изгубило се много времена, јер је одмах могло да се уради тако да влада узме кредит као што ће сад узети", каже Драган Алавантић, члан УО Института "Винча".
"Свуда у свету имате или агенције или јавно предузеће који се брину што није само наука већ и нуклеарни отпад и нуклеарне технологије"; "Приоритет је декомисија, а сви људи који су радили на декомисији раније раде и никакве стручне промене није било", рекла је Уранија Козмидис Лубурић, председник УО "Нуклеарни објекти Србије".
Нови хангар у Винчи
Да се у том послу ипак могло проћи јефтиније, сматра и стручњак за нуклеарну енергију Јасмина Вујић јер се, како каже, о измештању истрошеног нуклеарног горива требало преговарати када и о скупоценом свежем уранијумском гориву, које је у Русију враћено 2002. године.
"Ми смо у оквиру тих договора могли да прођемо много јефтиније и да добијемо ниско обогаћено гориво и наставимо рад реактора", каже Вујић.
Од осам стотина запослених у Нуклеарном институту "Винча", у Јавно предузеће "Нуклеарни објекти Србије" прешло је више од стотину, углавном инжењера и техничара.
Јован Недељковић, директор Института за нуклеарне науке Винча каже да "научни део којим се Винча бави остаје ту где јесте".
У "Винчи" је направљен нови хангар, у коме ће нискорадиоактивни и средњерадиоактивни отпад бити чуван на много сигурнији начин и који ће, како тврде, бити најсавременије место за одлагање нуклеарног отпада на Балкану.
Две и по тоне истрошеног озраченог нуклеарног горива које се у Винчи налази већ деценијама, како тврде надлежни и у Институту Винча и у предузећу Нуклеарни објекти Србије, биће измештено у Русију до краја 2010 годинe.

коментари

број коментара 4 | пошаљи коментар

(недеља, 13. дец 2009, 17:05)
istinu na sunce [нерегистровани]

пошаљи одговор

strucnjaci

Ocekujem da se u komentaru jave svi oni koji nisu presli u JP NOS, a koji su do juce bili strucni, a njihovo odsistvo sad nista nije promenilo u strucnoj oceni nuklearni specijalaca iz Novog Sada.
MrR. Pesic, asistent na TNF u Beogradu, koji se predstavlja kao direktoer JO NOS kaze da ce da kupi neku opremu za 14 miliona dolara. Kako to sad strucno radi JP NOS bez toliko skupe opreme? A bezbedno, zar ne?

(недеља, 13. дец 2009, 17:39)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

nuklearni otpad napusta srbiju

O ovom javnom preduzecu sve je vec receno. Meni je mnogo interesantnija tema sta ce biti sa ostatkom Vince?

(недеља, 13. дец 2009, 18:16)
Мира [нерегистровани]

пошаљи одговор

Одузети реактори

Како могу да се остали научници у Винчи баве науком кад су им средства за рад- реактори одузети? Ако то Јавно предузеће треба да се бави измештањем истрошеног горива,зашто Винчи одузимају реакторе који могу да наставе са радом а научници са истраживањима? Друго, зашто се са Русима преговарало преко Американаца? Да се директно преговарало са Русима, све би било бесплатно.
одговори на коментар:
sa US i sa Rusima

(недеља, 13. дец 2009, 18:58)
democratis [нерегистровани]

пошаљи одговор

sa US i sa Rusima

uvek se pregovara sa obadve strane kad je treca strana u pitanju i nuklearna energija. Samo zbog pranja ruku da je u pitanju "nuke" u mirodobne svrhe. Niko od nas nezeli da bude na istoj listi kao Iran, samo zato.

http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/vinca.html

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/364621/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8+%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B0%D0%B4+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D1%83.html

Без нуклеарки у Србији

2009-12-12T15:05:00.002-05:00

Без нуклеарки у Србији

Према стратегији о енергетици, до 2015. године није предвиђена изградња нуклеарних централа у Србији, навео министар енергетике Петар Шкундрић.

Сваки трећи киловат сат струје у Европи добија се из нуклеарки. И док се у свету окрећу градњи нуклеарних електрана, у Србији су забрањене мораторијумом. Међутим, та тема је поново испливала у јавност после изјаве руског амбасадора Александра Конузина, да је Русија спремна да изгради нуклеарну електрану у нашој земљи и да се о томе разговорало на највишем нивоу

VIDEO: Изјава Петра Шкундрића, Јасмине Вујић и Илије Плећаш

У Влади Србије су категорични - градње нуклеарки нема. Мораторијум о забрани градње нуклеарки датира из 1989. године. Иако стручњаци сматрају да је тај пропис застарео јер га је донела друга држава, министар енергетике не види никакву могућност за градњу нуклеарне електране.

"Заиста нисам интегрално видео и чуо изјаву господина Конузина и са том изјавом нема потребе да полемишем. Према стратегији о енергетици, до 2015. године није педвиђена изградња нуклеарних централа у Србији", навео је министар енергетике Петар Шкундрић.

Према Шкундрићевим речима, сагласно мораторијијуму који постоји, Министарство рударства и енергетике није предузимало никакве радње у смислу планирања пројектовања или изградње нуклеарних централа.

Две милијарде евра за изградњу

Изградња нуклеарки је скупа, па земље све чешће улазе заједнички у тај посао. Изградња једне од 650 мегавати кошта две милијарде евра.

Јасмина Вујић, професор Универзитета Беркли каже да је упозната са незваничном идејом руских стручњака о градњи нуклеарних централа на Балкану.

"Идеја је била да се регионално, уствари читав Балкански регион договори и да се нуклеарке граде рецимо у Бугарској или Мађарској, да сви учествују у изградњи, а касније ту енергију заједнички користе", рекла је Вујићева.

Како је навела, немачка копанија "Симес" потписала је уговоре са Русијом да заједно крену у градњу нуклеарки.

"Мислим да је то изванредно и ми би требало да у оквиру тога обновимо програм на факултетима који је био укинут и у Институту Винча, да задржимо кадрове, опрему и реакторе за тренинг будућих генерација", рекла је Вујићева.

Људски фактор узрок нуклеарне несреће

Научници у земљи кажу да у тој области много заостајемо за светом јер нема стручног кадра. Истичу и да је страх грађана од нуклеарки оправдан, иако статистика показује да је људски фактор увек узрок нуклеарне несреће.

"Познато је да је нуклеарна енергија у својој историји донела много мање жртава него други извори енергије, поготово хидроелектране које су у три велике катастрофе, Индији, Бразилу и Италији однеле на десетине људских жртава у једној секунди", рекао је научник Института Винча Илија Плећаш.

Према речима Плећаша, нуклеарна технологија је тако далеко отишла да осим љуског фактора не постоји други начин заказивања и увек је људски фактор тај који је крив.

Влада и мишљење да је свеједно да ли Србија има нуклеарку или не, јер је окружена са око 20 нуклеарних реактора удаљених до 500 километара.

Само Бугарска и Мађарска имају по четири нуклеарна реактора, Словенија и Хрватска по један у Кршком.

У свету нуклеарне електране покривају 16 одсто потреба за струјом. Највише су заступљене у Литванији, чак 80 одсто, а за њом је одмах Француска. Кина неће дуго задржати последње место јер гради 12 нуклеарних електрана

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/337871/%D0%91%D0%B5%D0%B7+%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8+%D1%83+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8.html#1688701

http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/vinca.html

KOMENTARI

број коментара 16 |

Svasta

Samo nam jos to fali...

(уторак, 01. дец 2009, 21:22)
anonymous [нерегистровани]

Нуклеарка

Свакако да је Србији потребна једна.Они који се разумеју сложиће се са мном.
Наравно потребно је више од добре воље,али Србија би требала да се посвети овом питању!

(уторак, 01. дец 2009, 22:51)
Proton [нерегистровани]

пошаљи одговор

pro atom

Ja kao Ingenieur unemackoj nuklearki smatram da bi Srbija trebala bar da razmisli o izgradnji nulkearke.
Najcistija i najjeftinija energija i obezbedjuje dosta radnih mesta.
Drzava i stanovnistvo mogu samo da profitiraju jer ce energija biti sve potrebnija i skuplja....
Sto se tice sigurnosti, nuklearke 3+ generacije su potpuno sigurne (OL3 Finska, Flamenwille Francuska....
Nema se stacekati moramo u korak sa svetom, jer ceo svet hoce opet da gradi cak i oni koji su ranije bili potpuno protiv nuklearne energije.
одговори на коментар:
Nehumani inzinjer
@proton:

(уторак, 01. дец 2009, 23:33)
BESNA [нерегистровани]

пошаљи одговор

Kako da ne

A nuklearni otpad skladistite u moje dvoriste! Svako ko iole ima moga zna da su nuklearke smrt za zivot i ovu i te kako upropascenu planetu i da je jedina alternativa solarna energija.Em cisto, em ne steti okolini.
P.S.: Malo razmislite kakav svet ostavljate deci!

одговори на коментар:
nisi Besna vec neupucena

(уторак, 01. дец 2009, 23:41)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Radijacija

Nama u Vranju i bez nuklearke je preveliki nivo zračenja. Ako se narod pita odgovor je unapred poznat. Černobil i da ne pominjem...

(среда, 02. дец 2009, 00:14)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

.

Bolje strucan kadar da saslusate o ovom problemu nago svasta da pisete.
Nije lako i ne isplati se tek tako sve sto se zamisli u vezi sa dobijanjem el. energije, kada bi mi ucili vise a manje pricali dok ne naucimo........

(среда, 02. дец 2009, 00:59)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

@proton:

Zar nije na ugalj i gas najeftini? Ja licno ne podrzavam to zbog enormnog zagadivanja vazduha.

I sta je sa otpadom nuklerarnog smeca? Za to je potrebno duboki tunel i ko zna koliko to sve kosta i najvaznije koliko je to sigurno.

Postoji valjda jos nameru izgradjne djerdap 3 koji valjda istu kolicinu magavata pruzi.

(среда, 02. дец 2009, 01:03)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Spreciti Hrvatsku

Iskreno mislim da nama ovo ne treba trenutno ali vredi izgraditi za ubuduce. Medjutim milsim da Srbija treba da preduzme sve moguce da se zaustavi projekat gradnje Hrvatskih reaktora na granici sa Srbije tj na Dunavu. Taj isti Dunav posle treba da prodje pored pola srpske populacije i nacini 60% isparavanja pored recnih gradova poput Novog Sada, Beograda, Smedereva itd...

(среда, 02. дец 2009, 01:17)
Mico [нерегистровани]

пошаљи одговор

Zasto

Uskoro ce Rusija proizvoditi najjeftiniju energiju na svetu na osnovu Teslinog pronalska.
Bice to ne samo najjeftinija vec i najbezbednija energija i ne vidim potrebe da se grade preskupe i veoma opasne nuklearke.
Treba biti samo malo strpljiv.
Cudi me samo da Rusi koriste Tesline pronalske a Srbija ga cuva samo kao ikonu.

(среда, 02. дец 2009, 01:21)
democratis [нерегистровани]

пошаљи одговор

nisi Besna vec neupucena

a to je lose po Srbiju.
Rusi imaju skladista za otpad i Vinca je vec izvozila njima a nije njihova firma.
Daj deo je jedan od najboljih koji se nudi izgradnjom nuklearke.

Svedska vlada se konacno opametila, (srecom nisu crveni sad u opticaju) te planiraju izgradnju par komada. Energija od vetra moze da pokrije svega 10 posto potreba ako bi se izgradila do kraja. A preskupe su investicije.

To bi bio najpametniji potez Srbije gledajuci dugorocno.

Malo edukacije za sve koji su protiv nije na odmet. Bas iz razloga kakvu Srbiju zelimo ostaviti svojim pokoljenjima! Zatrpanu CO² i ekoloski srusenu?

(среда, 02. дец 2009, 01:30)
Mico [нерегистровани]

пошаљи одговор

Nehumani inzinjer

Imamo mi na ovome svetu svakakvih inzinjera pa i onih koji rade da upropaste svet, recimo u vojnoj idustriji.
Ovaj "inzinjer" iz Nemacke neka svoje ideje prporuci svoj deci i zeni a ne Srbiji.
Nuklearke se ne samo preskupe za izgradnju i dok rade i tako i tako ali problemi dolaze tek na kraju kada budu prevazidjene. (Kako ih neutralizovati i kako se osloboditi radioaktvnog otpada).
Inzinjer bi trebalo da malo vise razmislja i da upotrebi mozak i da bude obavesten jer da je obavesten znao bi da uskoro, vrlo brzo, dolazi vreme jeftine, ciste i bezbedne energije proizvedene po Teslinoj zamisli. To bi inzinjer trebao da preporucuje ali je ocigledno da ne poznaje Teslina dela.
одговори на коментар:
branim stav ing.

(среда, 02. дец 2009, 02:03)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Neka hvala...

Lepo sto se nude, ali neka hvala. Ne slazem se da se svuda grade nuklearke. U stvari se svi okrecu koriscenju solarne energije i koriscenju vetra (bar ovde u Severnoj Americi); jeftinije, bezbednije i pouzdanije. Zasto bi smo se mi vracali u nazad kada mozemo da preskocimo prljavu proizvodnju i predjemo na efikasne sisteme?

(среда, 02. дец 2009, 02:40)
democratis [нерегистровани]

пошаљи одговор

branim stav ing.

a vashe stavove cu da prihvatim kao korektne i trezvene od neke druge generacije.

Zasto?

Jedino u Srbiji roditelj vozi svoje dete u autu sa zatvorenim prozorima a puseci u autu, jer, Boze moj, promaja ce mu "ubiti" dete.

Apsurdno!!!

Samo gomila dezinformacij sve vreme, Svedska je ugasila 2 reaktora, stoje godinama, nio nije umro od njih ili se razboleo a pokrenuce ih ponovo. Sto vi neverujete srbinu da ce da napravi gresku i izazove Cernobil2, prepustite poslove strancima koji znaju sta rade.

Ili, jos bolje, edukujte kadrove za potrebna radna mesta.
Ko nece da uci, nemora ni da koci razvoj Srbije!

(среда, 02. дец 2009, 05:32)
anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Elektrane

Ja zivim vec 20 godina pored 2 nuklearke na samo 50 kilometara pa nista i ne razmisljam o tome.

(среда, 02. дец 2009, 05:46)
Jovan Mirkovic, Amerika [нерегистровани]

пошаљи одговор

Energija,

Mnogo je i pametnije i sigurnije i jevtinije da se prilagodimo ispitivanju Solar energije i Vetrenjacke energije.
Treba zamisliti, kvar nuklearnog reaktora, kao sto se desilo u cernobol, rusiju ili tri mile island u americi, da se tako nesto desi u maloj Srbiji. Kolike bi tu bile posledice za zdravstveno stanje gradjana Srbije.
Zaboravite nuklearnu energiju !
Solar enrgija je buducnost u celom svetu, vetrenjace se pokazuju veoma popularne po Americi i ima ih po celoj kaliforniji.
Treba razmisljati o posledicama i uslovima za terorizam koi je po celom svetu aktivan.
Ziveli smo na fetiljacu i luc, tada smo bili mnogo zdraviji i sigurniji.
Smrt nuklearnoj energiji!!!!!

(среда, 02. дец 2009, 14:47)
Demokrata [нерегистровани]

пошаљи одговор

Usteda je zarada

Prema nekim uradjenim anketama po proseku trosenja Energije Srbija stoji na vrhu lestvice u odnosu na druge razvijene Zemlje u Evropskoj Uniji, to dostize cak i do tri puta vise.
Znaci kada bi se samo izjednacili u potrosnji, prema vec postignutim uputstvima i dokazanim saznanjima omogucili bi bezbrizni razvoj, na samo postojecim resursima, Srbije za celo 21 stolece.
Poljoprivreda i zdrava hrana je najtrazeniji resorni proizvod u svetu i tu moze Srbija da se razvije do Ekonomski jake i visoko razvijene zemlje. Ulaganja su niska, kapacitet znanja postoji ili se lako unapredi, minimalni rizici ili nema, a profit ogroman i dugorocan (neiscrpljiv).

2009-12-12T14:17:00.002-05:00

Bahata vlast rastura nuklearni institut u Vinči

U poslednjih nekoliko meseci, za sada još uvek samo vrlo diskretno, kroz medije i internet prolazi vest da se u nuklearnom institutu u Vinči događa nešto što zaposleni u institutu smatraju neprimerenim, a vlast pokušava da to maskira povremenim slavopojkama. Otuda naše interesovanje da od više sagovornika saznamo tu strogo prikrivanu istinu.

Institut "Vinča", osnovan pre skoro 62 godine opravdano se i danas smatra naučnom baštinom Srbije i dragocenim rasadnikom kadrova iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka. Iznedrio je preko 500 doktora nauka, više od 100 univerzitetskih profesora i preko 20 akademika, uz preko 20.000 objavljenih naučnih i stručnih radova kao i više razvijenih vrednih tehnoloških postupaka. I danas, u najtežim mogućim uslovima za nauku u celoj Evropi, ovaj Institut je ravnopravan partner u mnogim medjunarodnim i regionalnim projektima. Zaposleni u institutu kažu da su isuviše zauzeti da bi se samoreklamirali ali da na direktan način potpuno nekompetentni ljudi iz Ministrastva za nauku već duže vremena pokušavaju da opstrukcijama različite vrste Institutu nametnu nefunkcionalost i blokadu u poslovanju.

Ne negirajući da su neka poboljšanja potrebna i moguća, istraživači i naučnici instituta istovremeno odbijaju cepanje instituta, nametanje veštačkih i neutemeljenih podela od strane ljudi koji izgleda da ne znaju šta je nauka i zato joj ne žele dobro. Tako se Institut pre nekoliko godina dugo borio i izborio protiv podele i cepkanja po modelu koji je pokušavao da nametne tadašnji ministar nauke Dragan Domazet. Bivši ministar (a sada vlasnik privatnog fakulteta za IT i novi predsednik U.O. INN Vinca) je tada, 2003-2004.godine, čak bio doveo i prinudnog upravnika, kao v.d. direktora, profesora Novosadskog Univerziteta, danas pokrajinskog sekretara za nauku u Vojvodini. Padom tadašnje Vlade Srbije zaustavljena je nebulozna šema podele na osnovna i primenjena istraživanja.

Dragan Domazet je "zaslužan" dobrim delom za još jedan "materijalni i monetarni udar" na institut u Vinči. Naime, u vreme njegovog mandata na "časnu reč", a ne dobrim finansijskim aranžmanom, basnoslovno vredno sveže uranijumsko gorivo vraćeno je u zemlju porekla, Rusiju. Ovo skupo plaćeno gorivo, obogaceno do stepena dozvoljenog za istraživačke reaktore više se ne može nabaviti. To gorivo bilo je kupljeno sa namerom da se posle remonta ubaci umesto iskorišćenog visoko radioaktivnog goriva iz reaktora RA. Vlada je tada (ne)namerno propustila priliku da napravi aranžman da se zauzvrat bar isluženo radioaktivno gorivo istovremeno odnese na preradu u Rusiju i to uz finansijsku kompenzaciju, kao što su to uradile neke druge zemlje, koje su Amerikanci pritiskali da se oslobode svežeg obogaćenog uranijuma.

Istrazivački nuklearni reactor "RA" je bio decenijama okosnica nuklearnog programa u Srbiji i multidisciplinarnih istraživanja u Vinči. Postepeno se razvijao veći broj Laboratorija sa posebnom orijentacijom i dovoljnom širinom znanja da se ta istraživanja dopunjavaju.

Posle prestanka rada reaktora 1984. godine institutske laboratorije sa svojim nivoom znanja lako su se uključile u druge projekte kako osnovnih tako i primenjenih istraživanja za razne korisnike, pa i za medjunarodne naučne organizacije. Od posebnog društvenog značaja za nuklearnu i radijacionu bezbednost zemlje postale su delatnosti koje obavlja nekoliko laboratorija Instituta (jedna od njih je i Laboratorija za zaštitu od zračenja).

Zahvaljujući baš multidisciplinarnosti i medjusobnoj povezanosti , a u velikoj oskudici materijalnih sredstava i opreme, Institut je preživeo i ratne 90-te godine, i početne tranzicione udare, s pravom očekujući bolji tretman nauke u novom društvu. Ali dogodilo se upravo suprotno.

Nekada prvi "demokratski" ministar nauke, Dragan Domazet, pokušava sa funkcije predsednika U.O. instituta i ove 2009.godine da nametne cepanje Instituta na više delova, a za početak na "nuklearni i nenuklearn" deo. Pri tome je demonstrirao takav stepen autoritarnosti uz pretnje i druga sredstva prinude koja su zapanjila sve one koji su očekivali razumevanje i uvažavanje stručnih mišljenja. Naučna javnost se ovome opet odupire, istraživačima se opet oduzima dragoceno vreme na bespredmetne diskusije i zamajavnja, dok sadašnji ministar za nauku Djelić nažalost podržava Domazeta.

Kako je do novog ataka na Institut došlo?

Već krajem prošle i početkom ove godine pojavili su se novi problemi sa starim kadrovima za razbijanje nauke.

Nagoveštaj novih trvenja izmedju MNTR i zaposlenih u Vinči započeo je pod ministarkom Pešikan, kada je opet jedna profesorka iz Novog Sada, Uranija Kozmidis Luburić, na mestu pomoćnika ministra, otvoreno i javno istupala protiv Instituta. Pritom, obustavljaju se već ugovoreni poslovi koje bi Institut Vinča samostalno korektno i bezbedno obavio (prenos radijumskih igala iz Onkološkog Instituta u Vinču), tako što Kozmidis-Luburić angažuje i isplati jednu mađarsku firmu. Naravno, Institut Vinča je sa mađarskom firmom odradio taj posao, ali institutu još uvek nije uplaćen novac za obavljeni posao, od strane države. Ostala je sumnja da je neko ko je raspolagao sa novčanim sredstvima u celoj stvari dobro profitirao, i to možda i na protivzakoniti način. Na ovaj postupak žestoko su reagovali zaposleni u laboratoriji Zaštita, koji su obavili taj posao, ali ne i generalni direktor instituta, koji se od tada pa do sada ponaša isključivo kao eksponent vlasti, a ne kao zastupnik interesa zaposlenih u institutu.

U prošlom mandatu Vlada je donela odluku da se dekomisionira nuklearni reaktor RA koji nije u pogonu jos od 1984 godine i formirala specijalni projekat VIND, čiju je delatnost kao i kontrolu velikih novčanih sredstava kontrolisala direktno Vlada, preko ministarstva nauke, odnosno pomoćnika ministra za nuklearnu bezbednost. Gle čuda, u dva saziva Ministarstva nauke za taj nuklearni sektor, bili su zaduženi profesori novosadskog Univerziteta, Uranija Kozmidis-Luburić i Miroslav Vesković, sada već novoizabrani rektor Novosadskog Univerziteta. Verovatno su na visokim partijskim i političkim funkcijama usput specijalizirali i upravljanje nuklearnim materijalom, kao i nuklearnu tehniku i tehnologiju, izvan našeg jedinog nuklearnog instituta. Inače, u kontroli protoka novca, ali u nabavkama su učestvovali i predstavnici donatora iz medjunarodne zajednice (pre svih Medjunarodna Agencija za Atomsku Energiju-IAEA i američki DOE). Stvorena je sumnja da se veliki novac nenamenski troši, i to samo mali broj ljudi. Zaposleni iz Instituta mogli su samo da se čude čemu podizanje ograde oko reaktora RA i stavljanja rešetki na prozorima, otvaranju novih ulaza u zgradu i podizanje nekih čudnovatih gradjevinskih "bunker" objekata u neposrednoj blizini reaktora RA. Znajuci za stanje u kome se nalazi visoko radioaktivno isluženo reaktorsko gorivo, priča o sprečavanju upada terorista nije mogla da "pije vodu", dok je nepoznato ostalo zašto se posle isključenja nije sredio ventilacioni sistem i nije se blagovremeno nabavila sofisticirana robotika i oprema za detekciju odavno curećih radioaktivnih izotopa u uveliko korodiranim kontejnerima sa isluženim uranijumskim gorivom.

Umesto da se pod rukovodstvom Ministarstva nauke na VINDu ubrza posao oko zbrinjavanja i odnošenja goriva u Rusiju, nadležni prave katastrofalnu i grešku. Ovoga puta u " inventivnom" aranžmanu novog ministra za nauku, Mr Božidara Djelića, čoveka sa prekobrojnim zaduženjima u Vladi, sprovodi se novi atak, pa i odmazda prema institutu " VINČA".

Kako su se odvijali novi udari na Institut?

U novembru 2008.g ministar Djelić shvata da za narednu godinu u budžetu za nauku neće moći da računa na novac koji bi bio bar na nivou iz 2008 godine (čto na pr. sa izdvajanjima za oblast kulture nije slučaj), ali zato širi slavopojke o državnoj brizi za nauku i njenom značaju za razvoj Srbije. Na kolegijumu u Ministarstvu donose "Solomonsku" odluku, da se odlučivanje u vezi finansiranja programa VIND, kao drzavne obaveze, sa nivoa Ministarstva za nauku i teh.razvoj (MNTR) prebaci na Vladu Srbije.

Da bi ubedio ostale članove Vlade da to nece biti novo opterećenje za sve njih, ministar i/ili njegovi pomoćnici unose u predlog Zakona o budžetu da ce Institut VINČA biti u spisku javnih i ostalih preduzeća (!?) koje ce podići kredit kod komercijalnih banaka uz garanciju države banci da ce sredstva biti vraćena. Vinči ništa nije garantovano. Zakon o budžetu za 2009 god. koji je podnet polovinom decembra izglasan je u Narodnoj skupstini poslednjeg dana decembra 2008 god. pa ovome zbog cajtnota nije ukazana dužna pažnja. Iz izvora u Ministarstvu nauke doznalo se da se Ministar Djelic, kasnije u martu u svom kabinetu na sastanku sa članovima Upravnog odbora Instituta hvalio kako program VIND vise nije u obavezi MNTR, vec Vlade koja će isplatiti kredit, a da je formulacija iz Zakona u budžetu "uneta kako bi se Zakon lakše usvojio u Skupštini"(!).

Od 1. januara 2009. god. prestaje finansiranje projekta VIND koji je kontrolisala iskljucivo Vlada Srbije, odnosno MNTR i napred spomenuti profesori Novosadskog Univerziteta. Pored njih, monitoring nad utroskom sredstava iz "netransparentnih" donacija zvanicno su povremeno sprovodili predstavnici Evropske Komisije (EK) u IAEA, kao i američka DOE (Department of Energy).

Institut konstatuje da u budžetu za 2009.g. nisu predvidjena sredstva za finansiranje ovog posla, a isluženi gorivi elementi i ostali RAO nalaze se u stanju koje zahteva HITNO zbrinjavanje, sa aspekta bezbednosti po okolinu.

Vlada na sednici od 26. februara donosi predlog oktroisane Odluke da INNVinca podigne kredit od 25 miliona dolara za zbrinjavanje i odnosenje otpada u Rusiju i poboljsanje stanja hangara za skladistenje ostalog RAO.

Pri svemu tome, Ministarstvo a ni podpredsednik Vlade Božidar Djelić, zvanično ne konsultuju niti obaveštavaju Institut o namerama da mu nametnu zaduženje od 25 miliona dolara.

O svemu šta je radio ministar B. Djelic u vezi kredita od 25 miliona dolara, saznalo se kada je UO INN Vinča usvajao popis sredstava i potraživanja, pocetkom marta 2009.godine. Tada Vlada pokušava da UO nametne prihvatanje već pripremljene Odluke o zaduživanju Instituta kod komercijalnih banaka, uz državu kao žiranta. Vazna napomena – veliki kredit od 25 miliona dolara bio je predvidjen da se uzme bez javnog tendera, i to direktnim ugovaranjem predstavnika drzave sa "nekom" od komercijalnih banaka.

Svesni da to znači ubrzani stečaj Instituta članovi UO odbijaju da prihvate nametanje Vladine odluke i izazivaju lavinu besa i pritisaka iz MNTRa. Sa Vladinom odlukom ne saglašavaju se ni dva člana UO koje je postavila Vlada, pa oni uskoro bivaju zamenjeni po nanetoj šteti Vinčancima dobro poznatim starim-novim kadrovima: eks ministrom Dr Draganom Domazetom, novim predsednikom UO i njegovim eks zamenikom Mr Radojicom Pešićem, predugo bez napredovanja u naučnom zvanju na svom matičnom fakultetu.

Krajem marta na sajtu Narodne Skupstine pojavljuje se nacrt Zakona o zaštiti od jonizujuceg zračenja i nuklearnoj sigurnosti, koji NE SADRZI KASNIJE DOPISANI cl. 48a, o formiranju JP NOS.

Sredstva za licne dohodke saradnicima naucnih instituta, pa i Vinče kasne po nekoliko meseci, posebno sredstva za obavezne doprinose. Finansiranje je projektno, za realizaciju projekata u okviru programa VIND ne stiže NIŠTA.

14.04.2009. predsednica Republičkog sindikata nauke Dr Djurdjica Jovović upućuje otvoreno pismo Božidaru Djeliću zbog neispunjenih finansijskih obaveza, dok ministar nastavlja da se hvali uspesima naše nauke uz obavezno slikanje sa dobitnicima nagrada na medjunarodnim takmicenjima.

Krajem maja u Skupstini je usvojen Zakon o zastiti od jonizujuceg zracenja i nuklearnoj sigurnosti (Sl.list RS 50/09), (nadalje ZZJZNS), a uoci samog usvajanja pojavljuje se i "prikriveno" ubacuje u Zakon, bez stručne i javne rasprave član 48a o upravljanju Nuklearnim objektima Srbije formiranjem Javnog preduzeća. Navodimo "progurani" sporni član iz pomenutog Zakona:

Upravljanje nuklearnim objektima

Član 48a.

Upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji je delatnost od opšteg interesa.

Za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana osniva se javno preduzeće.

Sredstva za osnivanje i rad javnog preduzeća iz stava 2. ovog člana čini deo sredstava u državnoj svojini, u institutima čiji je osnivač Republika Srbija, i to: objekti, oprema i uređaji Instituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, a koji su u funkciji obavljanja delatnosti upravljanja nuklearnim objektima za koje se osniva javno preduzeće.

Sve ovo izgleda da se čini se da bi se našao modus za podizanje tog famoznog kredita za obavljanje sigurnosno veoma osetljivog posla za koji se država obavezala – odnošenje isluženog rekatorskog goriva u Rusiju. Medjutim to je istovremeno i modus za postavljanje politički podobnih kadrova na funkcije upravljanja u JP, a koji su bez ikakvog iskustva u radu sa nuklearnim materijalima i tehnologijama.

Istog dana počinju pritisci, naredjenja o iseljenju, direktive o preuzimanju opreme, bez ikakvih konsultacija i deobnog bilansa, sve od strane tzv direktora JP u osnivanju, Mr Radojice Pešića (JOS JE CLAN UO INN Vinca) i pomocnika u MNTR , Dr Miroslava Veskovica.

Lansira se neki predlog Vlade Srbije o formiranju JP i dostavlja po Institutu radi daljeg uznemiravanja zaposlenih i nastajanje licitiranje ciju ce sve UREDNO REGISTROVANU DELATNOST preuzeti maglom obavijeno JP, kao i koje ce im sve zgrade biti potrebne, koliko ljudi itd.

Ni posle više žalbi predstavnika oštećenih Laboratorija Instituta, na čiju se delatnost i opremu direktno atakovalo nema nikakvog pismenog reagovanja u zaštitu prava Instituta od strane njegovog direktora, Dr Jovana Nedeljkovića niti od državnog sekretara u MNTR, do jučerašnjeg saradnika Instituta Dr Snežane Pajević. Predsednik UO odbija da zakaže vanrednu sednicu UO, ali zakazuje redovnu usred kolektivnog godisnjeg odmora, obaveznog za Institut. U toku kolektivnog g.o. JP "u formiranju" i njegov direktor Mr Radojica Pešić (u sukobu interesa) sastavljaju nekakav cenovnik usluga, Pravilnik o radu i postavljaju Upravni Odbor JP, na čije čelo dolazi Dr Uranija Kozmidis-Luburić, profesorka iz Novog Sada, u predhodnoj Vladi državni sekretar ministra za nauku, psihologa Ane Pesikan, zadužena za nuklearnu sigurnost.

U toku godišnjeg odmora Trgovinski sud registruje JP NOS na istoj adresi na kojoj je INNVinca.

Početkom jula Srbiju i Institut u Vinči posećuje generalni direktor Medjunarodne agencije za atomsku energiju, čuveni Mohamed El Baradej, koji je zatečen žalosnim i opasnim stanjem radioaktivnog materijala i gorivih elemenata u koje se uverio ličnim uvidom. Ministar Djelić i ostali državni rukovodioci komentarišući u javnosti ovu posetu ne spominju nikakvo Javno preduzeće, ni podizanje kredita ni cepanje Instituta i otimanje njegove opreme, nabavljene van budžetskih sredstava, nego Djelić izjavljuje da su sredstva obezbedjena najvećim delom iz donacija više zemalja u iznosu od 23 miliona dolara i da nedostaje samo 2 miliona dolara koje će Srbija lako namaći.

Mesec dana posle registracije JP NOS na web stranici Skupstine Srbije pojavljuje se Predlog Zakona o izmeštanju reaktorskog goriva, po sporazumu sa Ruskom stranom, potpisnici Djelic i Kirilenko (u prilogu) u kome nema ni pomena o Javnom preduzecu i kreditu, bas kao i u razgovorima sa El Baradejom. I danas je taj predlog zakona na sajtu Skupstine, u Vinči poznat kao zakon o ponovnom "magarčenju" Vinče.

OSTAJE PITANJE SA KOJOM NAMEROM SE OVO RADI?

Proverom kod Agencije za privredne registre saznalo se da je JP NOS registrovano ZA VRŠENJE KOMUNALNIH DELATNOSTI i spoljnotrgovinski promet, bez dodirnih tačaka sa nuklearnim objektima i radioaktivnim otpadom. Otkriveno je da ovo JP izmedju ostalog "posluje" preko donedavno blokirane Metals Banke iz Novog Sada čiji su akcionari neki Novosadski profesori i članovi njihovih porodica. Medjutim, to Mr Radojicu Pešića ne sprečava da nastavlja da traži objekte i opremu iz Laboratorije Zaštita koju ova Laboratorija koristi za svoje osnovne delatnosti, definisane u Statutu. Takodje, nastavlja se sa pritiscima da u tom novom preduzeću budu svi ljudi i objekti NTI Centra (istrazivacki reaktori RA i RB), a da se laboratorija za Termotehniku iseli. I ovih dana se nastavljaju permanentni pritisci na ljude da "dobrovoljno" predju u JP pošto prethodno raskinu sa Institutom radni odnos, bez ikakvih garancija da će to preduzeće profunkcionisati.

Svi poslovi, koji se sada izvršavaju izuzetno sporadično i bez zvanično odobrenog plana finasiranja i programa realizacije projekata na VINDu za 2009.g. obavljaju se pod visokim rizikom da se desi akcident. Pritom, svi ljudi su finansirani od strane Instituta, na uštrb drugih projekata.

Kao posledica ostaje krajnje zabrinjavajuće stanje visokoradioaktivnih gorivih elemenata i zabrinost ljudi koji tu problematiku poznaju kako se uopšte u datim okolnostima posao može obaviti a da to bude bezbedno po ljude i okolno stanovništvo.

Zabrinutost je naročito pojačana posle nedavne prve posete ministra Djelića naučnicima u Institutu kad im je otvoreno skrenuo pažnju da se oni ništa neće pitati nego samo ima da slušaju naredjenja "odozgo", kao i da će se u mišijoj rupi naći oni koji budu pisali po novinama ili davali obaveštenja novinarima. Odlično znamo šta je to što vreba "odozgo" i da političke funkcije nisu garancija da se ovako rizičan posao može prepustiti nestručnjacima. Slavopojke i pretnje su sada medjusobno izmešane, i uz najavljenu blokadu prodiranja istine do široke javnosti mogu samo da kriju zle namere i planove destrukcije da se ovaj naš renomirani naučni institut definitivno rasturi, čak po cenu ugrožavanja života i zdravlja stanovništva, kao i ugleda zemlje.

Prof. Dr. Jasmina Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju

Dr. Ružica Nikolić, diplomirani fizikohemičar – radiohemičar

Dr. Dragan Alavantić, naučni savetnik i član U.O. INN "Vinča"

Треба ли Србији нуклеарка?

2009-12-10T16:45:00.003-05:00

Руси најавили нови пројекат за нашу земљу - изградњу нуклеарне електране

NIN, број 3076, 09.12.2009.

Треба ли Србији нуклеарка?

Изјаву руског амбасадора Конузина упућени читају двојако - као поруку да нова стратегија развоја енергетике у Србији мора предвидети и нуклеарну електрану, али и као љутњу руске стране што уместо ње у ЕПС улази немачки РWЕ

Одавно изјава неког страногдипломате у Србији није изазвала толико полемике као недавна тврдња руског амбасадора Александра Конузина да Србија и Русија преговарају о изградњи нуклеарне електране на нашем тлу, као и да је идеја потекла из наше куће. Одбрамбени став министра енергетике, Петра Шкундрића, да не зна о чему руски амбасадор прича, те да нико из његовог кабинета није о томе преговарао, из дана у дан се ревидира, па је последња верзија да Министарство не одбацује априори ту идеју, али да је за то нужно укидање садашњег мораторијума на нуклеарне електране, који постоји од 1989. године.

Као и увек, где има дима има и ватре, јер мало је вероватно да министар енергетике, познат и по томе што заједно са руским амбасадором посећује фудбалске утакмице и са којим је често виђен у јавности, не зна о чему Конузин говори. Тим пре што се у Министарству енергетике незванично може чути да се овом изјавом руски амбасадор „мало залетео". А залетео се, кажу упућени, сасвим намерно, како би уочи прављења државне стратегије развоја енергетике до 2025. године јасно ставио до знања које су аспирације Русије на овом тлу. „Истрчавање" руског амбасадора тумачи се двојако: и као порука да нова стратегија развоја мора предвидети изградњу нуклеарки, али и као љутња руске стране што је истиснута изпослова са ЕПС-ом, у који полако али сигурно улази немачки партнер, РWЕ. То је иначе и део плана државног врха Србије (понајвише Бориса Тадића) да нафту и гас препусти Русима, а електроенергетски систем Немцима, односно да не дозволи да једна држава контролише комплетан енергетски систем у земљи. А није да Руси то не би волели. Тако је Конузин заправо поручио да, ако су већ изгубили ЕПС, нуклеарке сигурно неће. И потрудио се да то на време и довољно јасно поручи свима: и државном врху Србије и другим заинтересованима, нарочито Французима. Јер, не треба заборавити да су Французи пре Руса имали сличне идеје за Србију. Тако се причало да су представници француске компаније „Арева" 2007. године посетили нашу земљу, некако управо у време када је потпредседник владе Божидар Ђелић закључио да је тренутак да Србија преиспита одлуку о мораторијуму на изградњу нуклеарних електрана. Тада то није прошло.

Данас у Министарству рударства и енергетике тврде да преговора о нуклеаркама нема и да садашња стратегија развоја до 2015. године не предвиђа њихову изградњу, али се стиче утисак да су отворени за ову идеју, штавише да су о њој доста размишљали, можда већ и планирали. „Србија не може сама да гради нуклеарку, али не треба искључити могућност регионалне нуклеарне електране, снаге од око 2.400 мегавата (четири блока од по 600 МW), чија би вредност била око две милијарде евра. Таквој нуклеарки била би потребна и хидроелектрана, која би 'пеглала' вршно оптерећење.
Изградња Ђердапа III би могла да буде део тог великог пројекта", објашњава за НИН Милан Будимир, портпарол Министарства рударства и енергетике. Будимир истиче да би таква регионална нуклеарка могла да буде на нашој територији, а као локација виђено је Прахово, али и негде у окружењу, рецимо у Бугарској или Мађарској. Наш саговорник још подсећа да би у том случају било потребно укинути садашњи закон о забрани изградње нуклеарних централа, који је СФРЈ донела 1989. године, што је, наравно, у надлежности парламента. И док ресорно министарство, како се чини, са руском страном детаљно развија планове, јавност у Србији се пита да ли нам уопште треба нуклеарна електрана и шта бисмо с њом, уз велике ризике од катастрофа и мука око складиштења нуклеарног отпада, заиста добили.

„Јефтинију струју и сигурност снабдевања у деценијама када резерве угља буду исцрпљене и када нећемо имати алтернативу", тврди за НИН др Никола Рајаковић, професор на Електротехничком факултету у Београду и државни секретар у Министарству рударства и енергетике. Рајаковићева рачуница каже да ће потребе за струјом константно расти, па ће оне са 37милијарди киловат-часова, колико сада годишње трошимо, већ 2012. нарасти на 40 милијарди, а 2075. године, до када ће резерве угља бити исцрпљене, потребе ће се удвостручити. „У Србији 2075. године, којој годишње треба 80 милијарди киловат-сати струје, термоелектране неће радити, јер неће бити угља. Хидроелектране ће испоручивати око 20 милијарди, дакле четвртину потреба, а уз брзи развој соларних технологија, обновљиви извори могли би дати још толико.
Шта са преосталом половином потреба за струјом? То ће морати да се покрије из нуклеарних електрана, за којима сада немамо потребе, али их наши суседи већ имају, попут Мађара, Бугара, Румуна, Словенаца и Хрвата", тврди Рајаковић.
Према његовим речима, у Европи Француска предњачи у овој технологији, па чак 80 одсто струје добија из нуклеарки. Сарадња с њима, сматра овај саговорник НИН-а, била би најбоља опција, али је њихова технологија веома скупа. Иако каскају за Французима, и Руси су достигли висок ниво, па то данас није ни налик Чернобиљу, уверава Рајаковић. Наш саговорник подсећа да изградња нуклеарне електране траје 15-20 година, па сматра да уопште није реално да је Србија добије пре 2040-2045. године.
С друге стране, противници нуклеарки тврде да развијене земље гасе своје нуклеарне електране, јер не желе ни потенцијалну опасност ни нуклеарни отпад на својој територији. Уместо тога, оне се труде да ове опасне технологије продају другим земљама, које временом постају својеврсна складишта отпадног радиоактивног материјала. Тако Америка од инцидента на острву Три миље 1979. није изградила ниједну нову нуклеарку на својој територији, али зато одобрава кредите земљама које су заинтересоване за такве пројекте. Осим тога, Данска и Шведска одлучиле су да затворе своје електране најкасније до 2015, а Немачка планира да то учини до 2025. године. „Нуклеарна енергија као таква је у последњих десет година у повлачењу. Развијене земље, попут Шпаније и Немачке, окрећу се све више улагању у обновљиве изворе. Постојећа нуклеарна постројења су стара углавном 25-30 година, па се иде на реконструкције како би им се продужио рок, али се тиме само повећава ризик. Управо због тога је пре десетак година било цурења из нуклеарке у САД, слично је било и у Кршком, а о Чернобиљу да не говорим", каже за НИН Звездан Калмар, координатор за енергетику у Центру за екологију и одрживи развој.

Због старих погона, Бугарска је, уочи пријема у ЕУ, била приморана да затвори четири мала реактора совјетског типа у нуклеарној електрани Козлодуј, за шта је у раздобљу од 2005. до 2009. године добила од Европске комисије помоћ од 550 милиона евра. Недавно јој је у те сврхе додељена и допунска помоћ од 300 милиона евра. Осим Бугарске, од нових чланица ЕУ компензацију за гашење својих нуклеарних капацитета добиле су и Литванија и Словачка, за обустављање старих совјетских реактора у Игналини и Бохуници. Калмар тврди да су Бугари одустали од изградње нове нуклеарне електране, а слични планови у Словачкој, Чешкој и Пољској показују се као неисплативи. „Изградња нуклеарке не може бити краћа од 10-15 година. То за инвеститора значи везан капитал који ништа не производи, дакле инвестициони циклус је огроман, јер он тек за 25 година може да рачуна на добит", каже Калмар. Он сматра да је производња нуклеарне енергијеумирућа индустрија, јер не постоји метод сигурног одлагања радиоактивног отпада.

Шта би било са нуклеарним отпадом из Србије?

Наш саговорник сматра да би највероватније остајао у Србији, јер друга могућност, а то је да буде транспортован до Русије, не делује вероватно. „Тешко да би Румунија, Бугарска и друге земље дозволиле транспорт већих количина тако опасног радиоактивног отпада преко своје територије. Чак и да дозволе, то би државу коштало толико да би цео посао био неисплатив", тврди Калмар. Заговорници нуклеарки ипак као добру страну истичу малу емисију угљен-диоксида и тврде да са становишта безбедности нема разлога за бојазан, ако се зна да је Србија окружена са око 20 нуклеарних реактора на удаљености до 500 километара. И док они као највећу предност истичу економску рачуницу (цена киловат-сата из нуклеарке кошта два америчка цента, а из термоелектране на угаљ двоструко више), Калмар тврди да економски стручњаци приказују само трећину реалне цене нуклеарне енергије, јер у ову рачуницу не уносе и цену складиштења отпада, која има највећи удео. Уместо тога, ови трошкови се преносе на државу и све грађане.

Ако не у нуклеаркама, где је онда решење за недостајућу струју у будућности?

„У улагању у обновљиве изворе енергије, који су права будућност. Решење је такође и у повећању енергетске ефикасности, а Србија је светскишампион у нерационалној потрошњи енергије", каже Калмар. Он предлаже да Србија, попут Чешке, Бугарске, Летоније и других земаља, у своју стратегију развоја енергетике убаци алтернативни сценарио, који подразумева енергетску ефикасност, улагање у обновљиве изворе и децентрализацију. Процене говоре да би уштеде од веће енергетске ефикасности само у стамбеним објектима могле да достигну годишњи ниво од 400 мегавата, што је више од производње ТЕ Колубара. Још једну термоелектрану бисмо могли да уштедимо развојем алтернативних извора, попут биомасе, ветра и соларних панела.

„Војводина има огроман потенцијал производње из биомасе, односно пољопривредног и сточног отпада. Уколико би се ова биомаса превезла у Колубару, потребе за угљем би се смањиле готово за половину", објашњава Калмар. Према проценама неких стручних кругова, максимална искоришћеност биомасе би у будућности могла да замени комплетну производњу термоелектрана. Зато Калмар ту види интерес државе да улаже, као што рецимо Украјина улаже у производњу соларних панела и то не за своје потребе, јер има мало сунчаних дана, већ их извози у Шпанију.

„И Немци размишљају о сличним улагањима, јер су израчунали да би, ако би соларним панелима покрили само 10 одсто кровова, из тих извора могли да задовоље годишње потребе становништва за енергијом", тврди наш саговорник. Трећи правац развоја односи се на децентрализацију енергетике, односно могућност општина и локалних самоуправа да раде на својим пројектима, рецимо ветрењачама или мањим електранама на обновљиве изворе, попут биомасе.

И Александар Ковачевић, стручњак за енергетику, мисли да пре одлуке о нуклеарној електрани, Србија има важније задатке. Један од првих је да научи да штеди струју. Он објашњава да Србија, да би достигла светски просек, треба да преполови садашњу потрошњу струје по јединици националног производа, док за достизање развијених земаља ОЕЦД-а потрошњу треба да смањи чак за три четвртине. Уз то, треба да радимо и на развоју биомасе која је код нас изузетно перспективна. Кад потребе за струјом додатно порасту, треба размишљати о већој употреби гасних електрана, али можда и нуклеарних, сматра наш саговорник. „Ову опцију треба држати отвореном како бисмо у будућности имали могућност више. Да ли ће Србији стварно за 30 година бити потребна нуклеарна електрана показаће време. То ће зависити од развоја технологија обновљивих извора, од брзине и начина трошења лигнита и од много других фактора", закључује Ковачевић.

Чињеницу да развијене земље света попут САД, Данске, Шведске и Немачке, полако гасе своје нуклеарке, објашњава тиме да је једна генерација ових електрана, која датира из шездесетих година прошлог века, дошла до свог краја. „Велике силе су одлучиле да застану са изградњом не само због страха за безбедност и проблема са складиштењем отпада, већ и због нових, бољих опција. Појавили су се нови извори, попут природног гаса, обновљивих извора, али су се развиле и технологије које су повећале искоришћеност угља и гаса, већа је енергетска ефикасност... Међутим, ниједна од тих земаља није престала да развија нове нуклеарне технологије, па су и сада у току нови пилот-пројекти у САД, Финској, Канади, Француској и другим земљама. Зато верујем да нас чека нови талас отварања нуклеарних електрана, које ће бити безбедније и са новим решењима за нуклеарни отпад", каже Ковачевић. За Србију ће бити мало теже да овлада тим технологијама, с обзиром на недостатак кадрова и знања. Наш саговорник ипак сматра да ову могућност не треба искључити, али напомиње да времена за такву одлуку има довољно и да не треба журити.

А чини се да се сада некоме жури. И да уместо широке јавне расправе имамо договоре који искључују јавност. Ако на тај начин и без одлуке грађана, власт реши да гради нуклеарку у Србији, Калмар најављује протесте на улицама. И поручује да ће, ако се влада буде тако играла, грађани сигурно скупити довољно потписа за референдум о нуклеарки. Ако су Швајцарци могли за изградњу минарета да организују референдум, а Аустријанци управо на тај начин рекли „не" нуклеарној енергији, зашто и грађани Србије не би имали право да буду питани око теме која се тиче будућности свих нас?

Чернобиљ

Највећа катастрофа у нуклеарним електранама десила се у украјинском граду Чернобиљу, између 25. и 26. априла 1986. године. Радијација је била 400 пута већа него од атомске бомбе бачене на Хирошиму. После четири недеље стигла је чак до Америке. У инциденту је контаминирано 150.000 квадратних километара на подручју Украјине, Белорусије и Русије, зрачењу је било изложено најмање седам милиона људи, од којих је, према подацима британских научника, умрло или ће умрети између 30.000 и 60.000. Од болести дисајних органа, крвотока и нервног система оболело је око 70.000 људи. Стручњаци сматрају да је ниво радиоактивног загађења толико висок да ће у тој зони нормалан живот бити могућ тек за око 500 година.

Трећина енергије у ЕУ из нуклеарки

У овом тренутку, у Европи се трећина потреба за енергијом задовољава из нуклеарних електрана, а у свету се више од 16 одсто укупне електричне енергије производи у нуклеаркама. У државама Европске уније ради 157 нуклеарних реактора: у Француској 58, Великој Британији 27, Немачкој 18, Шведској 11... У свету највише је нуклеарних електрана у САД (164), следе Јапан и Русија са по 30, Канада 22, Украјина 13. . . Кина и Кореја се убрзано окрећу овим технологијама, па се у најмногољуднијој земљи тренутно гради 15 нуклеарки. На тржишту нуклеарки у свету је у 2007. години највећи промет, од укупно 22,5 милијарди евра, имала јапанско-америчка компанија „Џенерал електрик – Хитачи", специјализована за реакторе средњих снага. Следи је француска „Арева" са 13,5 милијарди евра промета (у 2008. години), која нуди реакторе нове генерације, вредне више од 10 милијарди евра. Према проценама стручњака, у наредне четири деценије, односно до 2050. године, у свету ће бити изграђено 1.280 нових нуклеарки, што у коначном збиру даје више од 1.700 нуклеарних електрана.

Нуклеарне електране у свету

Земља Број НЕ
САД 164
Јапан 30
Русија 30
Канада 22

Нуклеарне електране у ЕУ

Земља Број НЕ
Француска 58
В. Британија 27
Немачка 18
Шведска 11

Катарина Прерадовић

http://www.nin.co.rs/

број 3076, 09.12.2009.

Nuklearka uvek prva na nišanu

2009-12-09T15:47:00.000-05:00

Kakve su sve opasnosti od gradnje atomske elektrane u Srbiji

Nuklearka uvek prva na nišanu

Miloš Obradović

Državni vrh Srbije mudro je prećutao izjavu ambasadora Rusije Aleksandra Konuzina da su „prvi razgovori oko saradnje u oblasti nuklearne energije, na visokom nivou, već održani" i da je Rusija spremna da sarađuje sa Srbijom ukoliko se odlučimo na gradnju nuklearne elektrane.

Međutim, izgleda da se građani još dobro sećaju černobiljske katastrofe, jer je priča o nuklearki naišla na žestoku reakciju javnosti.
Profesor Vladimir Ajdačić, jedan od najpoznatijih srpskih nuklearnih fizičara, ocenjuje da su štete od gradnje nuklearne elektrane daleko veće od koristi:

- Najvažniji argument protiv jeste to što još nije rešen problem odlaganja nuklearnog otpada na svetskom planu.

Drugi, za Srbiju jako važan argument protiv jeste mogućnost diverzije u slučaju političke nestabilnosti ili ratova.

- Svojevremeno sam predlagao da Ujedinjene nacije zabrane gradnju nuklearnih elektrana na svim ratno nestabilnim područjima. Pa Amerika je među prvima bombardovala nuklearni reaktor u Iraku, sad preti i Iranu. A pošto je Srbija izložena svakakvim maltretiranjima, u slučaju neke veće nestabilnosti prva meta bi bila nuklearka - upozorava prof. Ajdačić, koji je bio istraživač i na univerzitetima u Torontu i Hamiltonu, dodajući da reaktor nikada nije dovoljno daleko, pošto su se posledice Černobilja osetile čak i u Americi.

Treći argument je ekonomski, kaže prof. Ajdačić, iako mnogi ističu da je najjeftinija struja iz nuklearki:

- Neka gradnja reaktora košta dve milijarde dolara, Srbija nema novca da ga sama izgradi. Ali koliko košta gradnja toliko košta i dekomisioniranje kad istekne vek trajanja. Ukoliko ne možete da otplaćujete dužničke rate, a to se lako može desiti, onda će vas prisiljavati da preuzmete njihov radioaktivni otpad. Možete da ga zakopate u neku pećinu ili da ga držite u dvorištu, njima je to svejedno.

Poseban problem je što Srbija sada nema apsolutno nikakav kadar u toj oblasti, kaže Ajdačić.

- Ranije je i bilo ljudi od autoriteta, ali sad je sve van kontrole. Pre su pametni ljudi od nauke sedeli u Skupštini i njihova reč se slušala, a sad se pamet uopšte ne ceni. Naš sadašnji nuklearni kadar bi mogao eventualno da čisti oko nuklearke, a ne da obavlja neki suštinski posao oko jezgra i gorivih elemenata - smatra naš sagovornik.

On takođe ističe da ekološki razlog nije ubedljiv, jer zašto onda Amerika ne pravi nove nuklearke, iako je najveći zagađivač po glavi stanovnika na svetu - čak četiri puta više zagađuju atmosferu od razvijenih zemalja EU.

Još jedan argument je protiv nuklearki - što Srbija ima zanemarljive količine rude uranijuma, čiji je sadržaj mizeran. Gorivi elementi bi morali da se uvoze, te bi nam i oni bili omča o vratu. Dobijali bismo ih po cenu poslušnosti.

Branko Terzić, rukovodilac u vašingtonskoj centrali konsultantske kuće Dilojt i savetnik za energetiku bivšeg američkog predsednika Džordža Buša starijeg, ističe da su pozitivne strane nuklearne energije to što ne proizvodi ugljen-dioksid koji utiče na klimatske promene, ali i dugoročna stabilnost cena, pošto su kapitalni troškovi visoki i fiksni, ali su zato troškovi goriva veoma niski. S druge strane, negativni efekti su veoma visoki troškovi izgradnje koji uzrokuju velike dugove i javne investicije. Jedan od problema je i to što treba naći dugoročno rešenje za odlaganje potrošenog radioaktivnog goriva, koje bi, u slučaju da Rusija gradi elektranu, moglo biti poslato u Rusiju. Na kraju, neophodno je napraviti plan za dekomisiju radioaktivnog materijala na kraju veka nuklearne elektrane, koji traje 40 do 60 godina, objašnjava Terzić:

- Za svaku zemlju je bitno da ne bude previše zavisna samo od jednog izvora energije, bio to ugalj ili hidroelektrane. Ako Srbija mora da usvoji ciljeve za smanjenje emisije ugljen-dioksida da bi ušla u EU, gradnja nuklearne elektrane mogla bi biti bolje rešenje od novih termoelektrana na ugalj.

Ukoliko bi Rusija gradila nuklearku, postavlja se pitanje i da li bi Srbija bila zavisna od Rusije i njene tehnologije.

- Visoki su troškovi kupovine, održavanja, snabdevanja gorivom i drugih usluga za nuklearnu elektranu od strane graditelja. Takođe je izvesno da će rezervni delovi morati da se nabavljaju od istog proizvođača. Gradnja nove nuklearne elektrane svakako će doneti neophodnost dugoročne saradnje sa onim ko ju je i izgradio - napominje Terzić.
Profesor Jasmina Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku na prestižnom američkom univerzitetu Berkli, ocenjuje da zemlje na Balkanu, ekonomski ozbiljno ugrožene, nisu u stanju da samostalno rešavaju svoje energetske probleme:

- Cena električne energije koju plaćaju građani Srbije nije realna i zato će neminovno doći do poskupljenja, koja su već najavljena. Bez poskupljenja nema realne šanse da se postojeći energetski kapaciteti održe, a da ne govorimo o izgradnji novih. U takvoj situaciji mora se napraviti dugoročna strategija šta nam je raditi, i koja kombinacija energetskih izvora može Srbiji dugoročno da obezbedi efikasno i sigurno napajanje električnom energijom - ističe naša sagovornica, i dodaje da je rizik u nedostatku stručnjaka u ovoj oblasti, jer se zbog moratorijuma nije ništa radilo skoro 20 godina i veliki broj stručnjaka se razišao po svetu, a nove generacije nisu obrazovane za tu oblast.

- Kratkoročni politički interesi ne bi trebalo da ugroze planiranje i razvoj dugoročne strategije održivog privrednog i energetskog razvoja Srbije. Najbolje je pogledati primer Italije. Pritisnuta teškom ekonomskom situacijom, vlada u Rimu je ove godine odlučila da raskrsti sa sličnim moratorijumom na izgradnju nuklearki, koji je na brzinu donet 1987. Interesantno je da je Italija jedina zemlja G8 koja nema svoje nuklearne elektrane, a 14% električne energije uvozi uglavnom iz francuskih nuklearki. Od kada je, 2004, donela novi energetski zakon, Elektroprivreda Italije (ENEL) kupila je 66% Slovenske Elektrane (Slovačka) zajedno sa četiri reaktora ruske proizvodnje (VVER), a ove godine je ENEL s francuskom kompanijom EdF formirao novu investicionu kompaniju SNI, koja trenutno radi studiju o izgradnji četiri reaktora od 1.650 megavata - kaže prof. Jasmina Vujić.
Prema njenim rečima, treba pogledati koje su opcije i ko može da da najpovoljnije uslove kreditiranja, jer su to ipak velike investicije. Napominje da je jedna od opcija i francuska kompanija AREVA, koja trenutno gradi reaktor tipa EPR u Finskoj.

Druga mogućnost je svakako ROSATOM, odnosno ruske kompanije, koje su sad s nemačkom kompanijom Simens sklopile ugovor o zajedničkim ulaganjima i gradnji nuklearnih elektrana. Treća opcija je Tošiba, koja je kupila američku kompaniju Vestinghaus i nudi najmoderniji tip reaktora pasivne sigurnosti - AP 1000. U tim pregovorima treba svakako dati prednost onoj grupaciji koja nudi „kompletan paket", odnosno ne samo izgradnju nuklearne elektrane i prodaju svežeg goriva, već i odnošenje, preradu i odlaganje istrošenog nuklearnog goriva, naglašava ona.

Kao lokacija za gradnju nuklearne elektrane spominje se Kostolac, a Nikola Aleksić, predsednik Ekološkog pokreta Novi Sad, tvrdi da se iza leđa javnosti nezakonito obavljaju pripreme za gradnju nuklearke, dok je lokacija kod Kostolca već određena za ovu namenu.

- Na osnovu mišljenja stručnjaka, Kostolac je jedina moguća lokacija za gradnju nuklearne elektrane. Mi smo dobili i zvaničan dokument u kome je predviđena gradnja nuklearne elektrane kod Kostolca - kaže Aleksić.

Gradnja traje deset godina

Branko Terzić kaže da se gradnja nuklearke u SAD procenjuje na 2.500 do 5.000 dolara po kilovatu, a neke procene idu čak i od 8.000 do 10.000 dolara po kilovatu, tako da bi gradnja nuklearke od 1.000 megavati mogla da košta od dve i po do osam milijardi dolara. S druge strane, gradnja nuklearke traje pet do šest godina, a isto toliko traju pripreme za gradnju, dobijanje dozvola i ispitivanje lokacija.

Debele provizije

Vladimir Ajdačić, jedan od tvoraca antinuklearnog pokreta u Vinči sedamdesetih godina prošlog vekla, ističe da takva tehnologija nije za malu zemlju kao što je Srbija:

- Neko hoće tu da zaradi. Na primer, zna se da je čovek koji je Jugoslaviji uvalio Krško dobio ogromnu proviziju i unapređenje za menadžera za istočnu Evropu u firmi Vestinghaus. Kasnije, kada je to otkriveno, pobegao je u Ameriku. Tada nam je nemački kancelar Vili Brant umesto reparacija predložio da se izgradi reaktor.

U Evropi 200 reaktora

Države EU imaju ukupno 196 nuklearnih reaktora, a prednjači Francuska sa 59. Velika Britanija ima 19, Nemačka 17, [vedska 10 reaktora. Svetski lider po broju reaktora su SAD sa 164, Rusija ima 31, Japan 30, Kanada 22, a Ukrajina 15. U našem okruženju Mađarska ima četiri, Bugarska dva (još dva se grade), Rumuni takođe dva, a Slovenci jedan nuklearni reaktor.

Nuklearke nemaju Poljska, Austrija, Norveška, Italija, Portugalija, Grčka.

http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/162/

2009-12-03T11:00:00.000-05:00

Нуклеарна безбедност?!

Писмо Јасмине Вујић директорке Центра за нуклеарна истраживања на Берклију упућено Снежани Пајовић државном секретару Министарства за науку.

Поштована Др. Пајовић,

Пренета ми је Ваша изјава за Б92 да ће све пројекте везане за нуклеарну технику и заштиту од зрачења које је скоро 60 година веома добро обављао Институт Винча, сада радити ЈП НОС. Имајући у виду да је ЈП НОС регистровано као предузеће за одношење комуналног ђубрета, да нема квалификованог кадра да овај врло опасан и тежак посао обави стручно и безбедно, да његов директор Радојица Пешић није никада радио у областима везаним за нуклеарну сигурност нити ишта зна о томе, да у МНТР нема стручњака који знају ишта о нуклеарно сигурности, ја Вас упозоравам да ћете директно бити одговорни за било коју нуклеарну хаварију до које може да дође при вађењу, паковању и транспорту високорадиоактивног ХЕУ истрошеног горива, где и најмања грешка може да доведе до несагледивих последица.
Такође потпуно подржавам став др Драгана Алавантића, члана Управног одбора Института Винча, који је изнео у данажњем интервјуу за Б92:
“Брига о нуклеарној безбедности”
Ја бих незнатно изменила овај наслов у “Небрига о нуклеарној безбедности”.
Како је већина доктора наука, истраживача и техничара који су радили на Реактору РА у Институту Винча одлуцили да не потпишу уговор са ЈП НОС, Радојица Пешић почиње да запошљава младе нестручне људе, који не схватају у шта улазе. Обавештена сам да је сад запослио два млада електроинжењера, који ће одмах преузети руковођења смена при измештању горива које, колико чујем, почиње 30. новембра.
Прво, НИКО ко није завршио обуку о заштити од зрачења и руковању радиоактивним материјалима НЕ МОЖЕ да ради са зрачењем. ДРУГО, ови млади људи су застрашени, али им Радојица Пешић обећава будуће учествовање у истраживачком раду, веће плате, итд. да би пристали да одраде овај прљави и опасни посао. Као што ви то добро знате, ЈП НОС је регистрован за одношење комуналног смећа и НЕ МОЖЕ да се бави истражзивањем у области нуклеарне технике и не може да буде одговоран за пројект ВИНД. Ово је најблаже речено обмањивање ИАЕА, Русије, САД, а да не говорим о тим младим људима на које је бачена огромна одговорност. Измештање горива не може и не сме да почне 30. новембра, јер за то није обезбеђен стручан и обучен кадар.
Ја сам тренутно у Бечу у ИАЕА, и учинићу све у мојој моћи да укажем на страховите последице по нуклеарну сигурост ако се пројект измештања високорадиоактивног и високо обогаћеног горива ради на брзину, нестручно, уз искоришћавање младих људи који нису обучени за овај изузетно тежак и опасан посао.
Припремам детаљан извештај о катастрофалним одлукама МНТР-а које су изазвале хаос у Институту Винча и растуриле тимове који су годинама тренирали упрово да стручно и одговорно ураде овај опасан посао. Не постоји ни један разлог за угрожавање нуклеарне безбедности Института Винча и шире околине, а поготову не немогућност Владе да обезбеди $25 милиона (на шта се Влада, а не Институт Винча, обавезала међународним уговорима) . Не постоји ни један разлог за цепање Института Винча и стварања хаоса на пар недеља пред почетак измештања истрошеног високорадиоактивног горива. МНТР мора да призна своју грешку, расформира ЈП НОС и омогући стручно и безбедно измештање високообогаћеног високорадиоактивног нуклеарног материјала.
Мој детаљан извештај шаљем свим релеватним међународним организацијама и агенцијама. Прикачено је и писмо др Зорке Вукмировић, које је објављено прошле недеље у лист “Данас”, која указује на сличност околности које су довеле до великог акцидента на Реактору РБ 1958. године . Политичарења не сме да буде када се ради о нуклеарној безбедности - политичарење је и онда довело а може и сада да доведе до катастрофалних последица. Такође Вам препоручујем да прочитате чланке из Новог Репортера, Актера, Сведока, Политике,.. у вези овог проблема.
С поштовањем,

Проф. др Јасмина Вујић
Професор, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley
Директор Центра за нуклеарна истразивања на Берклију (Berkeley Nuclear Research Center)
Председник Организације декана свих факултета за нуклеарнутехнику у САД (NEDHO, Nuclear Engineering Department Heads Organization)
Member of the Board of Directors of the American Nuclear Society Члан Саветодавних комисија за следеће нуклеарне лабораторије у САД: LANL, LLNL, LBNL, ORNL

http://www.dverisrpske.com/tekst/1750274

Serbian Spent Nuclear Fuel to Move to Russia

2009-11-29T10:24:00.002-05:00

Serbian Spent Nuclear Fuel to Move to Russia

Full Project Funding Pledged

IAEA General Conference

16 September 2009

Russia and Serbia signed a $25 million trade contract for repatriation of spent nuclear fuel.

§ Story Resources

§ IAEA Video on YouTube

§ Securing Serbia´s Nuclear Legacy, 29 July 2009

§ EC Infuses Serbian Nuclear Relic Cleanup with Critical Donation, Press Release, 15 April 2008

§ Vinca´s Long & Winding Road Nears Milestone, 6 October 2006

§ The Big Fix: Cleaning Up Vinca, Photo Essay, 6 October 2006

§ Features: Research Reactors

During the 53rd IAEA General Conference, delegates from the Russian Federation and Serbia signed a trade contract, laying the groundwork for the final repatriation of spent nuclear fuel from the Serbian Institute for Nuclear Sciences at Vinča to the Russian Federation.

The Foreign Trade Contract (FTC) is a pre-condition for the spent fuel´s envisioned repatriation to Russia, setting out provisions for the safe and secure transport, reprocessing, storage and subsequent disposal of the high-level waste at Russian facilities. The FTC was signed by Mr. Sergey Kazakov, Director of the Russian Federal Centre for Nuclear and Radiation Safety and Mr. Radojica Pesic, General Director of the Serbian Public Company Nuclear Facilities.

Signing an FTC signifies that all funding for the project has been identified. With a price tag of US $25 million, the Vinča project is the largest FTC to date in the Russian Research Reactor Fuel Return Programme. Full funding has been pledged for the project from Serbia and international donors, including the Czech Republic, Russia, USA, IAEA, and the Nuclear Threat Initiative (NTI). A breakdown of the contributions are as follows (in US $): Serbia, 11 million; USA, 7 million; Russian Federation, 3 million; Czech Republic, 1 million; NT!, 0.1 million; and IAEA; 2.9 million.

These contributions are in addition to the contribution of US $11.1 million from the European Community and US $4.9 million from NTI, which are being directed towards repackaging severely degraded spent nuclear fuel canisters, preparations for shipment, and transport to Russia.

In his comments prior to the signing the FTC, Serbian Deputy Minister Bozidar Djelic welcomed the project´s benefits, neutralizing Vinča´s vulnerability to nuclear terrorism, while also addressing serious environmental concerns.

In turn, US National Nuclear Security Administrator Thomas D´Agostino noted that the signing was important for setting this essential work in motion and as evidence of the concrete benefits for countries that cooperate in strengthening their non-proliferation efforts.

Background

Located on the outskirts of Belgrade, the "Institute for Nuclear Sciences (Vinča)" was set up as a research centre in the former Yugoslavia in the 1950s. A civilian nuclear research reactor loaded with high-enriched uranium was housed at the site. The area was also a central radioactive waste collection and consolidation centre for the former Yugoslavia. For nearly 45 years, all the former Yugoslavia´s dangerous radioactive waste and other radioactive sources were collected. Although the reactor went offline in 1984, the radioactive waste and sources from around the country continued to accumulate. International concern about Vinča mushroomed in the 1990s after the break-up of the former Yugoslavia, which led to increased international cooperation to remediate the site and reduce the radiological risk.

In 2004, the Nuclear Threat Initiative (NTI), a non-governmental organization dedicated to non-proliferation, provided $5 million in initial seed funding to tackle the situation at Vinča. The Vinča Institute Nuclear Decommissioning (VIND) project is part of the Russian Research Reactor Fuel Return Programme, a project borne out of the Global Threat Reduction Initiative.

For over a decade, the IAEA has been engaged in the Vinca facility's decommissioning. The condition of the reactor´s spent fuel raised safety concerns in the mid-1990s, sparked by the Agency's fact-finding missions. Since then, the IAEA's technical cooperation with Serbia has intensified in the areas of safety, and more recently, security. IAEA Director General Mohamed ElBaradei visited the facility in early July 2009, to assess progress at Vinča.

http://www.iaea.org/NewsCenter/News/2009/vincaftc.html

2009-11-28T20:11:00.001-05:00

Project Vinca: Lessons for Securing Civil Nuclear Material Stockpiles

PHILIPP C. BLEEK

Philipp Bleek is a graduate student at Harvard University’s John F. Kennedy School of Government. He was previously an analyst with the Arms Control Association in Washington, where his portfolio included strategic and tactical nuclear weapons, nuclear testing, and threat reduction efforts in the former Soviet Union. Bleek recently published “Tactically Adept, Strategically Inept: Reflections on the 1999 Campaign to Ratify the Comprehensive Nuclear Test Ban Treaty” in the 2003 Kennedy School

Review.1

By late afternoon the nuclear fuel, containing sufficient highly enriched uranium (HEU) for several nuclear bombs, had been loaded onto a canvassided flatbed truck.2 The technicians and scientists were shepherded into a nearby building.3 For the next dozen hours, they waited under heavy security, with strict orders not to contact friends or family and perhaps accidentally leak information about the impending transport.4 Then,in the early morning hours of August 22, 2002, at a time kept secret even from participating American nuclear scientists, the transport operation began.5 Project Vinca, a multinational, public-private effort to remove nuclear material from a poorly secured Yugoslav research institute,was entering its final phase.Project Vinca is a compelling story of high-stakes diplomacy involving, in the words of one key official,“three countries, an international organization, a couple U.S. agencies, several institutes in each of the countries involved, [and] a private organization in the U.S.”6 The operation to remove vulnerable nuclear material from the Vinca Institute of Nuclear Sciences outside Belgrade,Yugoslavia, is a nonproliferation success story. But its real impact may be measured in the years to come, because Project Vinca has the potential to inform broader “global cleanout” efforts to address one of the weakest links in the nuclear nonproliferation chain: insufficiently secured civilian nuclear research facilities.7

Understanding Project Vinca holds the key to designing an effective program to remove nuclear material stockpiles from the most vulnerable civilian facilities worldwide. The operation illustrates both the challengesand the opportunities faced by any viable cleanout effort.It also helps to explain why efforts to address this urgent threat have made relatively little headway, even after the terrorist attacks of September 11, 2001, on New York and Washington so glaringly exposed the United States’s vulnerability to those who wish it ill.The lessons of Project Vinca fall into four broad categories: international politics, bureaucratic politics, required capabilities, and the role of nongovernmental actors. In the international context, the Vinca case highlights the extent to which dealing with vulnerable nuclear material stockpiles hinges on persuading countries to cooperate and hence requires occasional engagement from the most senior U.S. officials.

[ For more, see ...http://www.antic.org/Slucaj_Vinca/IAEA_Vinca-HEU-remo103bleek.pdf ]

HEU Repatriation from Vinca

2009-11-28T17:49:00.000-05:00

Past and Current Efforts to Reduce Civilian HEU Use

Background

Nonproliferation has been an important issue since the beginning of the atomic age. The use of low enriched uranium or LEU fuel (uranium with the proportion of the U-235 isotope under 20%) was an integral part of the Atoms for Peace Program initiated by President Eisenhower in 1953; many of the first foreign research reactors were fueled with LEU. The LEU fuel technology used at that time soon reached its limits. In order to improve the performance of the reactors with existing technology and to allow more powerful reactors to be built, HEU fuel soon became the standard used by the vast majority of research reactors. In the decade after the launch of the Atoms for Peace program, the United States, the Soviet Union, and other nuclear weapons states exported research reactors fueled with HEU to approximately 40 countries. In addition to research and test reactors, HEU was and continues to be used in other civilian technologies: for naval and space propulsion, medical isotope production, and as fuel for commercial fast neutron reactors.

[For more, see http://www.nti.org/db/heu/pastpresent.html ]

Ko rastura Nuklearni reaktor u Vinci?

2009-11-28T17:40:00.000-05:00

31.01.2005. Meltdown-safe nuklearni reaktori -- pebble bed si..

10.06.2006. Kucni fuzioni reaktor!!!

05.09.2008. Bezicni internet u Vinci

22.02.2009. Reaktor 5..Koja namena ovog VST-a

11.10.2009. Ko rastura reaktor u vincu

Elitesecurity Forum
http://www.elitemadzone.org/t365833

RE: Slucaj Vinca

2009-11-24T16:57:00.001-05:00

Postovana Dr. Pajovic,

Preneta mi je Vasa izjava za B92 da ce sve projekte vezane za nuklearnu tehniku i zastitu od zracenja koje je skoro 60 godina veoma dobro obavljao Institut Vinca, sada raditi JP NOS. Imajuci u vidu da je JP NOS registrovano kao preduzece za odnosenje komunalnog djubreta, da nema kvalifikovanog kadra da ovaj vrlo opasan i tezak posao obavi strucno i bezbedno, da njegov direktor Radojica Pesic nije nikada radio u oblastima vezanim za nuklearnu sigurnost niti ista zna o tome, da u MNTR nema strucnjaka koji znaju ista o nuklearno sigurnosti, ja Vas upozoravam da cete direktno biti odgovorni za bilo koju nuklearnu havariju do koje moze da dodje pri vadjenju, pakovanju i transportu visokoradioaktivnog HEU istrosenog goriva, gde i najmanja greska moze da dovede do nesagledivih posledica.

Takodje potpuno podrzavam stav dr Dragana Alavantica, clana Upravnog odbora Instituta Vinca, koji je izneo u danasnjem intervjuu za B92:

"Briga o nuklearnoj bezbednosti"

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=24&nav_category=12&nav_id=394449

Ja bih neznatno izmenila ovaj naslov u "Nebriga o nuklearnoj bezbednosti".

Kako je vecina doktora nauka, istrazivaca i tehnicara koji su radili na Reaktoru RA u Institutu Vinca odlucili da ne potpisu ugovor sa JP NOS, Radojica Pesic pocinje da zaposljava mlade nestrucne ljude, koji ne shvataju u sta ulaze. Obavestena sam da je sad zaposlio dva mlada elektroinzenjera, koji ce odmah preuzeti rukovodjenja smena pri izmestanju goriva koje, koliko cujem, pocinje 30. novembra.

Prvo, NIKO ko nije zavrsio obuku o zastiti od zracenja i rukovanju radioaktivnim materijalima NE MOZE da radi sa zracenjem. DRUGO, ovi mladi ljudi su zastraseni, ali im Radojica Pesic obecava buduce ucestvovanje u istrazivackom radu, vece plate, itd. da bi pristali da odrade ovaj prljavi i opasni posao. Kao sto vi to dobro znate, JP NOS je registrovan za odnosenje komunalnog smeca i NE MOZE da se bavi istrazivanjem u oblasti nuklearne tehnike i ne moze da bude odgovoran za projekt VIND. Ovo je najblaze receno obmanjivanje IAEA, Rusije, SAD, a da ne govorim o tim mladim ljudima na koje je bacena ogromna odgovornost. Izmestanje goriva ne moze i ne sme da pocne 30. novembra, jer za to nije obezbedjen strucan i obucen kadar.

Ja sam trenutno u Becu u IAEA, i ucinicu sve u mojoj moci da ukazem na strahovite posledice po nuklearnu sigurost ako se projekt izmestanja visokoradioaktivnog i visoko obogacenog goriva radi na brzinu, nestrucno, uz iskoriscavanje mladih ljudi koji nisu obuceni za ovaj izuzetno tezak i opasan posao.

Pripremam detaljan izvestaj o katastrofalnim odlukama MNTR-a koje su izazvale haos u Institutu Vinca i rasturile timove koji su godinama trenirali uprovo da strucno i odgovorno urade ovaj opasan posao. Ne postoji ni jedan razlog za ugrozavanje nuklearne bezbednosti Instituta Vinca i sire okoline, a pogotovu ne nemogucnost Vlade da obezbedi $25 miliona (na sta se Vlada, a ne Institut Vinca, obavezala medjunarodnim ugovorima) . Ne postoji ni jedan razlog za cepanje Instituta Vinca i stvaradnja haosa na par nedelja pred pocetak izmestanja istrosenog visokoradioaktivnog goriva. MNTR mora da prizna svoju gresku, rasformira JP NOS i omoguci strucno i bezbedno izmestanje visokoobogacenog visokoradioaktivnog nuklearnog materijala.

Moj detaljan izvestaj saljem svim relevatnim medjunarodnim organizacijama i agencijama. Prikaceno je i pismo dr Zorke Vukmirovic, koje je objavljeno prosle nedelje u list "Danas", koja ukazuje na slicnost okolnosti koje su dovele do velikog akcidenta na Reaktoru RB 1958. godine . Politicarenja ne sme da bude kada se radi o nuklearnoj bezbednosti - politicarenje je i onda dovelo a moze i sada da dovede do katastrofalnih posledica. Takodje Vam preporucujem da procitate clanke iz Novog Reportera, Aktera, Svedoka, Politike,.. u vezi ovog problema.

S postovanjem,

Prof. dr Jasmina Vujic

Profesor, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley

Direktor Centra za nuklearna istrazivanja na Berkliju (Berkeley Nuclear Research Center)

Predsednik Organizacije dekana svih fakulteta za nuklearnutehniku u SAD (NEDHO, Nuclear Engineering Department Heads Organization)

Member of the Board of Directors of the American Nuclear Society

Clan Savetodavnih komisija za sledece nuklearne laboratorije u SAD: LANL, LLNL, LBNL, ORNL

________________________________________________________

Jasmina Vujic, Professor 4105 Etcheverry Hall

Department of Nuclear Engineering University of California

vujic@nuc.berkeley.edu Berkeley, CA 94720-1730

Phone: (510) 643-8085 http://www.nuc.berkeley.edu/

Fax: (510) 643-9685 http://bnrc.berkeley.edu/

________________________________________________________

Briga o nuklearnoj bezbednosti

2009-11-24T16:55:00.001-05:00

Briga o nuklearnoj bezbednosti

24. novembar 2009. | 16:14 | Izvor: B92 Beograd -- Vlada Srbije zadužila se za 25 miliona dolara kako bi obezbedila sredstva za finansiranje projekata novoformiranog preduzeća Nuklearni objekti Srbije.

Vlada je tu odluku uputitila Skupštini na hitno usvajanje. Osnovna delatnost preduzeća je briga o nuklearnoj bezbednosti, zaštiti od zračenja i čuvanju radioaktivnog otpada, što inače već duži niz godina obavlja Institut za nuklearne nauke "Vinča".

Dok u preduzeću navode da će se od sada efikasnije voditi računa o nuklearnom otpadu, dugogodišnji stručnjak Insitituta "Vinča", tvrdi da je to Srbiji nepotrebno.

Preduzeće je na osnovu Zakona o jonizujućim zračenjima i nuklearnoj sigurnosti formirano u julu, a očekuje se da će sa radom početi do kraja godine.

To preduzeće realizovaće Projekat VIND - nuklearne dekomisije, kojim je predviđen transport istrošenog radioaktivnog goriva u Rusiju i bezbedno skladištenje delova velikog reaktora i drugog ozračenog otpada.

Direktor Nuklearnih objekata Radojica Pešić objašnjava za B92 da će preduzeće preuzeti brigu i o ostatku naučnotehnološkog programa "Vinče".

"Nema nikakvog dupliranja kapaciteta. Naime, ljudi, oprema i objekti koji su do sada bili u funkciji obavljanja ovih delatnosti i pripadali Institutu 'Vinča', sada prelaze u javno preduzeće. Tako da se ustvari samo uspostavlja homogeniji i efikasniji sistem za realizaciju tih poslova", objašnjava Pešić.

"Što se tiče aktuelne teme ovih dana, vezane za kredit od 25 miliona dolara, taj kredit je finansijska konstrukcija na osnovu država Srbija realizuje svoje međunarodne aktivnosti. Iz tog kredita platiće se deo međunarodnih finansijskih obaveza, koji je vezan za iznošenje istrošenog nuklearnog goriva, o čemu su potpisani međudržavni ugovori tokom ove godine", navodi on.

Međutim za Dragana Alavantića, stručnjaka sa 30 godišnjim stažom u Institutu "Vinča", ne postoji nijedan argumenat za postojanje preduzeća Nuklearni objekti Srbije.

On tvrdi da Institut potpuno uspešno može da brine o nuklearnoj bezbednosti. S druge strane, nestručan prilaz tom poslu, u opasnost bi mogao da dovede zdravlje i živote zaposlenih, ali i stanovnike Beograda, kaže Alavantić.

"Institutu praktično bez ikakve rasprave i mogućnosti izjašnjavanja su oduzeti objekti i dati javnom preduzeću. Vrši se veliki pritisak na saradnike Instituta da pređu u javno preduzeće i daju otkaze u Institutu, jer nema ko drugi da radi. Pri čemu dve trećine ne želi da pređe u javno preduzeće.", tvrdi on.

"Iste te pare su mogle da daju Institutu da se taj posao odgovorno, kao što je započet i realizuje. Radi se o velikim parama i velikoj odgovornosti ljudi koji rade taj posao", kaže Alavantić.

Preduzeće za sada ima direktora i upravni odbor, a uskoro bi trebalo da dobije i oko 150 zaposlenih.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=24&nav_category=12&nav_id=394449

Država i Vinča

2009-11-20T17:14:00.001-05:00

Povodom politike upravljanja nuklearnim objektima u Srbiji

Država i Vinča

LIČNI STAV

Autor: Dr Zorka Vukmirović

Krajem maja ove godine, na brzinu i bez javne rasprave, Skupština Republike Srbije dopunjuje Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti članom 48a (Sl. glasnik RS 36/09) na osnovu koga Vlada donosi odluku (Sl. glasnik RS 50/09) o osnivanju Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji (u daljem tekstu JP NOS). Odluka Vlade je doneta neposredno pred odlazak na kolektivni odmor zaposlenih u Institutu za nuklearne nauke (INN) Vinča. Sve ovo se događa, naglašavam, bez javne rasprave i u rokovima nesvakidašnje hitnosti.

Da li slučajno ili namerno, ali se zaboravilo šta je pre 50 godina dovelo do usvajanja prvog Zakona o jonizujućem zračenju! U prigodnom izdanju „Pola veka Instituta Vinča (1948-1998)", koje je objavljeno 2000. godine, prvi načelnik Laboratorije za zaštitu od zračenja Toma Tasovac piše: „Šokantni događaj koji je doveo do otrežnjenja i do formiranja posebne organizacione jedinice za zaštitu od zračenja bio je akcident na reaktoru nulte snage (RB) koji se dogodio 15. oktobra 1958. godine... Najzad, krajem aprila 1959. odlukom Uprave Instituta formirana je posebna organizacija - Radiološka zaštita. Samo sedam dana pre formiranja ove jedinice proglašen je Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja (Sl. list SFRJ, 16/59)". U istom delu prvi načelnik Laboratorije za fiziku i dinamiku reaktora dr Nenad Raišić piše: „Nuklearni akcident na reaktoru RB, koji se dogodio u oktobru 1958. godine, a čije su posledice bile ozračivanje petoro eksperimentatora visokim dozama zračenja, događaj je koji je ušao u literaturu akcidenata na nuklearnim postrojenjima kao jedan od onih čije su poruke doprinele povećanju sigurnosti nuklearnih postrojenja uopšte. Sa današnje perspektive, akcident na reaktoru RB bio je posledica nedostatka iskustva u projektovanju, izgradnji i naročito pogonu jedne nuklearne mašine, čije potencijalne opasnosti nisu dovoljno sagledane."

Ovi autori su citirali dokument Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) u kome se mogu naći svi detalji rekonstrukcije akcidenta i određivanje te visoke doze zračenja. Ono čega nema u tim tekstovima jeste ko su bili ti eksperimentatori. Od petoro ozračenih dvoje su bili apsolventi fizike, koji su radili diplomske radove, zatim dva nezavršena studenta fizike, koji su bili zaposleni kao tehničari. Niko od konstruktora i šefova nije bio prisutan u toku tog eksperimenta u hali reaktora. Ozračenima je uspešno presađena koštana srž u Parizu, a glavni eksperimentator, koji je primio najveću dozu prilikom ručnog zaustavljanja rada reaktora, prestao je da se bori za svoj život zbog osećanja odgovornosti i umro. Tu vest je prokomentarisao profesor Fakulteta za fiziku dr Dragoljub Jovanović: „Da li su ti studenti u toku studija imali vežbe na reaktoru da bi im se takva mašina dala u ruke?!" Naravno da nisu, jer je prvi put kritičnost dostignuta aprila 1958. godine.

Žurilo se da za Prvi maj 1958. drug Tito svečano pusti u rad reaktor RB.

Nažalost, izgleda da nismo ništa naučili za ovih proteklih 50 godina - i dalje političari vuku sve konce, a stručnjaci se ne pitaju ili ćute plašeći se političke odmazde. Možda bi se katastrofa izbegla da se nije žurilo da se udovolji tadašnjem političkom vrhu kada je došlo do promene odnosa vlasti u SSSR-u prema KPJ i očekivala se njihova pomoć u oblasti nuklearne energije. U pomenutoj knjizi Milorad Ristić, direktor Instituta u periodu 1961-1965, piše: „Tada je još odlučeno da prvu lančanu reakciju fisije na Balkanu treba da ostvarimo sami, a da od dva istraživačka reaktora, koji su se mogli nabaviti u SSSR-u, uzmemo veći, teškovodni. Nekoliko meseci pre puštanja reaktora kupljenog u SSSR-u, u rad je pušten naš „nulti reaktor" RB i tako je ostvarena prva lančana reakcija fisije na Balkanu, kao delo naših ruku i znanja". Imajući u vidu nedostatak prave strategije razvoja nuklearne energije tada, kao i posledice nedovoljnog iskustva u izvršavanju ishitrenih planova, neshvatljivo je da se 51 godinu kasnije nekom žurilo da se NOS preda u ruke mr Radojici Pešiću, asistentu na Tehnološko-metalurškom fakultetu, koji je potpuno anoniman u svetu nauke, a posebno u oblasti nuklearnih nauka.

Šta se to daje takvom stručnjaku na upravljanje? Pored skladišta za nisko- i srednje-radioaktivni otpad, to je i bazen u kom se nalaze šipke sa visokoradioaktivnim istrošenim reaktorskim gorivom. Visoka delegacija MAAE na čelu sa direktorom, nobelovcem Mohamedom el Baradejem posetila je Institut u julu ove godine. Posle posete on je izjavio: „Zabrinuti smo zbog broja godina koje su prošle od kada je gorivo iz reaktora uskladišteno. Jer, što više prolazi vreme, otpad sve više korodira i postaje potencijalna opasnost." Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj (MNTR) potvrdilo je da su skladišta opasnog nuklearnog otpada u kritičnom stanju i da ih MAAE smatra najvećom opasnošću u ovom delu Evrope.

Kakvo je to isluženo gorivo, koje čami u bazenima, kad smo bili svedoci velikog obezbeđenja za transport goriva u Rusiju i zaslužili pohvale od SAD?! Nažalost, tada je vraćeno skupo plaćeno rezervno sveže gorivo, a ostalo je isluženo visokoradioaktivno i visokoobogaćeno. Sada je na JP NOS-u da obavi tako odgovoran posao kao što je bezbedno pakovanje i transport visokoradioaktivnog i visokoobogaćenog istrošenog goriva u Rusiju.

Bez upuštanja u analizu svih propusta u organizovanju priprema, kao i za nalaženje finansijskih sredstava, s punim pravom građani Srbije mogu postaviti pitanje koga je Vlada konsultovala kada je donosila odluke o ovako odgovornom poslu. Mi možemo biti ponosni na naše stručnjake, koji su priznati u svetu na osnovu njihovih postignutih rezultata u oblasti nuklearnih nauka. Neki su na rukovodećim položajima u prestižnim ustanovama. Zbog čega se naše vlasti oglušuju o upozorenja koja je iznela profesorka dr Jasmina Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, u našim sredstvima informisanja u više navrata? Jedini mogući zaključak je da oni koji donose takve odluke nisu svesni svoje odgovornosti, a proklamovani stručnjaci zbog sujete ne prihvataju druga kompetentna i argumentovana mišljenja.

Da li se žurilo da se preseče vrpca povodom osnivanja JP NOS-a za 20. oktobar ili će se vraćanje isluženog goriva iskoristiti u predizbornoj kampanji?

Ostaje nada da će stručnjaci, koji su sada zaposleni u Institutu, odoleti svim pritiscima od strane nametnutih članova u rukovodećim i upravljačkim organima, i da se neće ponoviti nešto slično „šokantnom događaju" iz oktobra 1958. godine.

Autorka je diplomirani fizikohemičar

http://www.danas.rs/vesti/dijalog/drzava_i_vinca.46.html?news_id=177084