Vladimir Ajdačić

Beograd

1988

Kreni, sine, u srebrni potok – da te on
do izvora dovede.

           Iz narodne bajke

 

Jedno od najvećih blaga kojim čovek raspolaze je radoznalost, težnja za otkrivanjem nepoznatog. Svakome od nas ovaj dar dat je nasledjem, zapisom u molekulima DNK koji čuvaju neka davna čudjenja i iskustva naših predaka. I zato smo mi u svojim najradosnijim i najlepšim danima, u detinjstvu, puni pitanja o svetu koji nas okružuje i pojavama u njemu. Široko otvorenih očiju svako od nas ponovo otkriva taj šareni svet bajki i zbilja, postavljajući sebi i drugima ona prva pitanja: A šta je to? A, to i to? I dok traje ova radoznalost, žudnja za spoznavanjem novog, čovek je mlad i živ; njegov pogled, kako je Ajnstajn kazao, nije ugasnut.

Taj detinji duh ne zamire kod pravih stvaralaca, već se samo uobličava i oplemenjuje. On je takodje živ i kod svih iskrenih poklonika, ljubitelja stvaralaštva, bilo da se ona tiču nauke ili umetnosti. Obraćajući se upravo njima i deci, pokšao sam da napišem ovu knjigu kao lirsku priču o nauci, o njenim otkrićima i pregaocima, te zato ona pomalo liči na bajku, mada se tice zbilje koja dramatično menja nas zivot i svet.

Želja mi je bila da čitaoca "Nauke kao bajke" upoznam sa nekim od čudesnih tvorevina Prirode, počev od elementarnih čestica, koje se nalaze na jednom kraju "razmernika Prirode", pa do Svemira na drugom kraju, od Fibonačijevog niza brojeva, koji oblikuje šišarku, do bisernog Nautilusa koji se ponaša kao "Mesecev hroničar", da mu pomognem da otkrije začudjujuće jedinstvo Prirode, njen sklad i lepotu, da shvati da je istinito lepo. Ako sam ovaj cilj bar donekle ostvario, verujem da će čitaocima postati jasno i to zašto su neki od najvećih umova prošlosti, bežeci od trivijalnosti svakidašnjeg života, nasli utočiste u nauci - jednom od najčistijih i najpostojanijih izvora istine.

Da bih problem prihvatanja ove knjige od strane onih koji žele da saznaju nešto lepo i novo, a ne raspolažu potrebnim znanjem, bar u izvesnoj meri rešio, u "Nauci kao bajka" pokušao sam da u vidu kratkih priča pre svega otkrijem skrivene poruke nauke, njene ciljeve i njenu lepotu. Zbog toga je ponekad žrtvovana strogost, napravljeno malo vremensko pomeranje (u duhu "bajke"), pa čak i dat neočekivani izbor i sled priča.

Neke od priča koje ćete naći u ovom izboru možda ce vam se učiniti poznatim, neke druge će vam nedostajati. Ali to neće smetati, jer ce ubrzo doći nove "priče" koje će potisnuti stare kao, recimo, netačne ili manje vazne. To ne treba da vam budi sumnju u nauku, jer takve mene leže u biti traganja za istinom. Ovo je nadahnuto sagledao veliki nemački pesnik Šiler koji je napisao:

"Samo obilje vodi jasnoći.
U ponoru prebiva istina".

Kako je ponor pri tom bez dna, ostaje nam jedino da se se sve dublje "spuštamo" i osluškujemo poruke iz još nedosegnutih dubina.

Ova knjiga je samo pokušaj da se nešto oslušne i saopšti. Ona je plod velike ljubavi. Pisana je u Vukovoj godini, u vreme prolaska Halejeve komete, otkrića supernove u obližnjoj galaksiji. Na žalost, knjiga je nastala u tudjini, u kojoj su pored blizine dragih osoba nedostajale lepe reči rodnog tla. Iako je ona prizivanje istinitog i lepog, možda i nije tako radosna koliko bi kao "bajka" trebalo da bude.

U Vajtendorfu

o Novoj 1988 godini